Vanredni profesor PMF-a dr Tatjana Tomović Mladenović prva je studentkinja u istoriji ove visokoškolske ustanove koja je završila akademske studije u roku sa najvećom mogućom ocenom i kojoj je odmah ponuđeno da ostane kao predavač. Nije jurila prosek, ali je rezultat dolazio kao nagrada za uloženi trud i odricanja, mada, napominje naša sagovornica, nisu bila velika jer joj je matematika oduvek išla od ruke.
Njeni i radovi njenih kolega doprineli su visokoj poziciji PMF-a na prestižnoj Šangajskoj listi za oblast matematike i ove godine. Od 2017. godine, inače, tri godine su bili rangirani do 300 mesta, što se smatra velikim uspehom.
Do sada ima objavljenih 14 radova, svi osim jednog su na SCI listi i više desetina puta su citirani. Najbolje kotirani rad ima impakt faktor M21 A što je najveća kategorija na svetskoj listi, a nada se da će ih biti još. Trenutno je malo usporila zbog trogodišnjeg sinčića Todora, s kojim provodi svaki slobodan trenutak, a popodneva su sada rezervisana samo za porodicu.
Ova više nego skromna naučnica kaže da nije ni bila svesna svog uspeha sve do odbrane diplomskog rada kod profesora Bankovića, koji je bio član komisije i rekao da mu je bila čast da bude u komisiji i što je zna kao studenta koji je prvi u istoriji fakulteta sve položio sa najvišom mogućom ocenom.
U Kragujevac zbog blizine
To je za nju bio i veliki pritisak za vreme studiranja da još više radi zbog očekivanja svih. U trećoj-četvrtoj godini više se nije ni sumnjalo da će dobiti drugu ocenu osim desetke. Priča da su joj tokom školovanja više ležale prirodne nauke. Takmičila se iz matematike i fizike na svim nivoima, ali tada nije pobeđivala. Po završetku srednje škole dvoumila se šta da upiše i gde.
– Kragujevac je bio izbor samo zbog blizine. Matematika je prevagnula jer sam je zavolela od samog početka i nisam ulagala previše truda, što nije bio slučaj sa ostalim predmetima. O fakultetu u Kragujevcu nisam imala nikakvih informacija prilikom upisa 2003. godine, ni na internetu nije bilo nešto mnogo podataka. Pozvala sam da pitam za upisne kvote – koliko se prima studenata. Nisam tada imala nikog od porodice u Kragujevcu, niti sam ikoga poznavala. Uzela sam informator, položila prijemni
ispit, upisala se i nizali su se položeni ispiti bez postavljenog cilja da imam sve desetke. Došla sam sa zadatkom da završim fakultet na vreme, da dam svoj maksimum, a rezultati bože moj, kakvi budu, kaže profesorka Tatjana Tomović Mladenović, dodajući da se nije zavaravala da zna matematiku i da će lako to da izgura.
Nikada nije poništila ispit ni ocenu. Kada je bila spremna izlazila je na ispite i polagala sa najvećom ocenom. Odnos asistenata prema studentima bio je više od očekivanog. Bili su prvi kontakt, kod njih su polagali kolokvijume, pa tek onda izlazili na završne ispite kod profesora. Grupe za rad bile su i onda i sada od 20-25 studenata maksimalno, i bilo je dovoljno prostora za pitanja, dodatnu literaturu, što je Tatjani mnogo olakšalo posao. I profesori i asistenti su bili otvoreni za svaki
vid saradnje, uvek dostupni i maksimalno korektni.
Iako je završila prorodno-matematički smer u Gimnaziji u Novom Pazaru, u Kragujevcu je, napominje, postojalo specijalno matematičko odeljenje i došla su deca sa znatno boljim predznanjem od njenog. Imala je, kako kaže, dosta „rupa” u znanju koje je trebalo popuniti da bi mogla da nastavi dalje.
– Ništa ne znači ako hoćete da radite, kada sa druge strane naiđete na zid i kada vam kažu snađite se sami. Kao mladom čoveku koji je u nepoznatom gradu i sve mu je nepoznato, to bi sve otežalo ili možda čak onemogućilo ceo taj postupak učenja. Ja sam imala prilično sreće da su svi bili za saradnju, ja sam radila i tako je došao i rezultat na osnovnim studijama, objašnjava naša sagovornica.
Odmah nakon diplomiranja upravnik Instituta za matematiku i sadašnji dekan fakulteta Marija Stanić, inače njen mentor, pitala ju je da li bi htela da radi numeričku analizu na doktorskim studijama, što je i prihvatila. Ionako joj je želja bila da ostane u prosveti. Nije to slučajno. Majka joj je profesor u Tehničkoj školi u Novom Pazaru, a kasnije i otac je prešao iz privrede da radi u školi.
Doduše, imala je ponudu nakon završetka studija da se zaposli u „Komtrejdu”. Kod njih je radila diplomski iz oblasti informatike, jer je njen smer matematičar-informatičar.
– Dobila sam knjigu i nagradu za najbolji diplomski rad iz oblasti informatike za tu školsku godinu i ponudu za posao, ali nisam otišla na razgovor. Prevagnuo je fakultet, zato što sam već bila tu, ljudi sa fakulteta su mi bili bliski na neki način i želela sam da postanem deo tog kolektiva. Moja prvobitna ideja je bila da dođem u Kragujevac, završim fakultet i vratim se u Novi Pazar da budem profesor u nekoj srednjoj školi, ili tamo gde mi rade roditelji, jer mi je bila velika stepenica da
budem profesor na fakultetu.
Ubrzo je, međutim, usledila ponuda za asistenta na fakultetu. Upisuje doktorske studije, što je stepenik više. U isto vreme dobija ponudu i u Novom Pazaru, kada je tek počeo da se formira Univerzitet, za matematičara i to je odbila.
– Ostala sam u Kragujevcu jer mi se dopao način rada i odnos ljudi u kolektivu. Preporuka su mi bili moji dobri rezultati, kaže profesorka Tatjana.
Brzo napredovanje
Doduše, malo je radila i u Novom Pazaru – dve-tri godine jednu trećinu radnog vremena, ali bilo je to naporno uz doktorske studije i iziskivalo je dosta vremena, stalna putovanja tamo-amo i odustala je. Tada je i doktorirala i odmah izabrana za docenta, i na toj poziciji ostala do avgusta prošle godine.
U međuvremenu se udala, dobila sina i imala pauzu od godinu i po dana. Korona je usporila malo kompletan naučni rad, ali polako hvata korak za dalje kao vanredni profesor. Za napredovanje se boduju radovi sa SCI liste, a ona ih već ima 13 objavljenih i jedan u lokalnom časopisu „Journal of matematics”.
– Meni je sasvim dobro ovde na fakultetu, mogu reći super mi je i trudiću se da zadržim posao, te da na svakom narednom konkursu dam svoj maksimum i da, ukoliko se prijavi neki drugi kandidat, imam bolje reference od njega, kaže glavna junakinja ove priče.
Inače, uvek je bila angažovana u oblasti osnovnih istraživanja u projektima Ministarstva nauke, što znači da je manje bila okrenuta primeni u privredi. Sada kada je vanredni profesor može da razmišlja o saradnji u nekim multidisciplinarnim projektima i otvorena je za takav vid saradnje.
Napredak i razvoj informacionih tehnologija doprineo je boljem umrežavanju i bržoj razmeni podataka iz naučnoistraživačke oblasti, što je olakšalo naučnicima posao i umrežavanja sa kolegama iz inostranstva.
– Moje oblasti su numerička analiza, specijalna numerička integracija i teorija proksimacija. To je jako dinamično i ima mnogo objavljenih radova na dnevnom nivou, bez informacionih tehnologija teško da bismo to mogli da pratimo. Mogu reći da je u Srbiji poslednjih godina to postalo dosta dostupno. Ukoliko želite nešto novo da uradite, pre svega morate da budete u toku sa onim šta je do sada urađeno i objavljeno. Pre je bilo dosta problema da pristupimo bazama podataka i morali smo prvo da
platimo i na osnovu apstrakta procenjivali smo da li nam je baš toliko neophodan taj rad, jer prosto je nemoguće svaki kupiti. Kupovali smo uglavnom preko projekata, a danas je već dosta časopisa dostupno za besplatno preuzimanje preko akademske mreže, što nam je značajno olakšalo stvari, kaže Tatjana.
Ranije su koristili kopije, prevedene radove sa ruskog jezika, ili litetaruru na ruskom, što današnji studenti ne koriste zato što su im profesori okakšali posao.
Profesorka Tatjana je, kako kaže, u ozbiljnojoj naučnoj fazi, sebe vidi i u Centru izvrsnosti. Danas ima širi pogled na nauku, ima ideje šta bi i kako moglo da se istražuje i gde bi te stvari mogle da se primene, pa čak i ono što je do sada radila.
Za deset godina sebe opet vidi na ovdašnjem PMF-u. Suprug joj je Kragujevčanin, menadžer, i jedan od onih koji je matematiku zaobilazio u velikom luku, kaže šaljivo.
Ona danas ima mlade doktorante kojima je mentor, usmerava ih i kaže da joj je lepo da radi sa njima. Ali, naravno, nije uvek sve idealno.
– Možda bi drugde finansijski bilo bolje i moj rad se više cenio i vrednovao, ali ja sa svojom primanjima mogu pristojno da živim. U informatičkim firmama bih mogla neuporedivo više da zarađujem, ali kad sve uzmem u obzir, za ženu je lepo da bude u nauci, fleksibilno je radno vreme što je dobro zbog porodičnih obaveza i to mi odgovara, kaže profesorka Tatjana.
Pad interesovanja za profesore matematike
Na pitanje kakve nam generacije stižu u pogledu znanja i ambicija kaže da se primećuje da je opala zainteresovanost za matematiku- ima manje upisanih u poređenju sa vremenom kada je ona upisivala fakultet. Srećom, kvalitet znanja sa kojim dolaze nije toliko. Ali, došlo je do pada motivacije kod studenata da sutra budu profesori matematike. Javlja se problem kod studenata završne godine, jer sve manje njih planira da predaje u osnovnim i srednjim školama i već se dešava da se na
konkursima niko ne prijavi, pa se angažuju predavači za rad po školama za predmet matematike sa srodnih fakulteta (mašinskog ili inženjerskih nauka) u vidu zamena, jer ne mogu da ih prime za stalno sa tim fakultetom.
– To nije do nas, mi se stvarno trudimo koliko možemo i to će tek biti problem u narednom periodu i mora da se rešava na nekom višem nivou. Nema ni te finansijske motivacije. Ministarstvo je to prepoznalo i angažovalo se da se promeni pristup učenju i status profesora, kaže naša sagovornica.
Po rečima profesorke Tatjane, kragujevački fakultet je još i najbolji što se tiče matematike konkretno. Upisuju se superiorna deca koja rade, ali i ona sa lošijim predznanjem iz srednjih škola koje nisu povezane sa matematikom. Ali i toj deci lepo pristupaju.
– Uveli smo u prvom semestru prve godine predmete kao što je uvod u analizu, uvod u geometriju, uvod u logiku, čega recimo nije bilo kada sam ja studirala. Malo se vratimo kroz srednju školu, ali ne tako detaljno, jer nema se vremena, i obratimo pažnju na neke važne stvari, što je donelo bolje rezultate na ispitima na kasnijim godinama. To smo uvideli nakon četiri-pet godina držanja tih predmeta, kaže dr Tatjana koja predaje uvod u analizu i algebru.
IZ RADNE BIOGRAFIJE
Predavač na sedam predmeta
Dr Tatjana Tomović Mladenović je rodom iz Novog Pazara, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju – prirodno-matematički smer. Diplomirala je 2008. godine na PMF-u u Kragujevcu, na Institutu za matematiku i informatiku. Doktorsku disertaciju iz oblasti numeričke analize odbranila je 2014. na matičnom fakultetu. Godine 2008. izabrana je najpre u zvanje asistenta, šest godina kasnije u zvanje docenta, a prošle godine i u zvanje vanrednog profesora. Predavač je bila ili je još uvek na predmetima
Uvod u nalizu i algebru, Obrazovni softver, Obrazovni softver 2, Matimatika 3 za studente informatičare, Numerička matematika i simboličko programiranje, Numerička analiza 2, Softver za numeričku analizu. NJen fah je primenjena matematika, a na doktorskim studijama numerička analiza, što znači da ima i neku vezu sa primenom.
Autor je monografije, izdavača Andrejevića i Prirodno-matematičkog fakulteta, koja se koristi i kao udžbenik na doktorskim studijama matematike u Kragujevcu. Učesnica je na preko deset međunarodnih i domaćih konferencija. Neprekidno je na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 2008. godine. Bila je mentor na više diplomskih i master radova.
Profesorka Tatjana je i tehnički urednik časopisa „Journal of matematics”. Školske 2015/16. godine provela je dva meseca na usavršavanju na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, gde je održala i predavanje na seminaru posvećenom klasičnoj analizi. Ponudili su joj da ostane na sekciji analize, pošto je praksa njihovog univerziteta česta promena nastavnog kadra. Dali su joj link sa programom za postdiplomske studije koji traje tri godine, ali nije aplicirala.
Doduše, dopalo joj se novo iskustvo, uslovi rada i išla bi ponovo ukoliko joj to privatne obaveze dozvole, možda i na neki drugi univerzitet, ali ne i za neki duži period od jednog semestra.
Izvor: Link
