Prosvetare niko nije obavestio da se školska godina završava 6. juna, već su informaciju o tome saznali iz medija. Tek sutradan, direktorima škola stigao je dopis sadašnjeg vršioca dužnosti ministra prosvete Đorđa Milićevića o skraćenju drugog polugodišta i uputstvima o zaključivanju ocena. Dokument je pisan na nekoliko strana, ali definitivno nije jasno šta i kako.
– Odluka o prevremenom završetku školske godine doneta je ishitreno. Nedopustiv je i načina na koji je saopštena. Niko nije konsultovao nas koji smo zaposleni u školama i najbolje znamo situaciju, ali i poznajemo decu i probleme kojima su opterećena posle tragičnog događaja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kaže članica Sindikata prosvetnih radnika u Kragujevcu i nastavnica engleskog jezika Ljiljana Miletić.
– Da je ovakva odluka doneta odmah pošto se tragedija dogodila, nije morao biti ni prekid školske godine, već „pauza” od nekih nedelju dana da se čitava javnost sabere, možda bi i imalo nekog efekta. Doneti ovu odluku posle mesec dana je bez ikakvog smisla i svrhe, time ništa nećemo postići, kaže nastavnica Miletić.
Dodaje da je tada trebalo da se omogući svim učenicima da ostanu kod kuće, zato što je mnogo njih bilo traumatizovano, jer među vršnjacima imaju one koji pokazuju oblike nasilja sa kojim ne mogu da se izbore. Objašnjava da su pojedini đaci vrlo logično i razložno davali predloge kako to može da se zaustavi. U svakom slučaju bila im je potrebna pauza, ali tada – sada ne.
– U školskoj praksi nigde u svetu nije poznato da ministarstvo da mogućnost roditeljima i učenicima da izaberu da li hoće da idu u školu. Učenici, naravno, uglavnom biraju da ne idu ukoliko nemaju problematične ocene, kaže sagovornica.
Popravljanje ocena
U dopisu je pisalo i da svi učenici treba da imaju zaključene ocene do šestog juna. Stajalo je i da oni koji žele da poprave ocene mogu doći u školu, kao i da se mogu organizovati slobodne aktivnosti, dodatne i dopunske nastave.
Nastavnica Miletić kaže da je napravljen problem u ocenjivanju, zato što je u medijima „servirana” vest da svako može da popravi ocenu, ali nije rečeno koje ocene mogu da se poprave, a to su one gde jednim odgovorom ili proverom može da se izmeni postojeći prosek.
– To mi u principu i radimo – tamo gde je prosek ocena bio, na primer, 4,35 nismo tražili da učenici odgovaraju, nego smo davali onu koja bi bila zaključena i da je 4,50, kaže sagovornica.
Pravilnik o ocenjivanju obavezuje da u određenom delu školske godine postoji tačan broj ocena u zavisnosti od nedeljnog broja časova. Tako da ocene dve nedelje pred kraj polugodišta nisu naglo zaključivane, već su postojale, nedostajala je možda jedna. Na primer, u svakom tromesečju za predmete od dva časa nedeljno mora da postoje najmanje dve ocene.
Nekima su i „skočili apetiti” , pa smatraju da postoji mogućnost da se svaka ocena popravi. Nastavnicima nije ostavljena mogućnost da održe roditeljske sastanke, kako bi objasnili šta može, a šta ne. LJiljana kaže da su trenutno đaci najrazumniji, ali i da postoje oni koji misle da mogu trojku da poprave na peticu.
– Pritisak na nastavnike postoji, jer dosta njih pokušava da dobije bolje ocene od onih koje već imaju.
Nije data ni mogućnost zaključenja sa manjim brojem ocena. Ima i onih koji, recimo, imaju časove sredom. Tu situaciju su rešavali tako što su učenici dolazili u dogovorenom terminu kako bi odgovarali.
Šta je sa neobrađenim gradivom
Sledi završni ispit za učenike osmog razreda i srednjoškolske mature. Pretpostavljam, kao što je uvek i bilo da će deo neobrađenog gradiva da se pojavi u testovima, ali o tome nemamo nikakvo uputstvo, kaže nastavnica Ljiljana Miletić.
Prekidi školske godine dešavali su se i iz drugih razloga (bombardovanje, pandemija, vremenske neprilike), bilo je i produžavanja raspusta, sažimanje gradiva, prenošenje gradiva u narednu školsku godinu, ali sada nema toga.
U nekim razredima nisu održani poslednji pismeni zadaci iz srpskog jezika i književnosti i matematike, ali kažu „da se može i bez toga”.
Deca koja su u celodnevnoj nastavi ili produženom boravku (učenici prvog i drugog razreda) dolaze u škole, ali ne u punom sastavu. Roditelji koji imaju gde da ostave decu verovatno ih neće slati u školu, jer nema nastave, uglavnoj su to slobodne aktivnosti, a učitelji su svedeni na radnike u vrtiću.
Naša sagovornica tvrdi da je događaj u školi „Vladislav Ribnikar” sve šokirao, ali i da se zna kakvi se oblici nasilja duže vreme sreću u školama. Prosvetari su godinama ukazivali na porast nasilja u školama i među učenicima i u odnosu učenika prema nastavnicima. Predlagali su i mere, način na koji može da se reši ili smanji ovaj probelem, međutim niko za to nije imao sluha, tako da je ova odluka zakasnila.
– Po ko zna koji put odluke se donese bez konsultovanja prosvetnih radnika i eskalacija nasilja na ovaj način neće se zaustaviti. Đaci će se ponašati isto onako kako im je dozvoljeno. Mi nećemo imati ovlašćenja da reagujemo na pravi način, jer je zakonska regulativa takva kakva jeste, ona je osnovni problem, kaže nastavnica.
Činjenica je i da pedagoško-psihološke službe ne mogu da obave razgovor sa decom mlađom od 14 godina bez prisustva roditelja, što znači da ne mogu da rade svoj posao.
Pohvalno je to što su dobili policajce u školama, ali ni oni nemaju ovlašćenja, na primer, da pretresu učenika ako posumnjaju da nosi sredstvo kojim bi moglo da se vrši nasilje, čak iako imaju dojavu.
– Problem imamo, nasilje u školama ne možemo da zaustavimo. Mišljenje da će prekid školske godine zaustaviti nasilje – nije tačno. Ono što je ključno je da se zakonska regulativa mora menjati, zaključuje članica Sindikata prosvetnih radnika Ljiljana Miletić.
Izvor: Link
