Zahvaljujući rezultatima Fakulteta medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu se i ove godine, peti put za redom, našao na Šangajskoj listi najprestižnijih univerziteta u svetu za oblast klinička medicina, plasirajući se između 201 i 300 mesta, baš kao i prethodne godine. Akademsko rangiranje univerziteta u svetu je neformalan, ali prestižan sistem pozicioniranja, gde samo dva posto svetskih univerziteta ima priliku da se nađe na pomenutoj listi.
Rangiranje se vrši jednom godišnje od juna 2003. godine i uvek iznova se ažuriraju podaci prema novim i dostupnim analizama. Pored rezultata iz naučno-istraživačke oblasti boduje se i broj stranih studenata, koje Medicinski fakultet dobija prvi put ove godine, mada ih je i pre bilo, ali samo sporadično. Daljim stimulisanjem naučno-istraživačkog rada na ovom fakultetu, koji ima svoju tradiciju, sa novim brojem inostranih studenata mogu ubuduće da „skoče” i neku kategoriju više.
Dobra baza naučnika
Zadržali smo rejting od prošle godine od 201 do 300 mesta, kaže prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan FMN, koji je na ovu poziciju došao septembra 2018. godine od kada ova visokoobrazovna ustanova beleži konstantan uspon.
Za vreme njegovog mandata nastavljena je izgradnja Centara izvrsnosti, došlo je do širenja zdravstvene delatnosti, uvođenja novih studijski programa, porasta broja upisanih na svim postdiplomskim studijama, što je samo kvalitet više.
Dekan Vladimir Jakovljević kaže da je prošle subote imao Sednicu naučnog veća i namerno je zakazao toga dana, posle objavljivanja rezultata Šangajske liste. U izveštaju je prezentovao šta je sve urađeno za proteklih pet godina od kada je on na čelu ove visokoobrazovne ustanove.
– Mi imamo tradicionalne oblasti gde je nauka najbolja na našem fakultetu. Uvek su tu farmakologija, imunologija, genetika, naše grupe sa fiziologije, to su oni koji vuku priču, plus interna medicina, hirurgija koja mnogo radi u poslednje vreme. Ima dosta mladih lekara koje interesuje nauka, što u ranijim generacijama nije bio slučaj, tako da je to kvalitativan napredak i vrlo sam ponosan na to, kaže Jakovljević, dodajući da su tu još i preventiva, socijalna medicina, higijena i
epidemiologija. Profesorka Milena Jelić je čak u nekim svetskim konzorcijumima.
– Mi smo prisutni i na drugoj listi Tajmsšer edukejšns, koja je možda i bolja od Šangajske, zato što je kvalifikiju anglosansonci koji nisu baš labavi u kriterijumima. Jedino smo mi i Novi Sad kategorisani od naših univerziteta na njoj. To nije samo za nauku, nego je u pitanju i kvalitet edukacije, godine studiranja itd. Tu smo između 501 i 600 mesta, a Novi Sad mislim između 801 i 1.000 mesta. Drugo stvar je da smo na Stenford listi najcitiranijih ove godine imali 17 naučnika
kragujevačkog Univerziteta, od kojih je osam sa Medicinskog, ističe dekan Jakovljević.
Od tih osam koji su sa FMN, četvoro-petoro, uključujući i Jakovljevića, su novi. Stenfordova lista pokazuje koliko je njihov rad značajan. Na pitanje da li je napravljen presek za ovu godinu i da li smo prevazišli rezultat iz 2022. godine profesor Jakovljević kaže da se svakog dana prati broj objavljenih radova i do kraja oktobra bilo ih je 221.
– U 2021, poređenja radi, objavljeno je 238 radova, što ćemo sigurno prestići jer imamo još dva meseca, a 271 imali smo u prošloj godini, tako da smo tu negde. Ono što je jako bitno za taj rang jeste što ćemo mi za sledeću godinu biti rangirani i po broju stranih studenata. Prošle godine je to bilo sporadično sa diplomcima koji su uglavnom dolazili iz Rusije i malo nešto iz regiona, ali oni se tretiraju kao stranci, a sada ćemo imati 300 ljudi, kaže ponosno profesor Jakovljević.
Problemi sa smeštajem i administracija
– Pokretanje novog naučnog programa i dolazak stranih studenata je velika stvar za širu društvenu zajednicu, jer će pokrenuti i stanarine i neke stvari u kulturno-zabavnom, ugostiteljskom i sportskom programu. Mi smo iskoristili šansu koju smo sami sebi postavili, kaže dekan Jakovljević.
Na pitanje koliko je bilo teško organizovati predavanja na engleskom jeziku dekan Jakovljević objašnjava da je to bio strahoviti izazov, radili su pripreme šest meseci.
Nije mala stvar pripremiti se za nastavu na engleskom jeziku i držati predavanje, jer on to, kako kaže, najbolje zna, s obzirom da je održao sijaset predavanja od Kanade do Indije.
Uveren je da će odoleti ovom izazovu, u smislu novog studijskog programa koji se odvija na engleskom jeziku, koji vodi ka napretku i usavršavanju nastavnog kadra i njihovog rada.
– To je vrlo komplikovana genearcija, počev od komunikacije sa službama bezbednosti, Uredom za strance, gradskim strukturama, smeštajem tih ljudi. Ne mogu u studentske domove, mora da im se pronađe drugi smeštaj i još mnogo drugih stvari. Drugo, problem su i prostorni kapaciteti. Računali smo iskreno da će Centri izvrsnosti biti gotovi do kraja prošle i početka ove godine, međutim, to je negde u „zoni šuta”. Uspeli smo nekako, uz veliku gimnastiku da obezbedimo prostor za nastavu, tako
da krećemo, pa šta bude, kaže optimistično kao i uvek dekan Vladimir Jakovljević.
Strani studenti inače dolaze iz 18 zemalja sveta, a pedeset posto njih iz Indije, iz Nigerije 27 posto, iz Irana 30, koliko i iz Tunisa, a ostali su sporadični – Zimbabve, Gana, Pakistan, Brazil, Australija, Nemačka. Do ovog momenta je upisano 274 studenta medicine na engleskom jeziku i desetak studenata farmacije. Zanimljiv je podatak i da među njima ima i šest naših studenata, koji nisu prošli prijemni ispit na maternjem jeziku, pa su ga polagali na engleskom. Za strane studente školarina
je 5.000 evra, a za naše 500.000 dinara.
Inače, nastavu na engleskom jeziku će izvoditi preko 250 nastavnika.
– Kada čujete za rezultate koje ostvaruje Medicinski fakultet i kako to u korak prate i ostali faklulteti sa našeg Univerziteta, to je velika stvar. To je nešto što menja pozitivno i sliku grada Kragujevca i dovodi do pozitivne afirmacije i Šumadije i generalno Srbije, kaže Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada.
ŠANGAJSKA LISTA DOVELA STRANE STUDENTE
Cena nije presudna
Šta o svojim razlozima dolaska u Kragujevac kažu strani studenti koji su upisali Medicinu:
Prešs Ajdemi, studentkinja iz Nigerije, kaže da se odlučila za studiranje na kragujevačkom Medicinskom fakultetu zbog impresivnog rangiranja u svetu, konkretno na Šangajskoj listi i ove 2023. godine. Takođe i prilike koje ovaj fakultet pruža su fantastične i to može da potvrdi lično jer je ovde već godinu dana.
– Ako mi se ovde bude pružila prilika za posao definitivno bih ostala, kaže ova mlada Nigerijka
Za razliku od nje DŽoel DŽekson Edvin iz Indije zbog rata u Ukrajini morao je tamo da prekine studije i dođe na FMN u Kragujevac.
– Mnogi su mi pomogli da zapravo dođem ovde na Fakultet medicinskih nauka. Ja nisam brucoš, ja sam četvrta godina studija i zahvalan sam svima koji su mi pomogli na tom putu, kaže DŽoel.
Misli da su Balkanci vrlo druželjubivi i ishrana je slična njihovoj. Kada se vrati u svoju zemlju poneće lepe utiske. Naučio je i nekoliko srpskih reči – ćao, kako si? Dobar dan, ćao, vidimo se… trudi se da nauči još više reči kako bi mogao da komunicira sa ljudima koji ne znaju engleski tako dobro.
Ibrahim Afortus iz Bagdada je takođe četvrta godina i on se prebacio na FMN iz nužde. Odabrao je Srbiju ne samo zbog cene studiranja, iako su cene u ovom delu Evrope najniže. Kada se uporedi Srbija sa Italijom i Nemačkom, ovde su, kaže, studije više nego duplo jeftinije i život je takođe dosta jeftiniji nego u ostalim evropskim zemljama.
– Ono što je dobro kod studiranja u Srbiji je Erazmus program i prilika da se učestvuje u razmenama u okviru tog programa, tako da ukoliko ja želim da odem na razmenu u Nemačku, Španiju ili Rusiju, imam mogućnost da to uradim sve dok sam student u Kragujevcu, kaže Ibrahim, koji je došao ovde po preporuci prijatelja Nikole iz Beograda.
Po njegovoj priči za sada nema puno zainteresovanih njegovih zemljaka za studiranje u Srbiji. Međutim, on je siguran da će već sledeće godine biti dosta studenata koji će želeti da dođu u Srbiju i Kragujevac iz razloga što se on ovde ne oseća kao stranac, već kao da je ovo njegova zemlja, kao da je Srbin, zato što su ljudi jako fini prema njemu.
– Ovde mi nedostaje moja porodica, moji prijatelji, nedostaje mi moja zemlja, ali postoje mnoge stvari koje su slične kod Srbije i Iraka. Ovde sam primetio da se ljudi bore ko će šta da plati kad izađemo u kafić i slično, to me dosta podseća na moju zemlju i to mi se sviđa, kaže Ibrahim.
Izvor: Link
