“Onaj Kragujevac u kome sam ja odrastala „predao” se i prepustio, kao da je „odustao od samog sebe”. To je zarđala lokomotiva koju je teško pokrenti, ali trudom i radom je ipak moguće. Kulturu treba dovesti Kragujevčanima na prag i „izvući” je iz ustanova i instutucija, kako bi nam život svima bio bolji, lepši i plemenitiji”, kaže likovna umetnica Ana Petrović, odnedavno pomoćnica gradonačelnika Kragujevca za kulturu i informisanje.
Na ovo mesto, koje ranije nije postojalo, postavio ju je gradonačelnik Nikola Dašić.
“Gradonačelnik je pratio moj rad u „Kući Đure Jakšića” i prilikom naših susreta na dešavanjima koja su se tamo odvijala, sem moje očigledne ljubavi prema Kragujevcu, primetio je da postoji entuzijazam i želja da pomognem gradu u oblastima kulture, umetnosti, pa i zabave kao veoma bitnog segmenta svakodnevnog života”, kaže Ana Petrović.
Prema Aninim rečima, Dašić je veoma blagonaklono gledao na njene ideje i pokušaje da Kragujevac zaliči na prestonicu kulture, uobličenu sadržajima. Nakon više razgovora iskristalisala se „potreba” za mestom na kome bi bila osoba koja bi te promene realizovala, uvela nove programe i obogatila kulturna dešavanja.
Što više dešavanja na ulici
Za razliku od mnogih drugih, što je kod nas čest slučaj, Ana Petrović je svesna da „ne počinje sve od nje”.
“Ne da se u kulturi Kragujevca ništa ne dešava, naprotiv. Ali, ima prostora da se ova oblast podigne za još jednu lestvicu više”, ističe poznata likovna umetnica koja je od prošlog petka na novom radnom mestu.
A, najveća manjkavost po njoj je nedovoljna zainteresovanost Kragujevčana.
“Prošle nedelje na koncertu „Smaka” u Čačku uočila sam puno starijih parova, koji su se radovali, pevali i držali za ruke, a nije bilo tako proletos, kod nas u Kragujevcu. Treba animirati sva starosna doba sugrađana. Svoju misiju vidim u tome da ih opet pokrenem i osvestim što se radosti življenja tiče. Želim da baka „dotera“ frizuru i odvede unuke na koncert koji se održava u „Pešačkoj zoni“. Radost svih sugrađana je moj san. Jer radost i smeh su zdravlje”.
A ima i ideju kako to da učini.
“Što više dešavanja na ulici. Da ljudi izađu iz kuća i podare sebi radost susreta, upijanja umetnosti i kulture. Naravno, kvalitet sadržaja bi trebalo da bude presudna motivacija. Zašto, na primer, Kragujevac ne bi imao zanimljiv i atraktivan prednovogodišnji program, kakav je u Novom Sadu, koji živi čitave godine preko manifestacija koje se odvijaju na ulici, a koje nisu klasična vašarska priča”, smatra ona, dodajući da bi u osmišljavanju i izvođenju takvih novih sadržaja bili angažovani svi
od umetnika do zanatlija, koji se bave izradom proizvoda karakterističnih za ovaj kraj.
U tom cilju vidi i proširenje „Tradicija festa“, jer u toj oblasti „ima mesta” za mnogo više dešavanja od samo muzičkih.
“Otvaranje Centra „Abraševć” je već započelo, ali bih volela da oni svoje nastupe imaju svakog meseca u Pešačkoj zoni. Ovogodišnji Sajam knjiga takođe je bio na ulici, za razliku od prethodnih godina, i posetilo ga je mnogo više ljudi nego kada se održavao u hali. Takav način dolaska kulture „na kućni prag” bi odagnao obamrlost i letargiju Kragujevčana, što je osnovni cilj mog angažovanja”, ističe naša sagovornica.
Na opasku da to možda izgleda „naivno” ili preromantično za današnja vremena, odgovara da je isto tako bilo „naivno” da se u Galeriji „Kuće Đure Jakšića” održe izložbe Dragana Jovićevića Macole, Brajana Rašića, o Viminacijumu…, muzička i književna dešavanja po dva-tri puta nedeljno.
“Pa se sve to dogodilo. Taj prostor je, zalaganjem koleginice Maje Stanković i moje malenkosti, primetno odskočio sadržajima u kratkom vremenskom periodu. Ostvarili smo sjajnu saradnju sa FILUM-om i studentima je postala stvar prestiža gostovanje u ovoj galeriji. Na taj način ostvarila mi se želja da se podmladi publika na kulturnim zbivanjima”.
Zbog toga sebe vidi kao „know how” na nivou grada sa dobrim idejama u funkciji cilja što većeg saživota sa kulturom.
“U Kragujevcu se na ovom planu nudi dovoljno ali može i mnogo više i kvalitetnije”, smatra ona.
Nemam politički angažman
Među prioritetnim željama Ani su profesionalizovanje Centra „Abrašević”, nova zgrada Pozorišta za decu i mlade i Dečiji kulturni centar, novi prostor Narodne biblioteke.
“Abrašević koji postoji od 1905. godine, a od 2006. je Centar za negovanje tradiconlane kulture, na plećima tolike tradicije i postojanja ima „potpuno pravo” da postane profesionalni ansambl, poput „Kola” u Beogradu”, navodi Ana Petrović.
Po njenom mišljenju Kragujevac ima „dugoročne boljke”, pre svega sa prostorom, od FILUM-a pa na dalje, koje bi četvrti grad po veličini u Srbiji odavno trebalo da reši. Sa ove pozicije obećava da će učiniti sve što može da doprinese boljitku u kulturi i životu grada, na unapređenju rada institucija u gradu i spremna je za razgovor sa novim ili starim ministrom kulture.
Deo njene funkcije je i oblast informisanja, a ona svoj angažman na ovom polju sagledava kao pokušaj da se dobre stvari koje se urade u Kragujevcu i uspesi Kragujevčana dalje i bolje čuju i vide.
Na pitanje koliko je politika odigrala ulogu u promovisanju na ovu poziciju odgovara:
“Mene na ovo mesto nije doveo politički angažman ili „priča”, jer svi koji me poznaju – znaju da je moja jedina i politika i religija ljubav prema Kragujevcu i Kragujevčanima. U tom smislu imam odrešene ruke, a moje jedina preporuka je sve što sam prethodno uradila”, završava ona.
IZ BIOGRAFIJE
Energija kao kod oca Borivoja Petrovića
Primenjena umetnica i slikarka Ana Petrović rođena je u Kragujevcu 1970. godine. Porodica se 1981. godine seli za Beograd, gde je završila Fakultet primenjenih umetnosti diplomiravši na Odseku za dizajn tekstila. Bila je samostalna umetnica do odlaska na Mećavnik 2004. godine. Na Mokroj Gori je provela osam godina oslikavajući čitav kompleks Emira Kusturice i jedno vreme je bila i direktor ovog etno-sela.
Za angažovanje kod Kusturice preporučili su je katalozi sa izložbi, dizajn i restauriranje autentičnog nameštaja, odevnih predmeta i asesoara, oslikavanje i osmišljavanje origanilih suvenira. Samostalno je izlagala na više od 50 izložbi u Srbiji, Francuskoj, Češkoj, Emiratima, Italiji, SAD, Hrvatskoj, BiH… Od 2012. ponovo je u Kragujevcu, a poslednje dve godine bila je angažovana u Galeriji „Kuće Đure Jakšića”.
Ćerka je najpoznatijeg posleratnog kragujevačkog gradonačelnika Borivoja Bore Petrovića (predsednik opštine od 1972. do 1981. godine).
– Poput svog oca nekada, sada ja imam sve veću potrebu da obgrlim ceo Kragujevac i osećam sve veći domaćinski odnos prema njemu. Ne mislim detinje i naivno da je „moj grad najlepši na svetu”, već da je veliki potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen i hoću, svojim radom i idejama, da u to da ubedim svoje sugrađane, kaže ona.
NJen brat Vladimir bio je ambasador Srbije u SAD od 2009. do 2013. godine.
Izvor: Link
