Milena iz Aranđelovca doživela je strašnu traumu na porođaju, ovo je njena priča.
Žene iz cele Srbije nam redovno šalju svoje ispovesti sa porođaja. Sve je više i više strašnih iskustava koja potvrđuju akušersko nasilje na porođaju. Među njima je i priča Milene iz Aranđelovca, koja je na svu sreću rodila živo i zdravo dete, ali je pre samo osamnaest meseci prošla pakao u porodilištu.
“Dobila sam bolove 24. avgusta prvi put (termin je treba da bude 16.septembra) i otišla sam na pregled u ženski dispanzer. Moj izabrani lekar me je uputio kod doktorke, jer u tom trenutku nije radio. Ona me je uredno pregledala i rekla da vidi kotrakcije na CTG, ali da ne znači da ću se odmah i poroditi. Sutradan sam opet dobila bolove oko 15 časova, a u bolnicu me muž odveo oko 22:30. Tada me je pregledao doktor za kog sam celu trudnoću molila Boga da mi ne bude na porođaju. Primljena sam, odrađeni su mi pregledi i smestili su me u sobu”, započela je svoju priču Milena.
Prema njenim rečima za sve to vreme niko nije uradio ultrazvuk, iako je bebu celu trudnoću nosila karlično. Kada je krenuo porođaj, nije sve išlo po planu zbog čega je odvedena na hitan carski rez i tada počinje pakao.
“U 6:30 sutradan su me stavili na sto za porođaj, uključili indukciju i probušili vodenjak. Tad su počeli nesnosni bolovi pa sam tražila epidural, koji sam i dobila. Doktor je pokušavao da me porodi do 15 časova ali nije išlo. Porođaj je jednostavno stao. Tada je jedna poznanica došla u salu da me vid (mada se ja toga ne sećam) i apelovala na doktora da me porode carskim što pre. Operaciju su mi započeli na živo. Sve sam osetila. Onda sam počela da vrištim i tada su me opili potpuno, iako zbog mog problema sa srcem to nisu smeli da urade“, objasnila je Milena.
Na svu sreću beba je rođena živa i zdrava, a Milenu su prebacili u šok sobu od 16 časova do ponoći, jer su joj dali preveliku količinu anestezije, zbog čega nije osećala noge upošte:
“Kada su me povezli na odeljenje sestra koja me je vozila na krevetu je gledala da udari u svaki ćošak i svaki zid, a mene je pri svakom udarcu rana samo više i više bolela. Od hodnika sam morala sama da pređem do kreveta, iako ne znam kako sam to uradila. Babice su bile vrlo neljubazne, drske i bez imalo savesti”.
“Dete je dobilo fiziološku žuticu, ja sam ostala bez mleka, a kući kad smo došli primetila sam da imam hematon na glavi od pokušaja porađanja i veliku ogrebotinu od veštačkih noktiju sestre. Hvala Bogu beba je lepo napredovala, iako je rođena u 37. nedelji i sad je veliki i zdrav dečak. Ali tretman i način na koji su se ophodili prema meni ne bih nikada i nikome poželela”, napisala je Milena na kraju svoje ispovesti.
*** Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju – ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
Izvor: Link