LESKOVAC
Politička organizacija Srbija centar (SrCe) formirala je svoj Gradski odbor u Leskovcu, a za predsednicu je izabrana Bojana Stefanović, profesorka istorije. Izabrana su i tri potpresednika, Predrag Radosavljević, penzioner, Marija Tasić, prehrambeni tehnolog i Nemanja Petrović, master geograf. Gradski odbor brojaće 15 članova. Izbornu skupštinu propratili su predsednik stranke Zdravko Ponoš sa potpredsednicima, kao i gosti iz opozicionih stranaka i udruženja iz Leskovca.
Obraćajući se okupljenima i zahvaljujući na izboru Bojana Stefanović je rekla da je svesna odgovornosti koju je dobila u gradu u kome je, kao i celoj Srbiji, neophodna sloboda, da sprovodi reči SrCa iz srca.
„Zato vam otvorenog uma i čistog obraza obećavam da ćemo se truditi da zajedno sa svim slobodnim i slobodnomislećim sugrađankama i sugrađanima oslobodimo ovaj grad i ovu zemlju od svega što nam je nametnuto kao težak jaram i svih koji su nam stavili okove. Nisu ovo loša vremena za Srbiju, kao što vlast govori, zbog nekih događaja spolja i iznutra, već zato što su na vlasti loši ljudi bez imalo empatije, koji su odgovorni za sve ovo što nam se dešava. Nemojmo im više davati vremena za to, nego uradimo nešto da se nama ponose naši potomci, kao što se mi ponosimo našim precima. Učinićemo sve da Leskovac ponovo bude grad nasmejanih i slobodnih ljudi, a Srbija zemlja u kojoj će se poštovati znanje i poštenje, u kojoj će se znati šta je čast, a šta sramota, a empatija neće biti strana, nepoznata reč.“
Stefanovićeva se osvrnula i na problem koji je ova stranka imala u organizaciji skupštine, s obzirom da od lokalnih vlasti nisu mogli da dobiju prostor za održavanje iste, te su je održali u kafani.
„Nije loše ispalo što smo u kafani, jer je ovo naš rođendan, a oni se slave u kafani. Zato zahvaljujem gradskim vlastima što su nam to omogućile.“
Okupljenima se obratio i Zdravko Ponoš, predsednik pokreta Srbija centar, rekao je da organizacija neće samo da kritikuje postojeće stanje, nego i da nudi alternativu. On je dodao da je prvi put bio u Leskovcu početkom septembra.
„Razgovarao sam sa Radosavljevićem i nakon toga sam rekao kolega sa kojima sam bio da ćemo mi ovde teško napraviti organizaciju. Sledeći put sam bio kada smo skupljali potpise za formiranje stranke i bio sam pozitivno iznenađen kako se to odvijalo. A sada govorim ovde, čitam pripremne papire gde piše da organizacija ima 110 članova, a znam i da smo ovde skupili 400 potpisa za registraciju stranke. To je samo 25. deo od onoga što je potrebno, ali je i pokazatelj da se ovde dobro radi. Postoji priča da je jug Srbije najteži za bavljenje opozicionom politikom, ali što se pokreta SrCe, nama ovde najbolje ide.“
Osvrnuvši se na aktuelna politička dešavanja Ponoš je ocenio da je Sbija u prethodnih mesec dana prošla jedan neverovatan put od trenutka kada je dotakla dno.
„Koje god društvo da je to doživelo, dotaklo bi dno. Prolazimo kroz katarzu i posle dužeg perioda ovo je prvi put da možemo da kažemo da je Srbija na pravom putu. Na žalost, tu smo se našli nakon jedne neverovatne tragedije, koju ćemo svi mi imati u srcu i duši dok smo živi. Ovo što sada vidimo je jedna potpuno nova priča, mnogo toga se promenilo. Imali smo vlast koja nije uspela da isprati ono što se dešava u ovih mesec dana. Oni su postajali oholiji i bahatiji, pokazivali i da su nesposobniji čak i od onoga kako je to izgledalo pre mesec dana. To se najdrastičnije videlo u obrazovanju, sa ovim skraćenjem školske godine, gde su pokazali da su vrhunski nekompetentni, a način na koji su to uradili pokazuje osionost i bahatost. Oni nisu primetili buđenje nacije, nisu dobro pročitali fijasko svog skupa, a ni kakav je znak parada kišobrana tog vikenda. Ovo buđenje je bolno za njih, a to smo mogli da vidimo po poslednjem obraćanju predsednika, koji je pokazao da je on uzdrman čovek… To je važan signal za sve kojih se ovo tiče, kao i za one u vlasti, koji su počeli da gledaju gde da sklone to što imaju i kako da polako odu sa scene. Oni drugi koji su „sitna boranija“ su prilično nezadovoljni i frustrirani, vide da tu „nema leba“, da su zanemareni i prevareni u ovih deset godina i da to i nije zamišljeno da njima bude bolje.“
Ponoš je rekao i da se postavlja pitanje kako svet vidi i kako reaguje na sve ovo.
„Mislim da su i oni malo zatečeni, nisu očekivali da će stvari ovako brzo da se menjaju. I njima je jasno da Vučić više ne može da im bude garant stabilokratije u Srbiji, a stabilokratija je frizirana demokratija i korupciona investiciona šema. To više neće moći tako da bude. Njima ne odgovara da Vučić ode u ovom trenutku, požurivaće ga da im završi to što im je obećao, jer to što je on obećao posle njega niko normalan u Srbiji ne može da im ispuni. Zato se oni iz svojih razloga protive izbore koje je Vučić nudio alavoj opoziciji, ali se zato protive i prelaznoj vladi, jer ni takva vlada to ne može da im ispuni. Ovaj protest je veoma vitalan, jer ne postoji prekidač preko koga on može da se isključi. To je narodni protest i ljudi na njega izlaze zbog sebe, a ne zato što ih je pozvao neko iz opozicije. Izašli su i ljudi koji imaju ogroman javni uticaj, ljudi iz sveta pozorišta, filma, javni i kulturni radnici, a oni su jako osetljivi i ne dozvoljavaju da se neko olako igra njihovim imenom i karijerama. Oni su tu zajedno i sa onim akoji svoj hleb zarađuju u rudnicima, na njivama, što pokazuje zajedničko jedinstvo. Ne znam samo šta čekaju sportisti, da li je njima sve po volji i da li je to što oni imaju da izgube više od svega onoga što svi mi gubimo? Taj odgovor oni moraju da daju.“
Ponoš je rekao i da će Vučić dati sve što narod od njega traži, ali će praviti sitne ustupke u pokušati da prepozna „alavu“ opoziciju i da dodatno regrutuje svoje doušnike i pomoćnike.
„Sve je manje onih koji su mu bili odani i najvažniji. realno su mu ostali „mali Gebelsi“ i dečurlija koja je završila partijsku akademiju. I on zna da sa time ne može da se vlada. On je u poslednje vreme najpre nudio razgovore, što je besmisleno, jer je pre dve nedelje govorio o hijenama, pa pozvao na dijalog, sinoć je pozvao na zajedništvo, a očekujem da, karikiraću, sledeće nedelje uhapsi Miškovića, ali je najavio i da će otvoriti kancelariju u kojoj će svako jutro razgovarati sa građanima. Nema od toga ništa, nema on toliko jutara na raspolaganju.“
Parolu “ne dam Kosovo”, Vučić je zamenio parolom “ne dam prelaznu vladu”, kaže Ponoš i dodaje “Kosovo je dao. Trebalo je da sačuva Kosovo, a da pristane na prelaznu vladu. Nudi svoj život u zamenu za prelaznu vladu. Niko mu to ne traži. Šta će kome njegov život.” (Kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
Izvor: Link