Kragujevačka juniorska ekipa (15-18 godina) u ukupnom plasmanu zauzela je prvo mesto. Takmičari kragujevačkog Crvenog krsta su bili Ana Brakus, Iva Pešić, Dimitrije Nikolić, Kaja Živadinović, Iva Ristović, Miona Dragutinović, Vuk Živanović, Mina Tešić i Lazar Klačar.
Kampanja pod sloganom „Life Saving – sport koji spasava živote” je usmerena na prevenciju utapanja u Srbiji i predstavlja priključivanje Međunarodnoj kampanji Svetske zdravstvene organizacije „Svako može da se utopi, ali niko ne treba”, a završni događaj kampanje je nacionalno otvoreno prvenstvo u Life Saving-u, koje je prvi put posle 40 godina održano u Srbiji.
Takmičenje je obuhvatalo šest disciplina: trči-plivaj-trči, trka zastavice na plaži, bacanje užeta, simulacija spasavanja na vodi, spasavanje spasilačkim čamcem i spasavanje tubom, a učestvovalo je 130 volontera iz 19 udruženja, asocijacija i organizacija Crvenog krsta u Srbiji.
O samom takmičenju, volonteri kažu da im vremenske prilike nisu išle na ruku, jer ih je zatekla kiša u Beogradu i morali su da budu u šatorima.
Takmičenje je počelo disciplinom trči-plivaj-trči u kojem je Dimitrije Nikolić osvojio prvo mesto u muškoj juniorskoj kategoriji, dok je u ženskoj to bila Kaja Živadinović. NJihova prolazna vremena su bila najbolja i u junirskim i seniorskim ekipama. Nakon ove discipline, usledilo je spasavanje čamcem u kojem naša ekipa nije učestvovala, jer nisu imali obučenu osobu za taj deo.
Bacanje užeta je definitivno bila najproduktivnija kragujevačka disciplina u kojoj su „odneli” najviše medalja. Među seniorkama su to Iva Pešić i Iva Ristović, a među juniorkama Miona Dragutinović i Kaja Živadinović, dok su u muškoj konkurenciji pobedu odneli Dimitrije Nikolić i Lazar Klačar.
U spasavanju tubom kragujevačka ekipa (Kaja, Lazar, Dimitrije, Vuk) osvojila je prvo mesto u juniorskoj ekipi, dok su seniorke (Ana i Iva Pešić, Mina, Iva Risković) bile četvrte.
Pripreme za takmičenje, koje su trajale dva meseca, ekipa je obavljala na zatvorenim bazenima SPD „Radnički” u dva termina, najčešće rano ujutru. Što se tiče neophodnih rekvizita za uvežbavanje, Crveni krst Srbije im je omogućio da dobiju spasilačku tubu i vrećicu.
Iva najbolja u bacanju užeta
Iva Pešić (18) pohađa četvrti razred Druge kragujevačke gimnazije, volonter je oko godinu dana i završila je obuku za spasioca na vodi. Dvoumila se da li da postane član Crvenog krsta zbog obaveza koje ima, ali kada je upoznala nove prijatelje i shvatila koliko je lepo pomagati drugima, uopšte se nije pokajala. Ono što joj je dalo podstrek da postane volonter su programi koje ova organizacija pruža.
– Oduvek sam volela da pomažem drugim ljudima, a motivisalo me je da postanem član kada sam saznala kako možemo da napredujemo kroz programe Crvenog krsta kao što su prva pomoć, promocija humanih vrednosti, učenje o trgovni ljudima, delovanje u nesrećama, služba traženja, davalaštvo krvi, kaže Iva.
Kroz karavane koji su se održavali širom Srbije, uvežbali su kako će takmičenje izgledati i tada je shvatila je da joj najbolje „ide” bacanje užeta, spasavanje tubom, i spasavanje na vodi.
Učestovala je u tri discipline i osvojila jednu zlatnu medalju u bacanju užeta. U toj kategoriji učestvuju dve osobe, jedna je spasilac, a druga davljenik i podrazumeva se da se za 45 sekundi uže od 12,5 metara namota, da se baci do davljenika i da se on izvuče do obale.
U spasavanju tubom učestvuju tri takmičara. Najpre jedan član ekipe pliva do davljenika, zakači tubu za njega i izvlači ga do obale, dok ga druga dva spasioca povlače iz vode i dovlače do mesta označenog na obali.
Iva kaže da joj je simulacija spasavanja na vodi bila najzanimljivija, traje dva minuta i pri tome treba spasiti šest povređenih, tako što se vrši trijaža i davljenici se izvlače iz vode.
Dimitrije ispred svih
Dimitrije Nikolić (17) učenik je Prve kragujevačke gimnazije, volonter, plivač i spasilac na vodi. Član je Crvenog krsta oko godinu dana, a da to postane motivisala ga je prva pomoć i želi da postane deo i druge organizacije sličnih namena.
– Volim da pomažem ljudima i planiram da se učlanim u Gorsku službu spasavanja i u druge humanitarne organizacije, kaže Dimitrije.
Na takmičenju spasavanja na vodi, učestovao je u disciplinama trči-plivaj-trči, bacanju užeta i spasavanju tubom i u svima je osvojio zlatnu medalju.
Trči-plivaj-trči je nalik akvatlonu, trči se dvesta metara, pliva se trista i opet se trči dvesta metara. Dimitrije je stigao na cilj daleko ispred svih i prolazno vreme mu je bilo pet minuta i 54 sekunde. Kaže da je sa lakoćom stigao prvi, a jedino što ga je ometalo u trci bila je šljunkovita podloga.
– Bavim se plivanjem 14 godina i ceo život sam posvetio plivanju. Ova disciplina mi nije bila toliko zahtevna, samo je bilo nezgodno zbog toga što smo trčali po kamenju, objašnjava on.
U kategoriji bacanje užeta nisu uspeli prvi da namotaju konopac, ali su prolazno vreme popravili pri bacanju užeta i izvlačenju davljenika, te su i tu osvojili zlatnu medalju.
Svoje plivačke spospobnosti opet je dokazao u disciplini spasavanje tubom i nije mu bilo teško da i tu briljira, jer su drugi takmičari bili dosta lošiji plivači od njega.
PRIJEM VOLONTERA
Ko hoće i može
Prijem novih volontera je svakog ponedeljka i tada se održavaju sastanci terenske jedinice od 20 časova u prostorijama „Duge”. Omladinska terenska jedinica obuhtava članove od 15 do 30 godina, postoji i podmladak koji obuhvata učenike nižih razreda, a sa početkom studenske godine, povećava se i broj volontera koji su učestovali u drugim organizacijama, pa sada žele na nastave rad i akcije. Oni učestvuju u aktivnosti u kojima se pronalaze i prolaze obuke koje žele.
U okviru Crvenog krsta postoji i „kutak za kvalitetnije starenje”, gde se svakog utorka u prostorijama restorana organizacije okupljaju penzioneri i diskutuju o temama koje su za njih aktuelne.
– Ako pomognete nekome, pa makar bila to i lepa reč, mnogo znači, kaže stručni saradnik za delovanje u nesrećama Ana Brakus.
Kao jednu od značajnijih stavki ističe da mnoge države rade na tome da njihovo građanstvo bude obučeno za prvu pomoć i da bilo bi korisno da to i kod nas postane praksa.
SMRTNI ISHOD UTAPANJEM
Može se sprečiti
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije globalno 236.000 osoba se godišnje utopi, svakog dana oko 650, čak 26 osoba svakog sata. To je bilans tihe epidemije smrtnih ishoda koji se mogu sprečiti. Utapanje je uzrok oko 2,5 miliona smrti koje su mogle biti sprečene u poslednjih deset godina, a i jedan je od deset uzroka smrti dece i mladih do 24 godine. Ovo je problem koji nije dovoljno prepoznat.
Srbija se nalazi ispod evropskog proseka kada je u pitanju utapanje, od 1998. do 2020. godine u našoj zemlji se godišnje u proseku utopi 89 osoba.
Izvor: Link
