O arhitekti Bojanu Pavloviću (40) „Kragujevačke” su pisale u dva navrata. Prvi put javnosti je postao poznat kada je gradu ponudio na poklon idejno rešenje za novu autobusku stanicu. Tim projektom Bojan je odbranio diplomski rad sa čistom desetkom na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Nišu na smeru za arhitekturu. Projekat je radio godini i po dana, što nije česta praksa kod studenata, uz pomoć tri mentora iz oblasti urbanizma, projektovanja, betonskih konstrukcija, a sarađivao je i sa
arhitektom koji je predavao na fakultetu u Nišu. Nekadašnji gradonačelnici sa oduševljenjem su promili poklon, ali od realizacije nije bilo ništa. Uvek su falile pare, a Bojan nije bio raspoložen da smanjuje gabarite na završenom projektu.
Najvažnija je kritika struke
No, to ga nije obeshrabrilo. Nastavio je da se bavi svojom strukom i 2018. godine, nakon što je osam godina radio za Real estate kuću, otvorio je svoj biro za projektovanje – BINA, koji uspešno vodi sa nekoliko saradnika. Bojanov talenat i njegov rad ponovo su se našli u centru pažnje nakon što je u okviru proslave jubileja MIND parka u Sobovici, u oko zapao futuristički objekat kantine, za koji je Bojan uradio idejno rešenje i spolja i iznutra.
Koliko i šta je sve uradio za ovih pet godina svedoče objekti koji se po svom stilu izdvajaju od uobičajenih. Osim kantine u MIND parku, u Bojanovom arhitektonskom studiju urađen je projekat stambeno-poslovnog objekta kod „Zastavinog” solitera, trgovinski centar „Morava” u naseljima „Aerodrom”, u Glavnoj ulici i u Šumaricama, rekonstrukcija i enterijer pekare i restorana „Vega”, a trenutno se po njegovoj zamisli gradi i drugi deo BIG Plaza centra 2.
Bojan kaže da je kantina prošla vrlo zapaženo i bila je izlagana na 44. Salonu arhitekture 2020. godine, a godinu dana kasnije i na Balkanskom arhitektonskom bijenalu, dve najveće smotre arhitekture na Balkanu. Više puta su projekti BINA studija objavljivani na raznim portalima, a pohvale kolega stizale su sa svih strana.
– Posla imamo stalno, a naročito je ekspanzija u gradnji poslednjih nekoliko godina. Radimo i van Kragujevca, upravo završavamo dve porodične kuće u Beogradu, a angažovani smo i za švajcarske firme. Trenutno pripremamo projekat za veliki tržni centar na Deninom brdu. Trudimo se da odaberemo investitore koji su sličnog ili istog senzibiliteta kao mi, kako bismo mogli da sprovedemo našu autorsku arhitekturu. Naši projekti su, inače, prepoznatljivi po autentičnom futurističkom stilu i trudimo se
da izazovu impresiju. Ne prihvatamo po svaku cenu poslove i komercijalnu arhitekturu, najvažnija nam je kritika struke i naših kolega. Volim da citiram našeg istaknutog kolegu arhitektu i urbanistu Borisa Podreka koji kaže da mi šijemo odela po meri, ne bavimo se konfekcijom, ne projektujemo rasprostranjenu i opšteprihvaćenu komercijalnu arhitekturu, objašnjava Bojan.
On dodaje da kada se bavite privatnim poslom morate da zaradite dovoljno novca za sebe i svoje saradnike, ali ne po svaku cenu. To je bio razlog što je nedavno odbio da radi veliki projekat u centru grada jer se nije slagao sa spratnošću objekta, niti su se zahtevi investitora slagali sa njegovim viđenjem tog prostora.
Arhitektura ispred finansija
Kao rođeni Kragujevčanin on pozdravlja i pomno prati razvoj grada i uvek je spreman da pomogne, ali smatra da je grad prebukiran i da mu zbog stare infrastrukture koja ne prati ubrzani razvoj, preti kolaps, pre svega saobraćajni.
– Grad doživljava ozbiljnu transformaciju koju infrastruktura ne može da prati i to je najveći problem. Mislim da je ta transformacija već dostigla nivo sa koga nema nazad i, nažalost, nema popravke, ali to ne znači da treba da se uklopimo u loš šablon. Samo je neophodno jasno i definisano poštovanje i sprovođenje zakona i urbanističkih parametara, a ne da investitori diktiraju uslove, smatra naš sagovornik.
Pošto ima dosta iskustva sa projektovanjem u Švajcarskoj uporedio je dobijene informacije o lokaciji tamo i ovde kod nas. On tvrdi da je tamo sve jasno definisano i dato do znanja kako investitoru, tako i projektantu, šta može, a šta ne. Podizanje objekta za samo jedan centimetar više je krivično delo, a kamoli za dva sprata i više, što je kod nas postalo svakodnevna praksa.
– Najveći problem kod nas je to što su nam blokovi haotični. Tretman objekata u strogom centru grada, po mom mišljenju, treba da strogo da se veže za spratnost, a ne da imamo taj sukob visine zbog kojeg sve deluje jako haotično i neuređeno, objašnjava Bojan svoje viđenje urbanističke gradnje u gradu.
Zbog posla dosta putuje i prati dešavanja na svetskom nivou u oblasti arhitekture. Njegova ideja je da proširi posao tamo gde je veća zarada, ali firma će ostati u Kragujevcu.
– Zadovoljni smo ponudom poslova i uspevamo da odaberemo one koji su po našem senzibilitetu, otprilike 20 posto prihvatimo, 80 odbijamo. To nije uvek finansijski isplativo i rad je na „žiletu”, ali arhitektura nam je na prvom mestu, ispred finansija. Rezultati koje smo napravili za ovih pet godina nisu mali tako da smo zadovoljni koliko smo uradili i koliko smo primećeni. Dobijamo pohvale preko društvenih mreža i van Kragujevca, objavljuju nas stručni časopisi i to je najveća motivacija da
idemo dalje. Da je lako nije, teško je, iscrpljujuće, radimo ogromne projekte sa malim timom i zato ulažemo ogromnu energiju. Nemamo radno vreme, koleginica jedva da spava četiri sata, ali tako je kako je, kaže Bojan
Izvor: Link
