Gde u Srbiji se nalazi ovo nacionalno blago BiH?

Gotovo godinu dana od medijskih naslova “Magdalena se uskoro vraća kući”, slika još nije vraćena u Bosnu i Hercegovinu.

Ova umetnina sa statusom nacionalnog spomenika nestala je iz te zemlje tokom ratnih 90-ih, a prema podacima dostupnim Radiju Slobodna Evropa (RSE) i dalje se nalazi u Srbiji.

Akt žene „Magdalena“ izrađen u tehnici ulja na platnu, datira iz 30-ih godina prošlog veka. Reč je o delu bosanskohercegovačkog slikara Đoke Mazalića, čije su slike, kao rezultat 50-godišnjeg stvaralaštva, danas deo muzejskih i galerijskih postavki, kao i privatnih kolekcija.

Slika „Magdalena“ se od 2018. godine nalazi na Interpolovoj listi ukradenih umetnina, gde je evidentirana kao deo privatne zbirke bosanskohercegovačkog kolekcionara Envera Mulabdića.

Iz kancelarije Interpola u BiH za RSE kažu da su aktivnosti na vraćanju slike pokrenute 2007. i da je „postupak u toku“, ne precizirajući šta se konkretno preduzima, niti gde se „Magdalena“ trenutno nalazi.

Takođe tvrde da je jedan od modaliteta za njen povrat iz Srbije da nadležni organi Bosne i Hercegovine diplomatskim putem upute zamolnicu, u skladu sa postojećim procedurama.

Ćutanje institucija

Mazalićeva „Magdalena“ je proteklih godina predstavljana publici na izložbama u Srbiji, između ostalih, u Novom Sadu, a reakcije institucija BiH nije bilo, uprkos apelima vlasnika da bi morala biti vraćena kao nacionalni spomenik pod najvećim stepenom zaštite države.

„Imao sam pouzdane informacije da je slika u decembru bila u policiji u Srbiji. Ali, do danas nema nikavog pomaka. Neću dići ruke, ali takvo je stanje za nepoverovati“, kaže za RSE njen vlasnik, kolekcionar iz Bihaća Enver Mulabdić.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na nekoliko ponovljenih upita RSE o tome da li je slika oduzeta i gde se trenutno nalazi, dok su iz Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije za RSE naveli da nisu uključeni u ovaj slučaj.

Odgovora na pitanje imaju li informacije o tome gdje se nalazi slika i da li postoje inicijative za njeno vraćanje u BiH, takođe, nije bilo ni iz Ministarstva kulture Srbije.

Šta je BiH uradila da vrati sliku?

Na upit šta su do sada preduzeli da slika bude vraćena u Bosnu i Hercegovinu, te da li su ovo pitanje pokušali da reše diplomatskim putem, za RSE nisu odgovorili ni iz Predsedništva BiH, kao ni Ministarstva spoljnih poslova BiH.

Iz Ministarstva civilnih poslova BiH su, pak, naveli da nisu preduzimali ništa, ističući da ih za to nisu zadužili Veće ministara i Parlament Bosne i Hercegovine.

„Nemamo zvanična saznanja gde se trenutno nalazi slika ‘Magdalena’. Kada je reč o borbi protiv krijumčarenja umetničkim delima, ono se smatra krivičnim delom i nadležne su agencije za sprovođenje zakona i Interpol“, naveli su iz Ministarstva civilnih poslova.

Vest o povratku „Magdalene“ mediji u Bosni i Hercegovni su u decembru preneli nakon što je to, objavom na društvenim mrežama, najavio bosanskohercegovački parlamentarac Saša Magazinović.

„Magdalena bi uskoro trebala doći kući. Trenutno je kod policije u Srbiji. Toliko vam za sada mogu reći. Sledeći koraci su na Interpolu, policijskim strukturama u BiH i Srbiji, institucijama“, napisao je u decembru Magazinović na Facebooku.

Magazinović za RSE nije želeo da govori o tome zašto slika do danas nije vraćena i kakve informacije o njenom povratku je imao.

Inače, on je proteklih godina nekoliko puta upozoravao na inertnost bh. institucija, koje ne reagiraju iako je, kako tvrdi, poznato da je slika u Srbiji, gde je izlagana pod imenom „Magdalena pokajnica“.

Država nema podatake o nestalim umetninama

Bosna i Hercegovina nema jedinstvenu bazu podataka o umetninama koje su nestale iz zemlje, tokom ratnih 90-ih ili nakon rata.

Jedinu evidenciju vodi Centar za ukradene umetnine iz Tuzle, u čijoj bazi se nalaze 188 dela koja su nestala ili su ukradena iz BiH.

Među njima je i „Magdalena“, koja je, prema podacima ove organizacije, nestala iz Bosne i Hercegovine 1993. godine, što je zvanično prijavljeno policiji u junu 2006.

„Nije mi jasno zašto se i dalje odugovlači s povratkom dela za kojim je Interpol raspisao potragu“, kaže za RSE Dženan Jusufović, direktor Centra protiv krijumčarenja umetninama.

U Centru, takođe, tvrde da imaju saznanja da je sliku oduzela policija u Srbiji i da se nalazi u jednom od muzeja koji bi trebalo da utvrdi njenu autentičnost.

„Imam pouzdane informacije da je krajem decembra prošle godine predana od određene osobe Službi za borbu protiv organizovanog kriminala u Beogradu“, kaže Jusufović, ističući da je, prema njegovim informacijama, nakon toga to postala nadležnost Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije.

Na upit da li rade veštačenje slike, iz Narodog muzeja Srbije su RSE uputili na nadležne organe ističući da nemaju „ovlašćenja da daju ovakvu vrstu informacija“.

Kako je nestala ‘Magdalena’?

Kolekcionar Mulabdić kaže za RSE da je sliku „Magdalena“ kupio 1984. u Beogradu.

Bila je u umetničkoj zbirci koju je tokom proteklog rata poverio susedu na čuvanje, nakon što je julu 1992. s porodicom proteran iz Bosanskog Novog (danas opština Novi Grad op.a.).

„Nismo očekivali da će rat dugo trajati. Ali, sused je pokupio moje i svoje stvari i otišao u Novi Sad i nije se vratio“, kazao je za RSE.

Po povratku iz izbeglištva iz Nemačke 1998. godine, Mulabdić tvrdi da nije uspeo da sliku vrati, kao ni još tri umetnička dela iz svoje kolekcije. Nestanak je policiji prijavio 2006. godine.

„Preko prijatelja sam saznao da su sve kod istog čoveka u Novom Sadu, koji, sad, tvrdi da sam njima platio izlazak iz grada. Hoće da se unedogled tužimo, a nema institucionalnog rešenja“, kaže Mulabdić.

Kolekcionar iz Novog Sada negira

U proteklih 30 godina, slika „Magdalena“ je bila deo kolekcije Đure Popovića iz Novog Sada, i u tom gradu je izlagana pod imenom „Magdalena pokajnica“.

Popović je u dosadašnjim istupima negirao da je slika ukradena tokom rata, tvrdeći da mu je prodata.

Popović je, takođe, u izjavi za RSE u decembru prošle godine potvrdio da su mu pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije oduzeli sliku.

Ali, rekao je da to nije prvi put da je predmet istrage i da očekuje da će, kao i prethodno, biti vraćena.

„Trenutno se nalazi u istoj instituciji koja mi je vratila sliku 12. januara 2006. Već je ranije dokazano da nije ukradena, a mediji u BiH su lažno izveštavali građane da se slika vraća“, kazao je Popović u decembru za RSE.

Popović nije odgovorio na ponovljeni upit RSE gde se, godinu posle, nalazi „Magdalena“, te da li mu je, u međuvremenu, vraćena.

Fotografija ovog Mazalićevog dela nalazi se od februara na naslovnoj stranici njegovog Facebook profila, a u opisu stoji da se radi o delu „Magdalena pokajnica (Prolaznost)“.

Komisija se ne oglašava

Zbirka umetnina, u vlasništvu porodice Mulabdića, u kojoj je i „Magdalena“, proglašena je 2014. nacionalnim spomenikom BiH, odlukom državne Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika.

U toj komisiji nisu bili dostupni za razgovor o činjenici da je, uprkos tome što joj je statusom nacionalnog spomenika formalno zagarantovan visoki stepen zaštite, „Magdalena“ i dalje izvan BiH.

„To znači da nismo postigli saglasnost“, objasnio je razloge ćutnje za RSE Faruk Kapidžić, predsedavajući Komisije, koja je inače sastavljena od tri člana – iz reda bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda.

Amra Hadžimuhamedović, nekadašnja članica te komisije, kaže za RSE da bi u ovim slučajevima trebala reagovati država.

„Praktično bi trebalo pokrenuti međudržavni postupak. Hrvatska je to uradila sa Srbijom, a to se obično pokreće na nivou ministarstava spoljnih poslova, pa se onda formira međudržavna komisija za utvrđivanje dela koja su iznesena iz tih država“, kaže ona.

Takva, komisija, kao ni ona koja bi bila formirana sa ostalim državama bivše Jugoslavije, kako kaže, nikada nije formirana, iako su to učinile Hrvatska i Srbija koje su se ozbiljno bavile ukradenim umjtninama.

„Hrvatska je za sve crkve napravila potpunu evidenciju inventara i onoga što je u ratu izneseno. Ne znam da li je kod nas u pitanju da državu nije briga ili je to rezultat politika namernog razaranja države, ili su pak državne institucije potpuno nekompetentne i impotentne. Možda je kombinacija svega i očigledno da odgovornosti nema“, kaže ona.

Opširnije na RSE.