Prema popisu iz 1948. godine, u Srbiji je živelo 6.527.583-oje ljudi i to zamislite: 2,2 miliona na severu i 4,2 na zapadu i jugu zemlje. Beograd je brojio nešto više od 634.ooo žitelja.
Samo pet godina kasnije, 1953. zabeleženo je povećanje broja stanovnika Srbije za skoro pola miliona i trend rasta nastavljen je do 1981. godine, kada je popisano 9,3 miliona ljudi. Tada su podaci, naravno, uključivali i područje Kosova i Metohije.
Već nakon jedne decenije, uglavnom i zbog činjenice da je albansko stanovništvo bojkotovalo popis, zabeležen je drastičan pad, na 7.822.795 žitelja Srbije. Trend smanjenja broja stanovnika nastavljen je i u narednih 30 godina, pa nas je, prema poslednjem zvaničnom prebrojavanju bilo 6.647.003-oje, što je za samo 120 hiljada više nego pre 74 godine.
Ono što posebno upada u oči jeste i činjenica da je, tokom pomenutog perioda, iako je, od popisa do popisa bilo smanjenja, broj stanovnika na severu, tačnije u beogradskom regionu i Vojvodini, uglanom rastao, a u ostatku Srbije konstantno i značajno opadao.
Tako je u centralnoj Srbiji, 1948. godine živelo 4,2 miliona, a 2022. milion stanovnika manje, dok je, u istom periodu, povećanje za, izgleda, taj isti milion, zabeleženo na severu.
Za razliku od prvog posleratnog, poslednjim popisom je konstatovano da severno od Save i Dunava živi veći broj ljudi nego u ostatku zemlje, a čini se da se trend pada na zapadu i jugu, i dalje nastavlja.
S.Stojiljković
Izvor: Link