Novac, ali i još ponešto
Pokrenuti mali biznis u ovom trenutku, bilo da je potreban kapital od 1.000 ili 10.000 evra, može da znači izlaz iz teške situacije, ali i propast. Čak i kada neko ima početni kapital, postoji još jedan problem, možda i veći od novca – šta raditi. Ne može svako da bude frizer, automehaničar, poljoprivrednik… Neko će u svom izboru uspeti, a neko ne. Kakva je sudbina jednog preduzetnika zavisi nekada od stvari na koje nismo ni pomislili – od toga šta je naša strast, od toga šta bi smo radili
besplatno, od toga kakvo je mišljenje ljudi koji nas poznaju o nama…
Pitanja pre ulaganja
Vladimir Miletić, poslovni konsultant, kaže da je prvo pitanje – koja je vaša strast.
– Preduzetništvo nije kladionica, uđeš i popuniš tiket. Tako ni vi ne možete pogledati spisak ponuđenih biznisa – proizvodnja kolača, frizerska radnja, automehaničar… pa pomisliti – evo, za ovaj posao treba mi 1.500 evra, te pare imam, pa ću raditi to. Ako taj posao nije nešto što je vaša želja, strast, što radite ne misleći na vreme, velika je mogućnost da nećete uspeti. Zašto? Oko vas su stotine frizera i automehaničara koji taj posao vole da rade i oni su odmah u prednosti nad vama. Na
početku bizisa posao napreduje sporo, pa tek kasnije krene. Taj period daleko će bolje izgurati oni koji vole da rade to što rade. Strast na početku održava biznis da uspe, ne novac, i kada radite ono što volite manje ćete se trošiti i jače zapeti, savetuje Miletić.
Drugo bitno pitanje je – koji problem želite da rešite. Miletić obrazlaže da treba razmišljati da ne praviš kolače da bi ih prodao i zaradio, nego da bi ponudio kupcima izvanredne kolače. Tako automehaničar radi da bi pomogao ljudima da svoju decu voze u sigurnim automobilima.
– Nikoga ne zanima to što vi želite da zaradite puno para, kupce baš briga šta vi želite. Oni razmišljaju šta oni mogu da dobiju. Nije bitno šta vi prodajete, nego koji problem ljudima rešavate. Ja tako ne govorim da prodajem seminare gde obučavam ljude za pokretanje biznisa, nego pomažem ljudima da svoje talente i veštine pretvore u uspešan biznis. I još nešto, bitan je stav! Postoji priča da su dvojicu radnika koji su gradili piramide pitali šta oni to rade. Jedan je rekao – evo vučem ovo
silno kamenje, kičma mi puca ceo dan. Drugi je rekao – stvaram istoriju, pravim objekat koji će nadživeti i moje unučiće. Vi budite ovaj drugi, sa takvim stavom gradite svoje malo preduzeće, objašnjava čovek koji frizera ne vidi kao nekoga ko ženama skraćuje centimetar kose, već kao osobu koja čini da dame izgledaju lepše i mlađe.
Sve je već izmišljeno, ili…
Treće pitanje je – da li imate pravi proizvod i da li uopšte imate proizvod. Na početku pitanje deluje kao suvišno i glupo, jer niko ne bi pokretao proizvodnju da nema proizvod ili pokretao firmu za neke usluge da nema jasnu uslugu. Često ipak nije tako, kaže Vladimir Miletić. On svedoči da je često slušao nadugačko pripovedanje budućeg preduzetnika koji lepo opiše svoje planove, a zapravo nema jasan proizvod ili uslugu, ne može konkretno da kaže – proizvodiću žalfiju u saksijama, proizvodiću
pecivo bez aditiva…Miletić kaže da neko može da napravi sasvim novi proizvod ili da osmisli sasvim novu uslugu, ali nekada je za uspeh dovoljno samo prepakovati nešto već postojeće, nekada je dovoljno proizvoditi istu stvar samo je drugačije pakovati.
Četvrto bitno pitanje tiče se kupaca – gde su vaši kupci. Nije isto ako su kupci mladi ili penzioneri, ako žive na selu ili u gradu, nije isto prodavati lovcima, poljoprivrednicima, domaćicama.
– Nikada nije rešenje – svima ću prodavati. Skoro da nema proizvoda koji kupuju svi. Razlog je što se roba na tržištu sve više specijalizuje. Pre 15 godina ste ulazili u trgovinu, tražili i kupovali mleko. Sada vam treba pet minuta da izaberete – punomasno ili sa manje masti, sa AD vitaminima ili ne, pa su tu različiti proizvođači, različite količine, pakovanja. Ako znate svoju ciljnu grupu, lakše ćete napraviti proizvod i bolje ga prodavati. Ka svojoj ciljnoj grupi kasnije ćete usmeriti
reklamu, da ne biste gubili novac i vreme ka onima koje vaš proizvod ne zanima, objašnjava Miletić.
Peto pitanje o kome treba da razmišlja svaki preduzetnik-početnik je konkurencija ili – da li ste drugačiji u odnosu na konkurenciju. Miletić bez želje da bilo koga demorališe objašnjava da šta god da preduzetnik odabere, na tržištu verovatno postoje stotine onih koji rade slično ili čak isto. Svi oni žele da zarade više, ali svi neće uspeti.
– Često ljudi kažu – sve je već izmišljeno. Ali, svi znaju šta je famozni “selfi”, fotografija koju sami uradimo najčešće mobilnim telefonom. Selfi je za dve-tri godine zaludeo svet. A onda je neko izumeo selfi stik, odnosno štap na čijem kraju možete da fiksirate telefon i tako fotografišete sebe i prijatelje sa veće udaljenosti. To je tako jednostavan proizvod i mnogi ga kupuju. Od vaše posebnosti i veštine zavisi hoće li vas konkurencija pregaziti ili ne. Ako ste danas fotograf,
morate brzo da mislite i iznađete neku novu uslugu jer danas svi imaju telefone sa kamerom, a fotoaparati su prilično jeftini. Onaj ko pažljivo zna da prati potrebe ljudi on će brzo osmisliti uslugu ili proizvod da zadovolji te potrebe i da, pri tome, naravno, i zaradi, zaključuje Miletić.
SAJAM PREDUZETNIŠTVA U KRAGUJEVCU
U ponudi ideje i ohrabrenje
Na Sajmu preduzetništva u Kragujevcu bilo je izloženo je oko 200 preduzetničkih inicijativa, ideja za biznis. Uz svaku je navedeno koliko bi koštalo pokretanje posla, koliko kasnije investicije, koja je visinaobaveza prema državi… Detaljne informacije o tome mogu se naći na internet portalu www.novipocetak.rs.
Sajam su organizovali Srpska asocijacija menadžera (SAM), firma DNA Komjunikejšns i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta “Šansa za novi početak“.
– Cilj ovakvih sajmova je da ohrabri ljude da se bave preduzetništvom, da im ukaže na to da za bavljenje biznisom nije potreban ogroman novac, kako se to često misli, već je ključ u ideji i hrabrosti, kazala je na otvaranju sajma izvršna direktorka SAM Jelena Bulatović.
Većina posetilaca sajma došla je jer su bili pozvani iz Nacionalne službe za zapošljavanje, a kako su neki rekli, nisu ni znali gde tačno idu i šta ih tamo čeka.
Izvor: Link