Opozicioni odbornici u Skupštini grada Kragujevca, njih 36, zakazali su za četvrtak (21. mart) konferenciju za novinare na kojoj će, kako je najavljeno, biti reči o „kapitalnoj pljački u Kragujevcu“.
Temu je, pre re nekoliko meseci, otvorio naš portal. Podsećamo na taj tekst.
Grad Kragujevac izglasao je na poslednjoj, redovnoj sednici Supštine grada, da se ‘’korsinicima zemljišta’’, na konto eksproprijacije, isplati iznos od preko 2,5 miliona evra naknade. To u prevodu znači da će vlasnici objekata koji se nalaze na zemljištu koje nije njihovo, dobiti novac – za zemljište koje nije njihovo. Grad će dakle iz svog budžeta dati novac određenim ljudima za zemljište koje su oni kao vlasnici objekata dobili na korišćenje. Reč je o zemljištu na kome se nekad nalazio ‘’Zastava promet’’. Ako niste u potpunosti razumeli, potrudićemo se da u narednom tekstu, žargonski rečeno ‘’sažvaćemo’’ pravnu terminologiju zahvaljujući kojoj je ova odluka, bar do sada, prošla ispod radara javnosti.
Na redovnoj 25. sednici Skupštine grada Kragujevca, održanoj 16. juna 2023. godine, u prvoj dopuni dnevnog reda našla se i stavka ‘’Predlog odluke o pokretanju postupka za otuđenjenje javne svojine akcija u vlasništvu grada Kragujevca’’. Podnosilac predloga, gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić. Ovakve stvari nisu neuobičajene i dopune dnevnog reda se dešavaju češće nego što biste pomislili, jer nekih se podnosioci ne sete na vreme, neke tik pred Sednicu budu gotove, a neke neko od predlagača reši da uvrsti na dnevni red u poslednjem trenutku. To je, čini se, bio slučaj upravo sa pomenutom odlukom gradonačelnika Dašića.
Tako bar kažu kuloarski krugovi. Ali kako portal ‘’Glas Šumadije’’ nije portal koji se bavi kuloarskim pisanijima, bavićemo se isključivo činjenicama, a one kažu sledeće. Četiri dana pred zakazanu redovnu sednicu Skupštine grada, tačnije 12. juna, od strane gradonačelnika Nikole Dašića, a na adresu predsednika Skupštine grada Kragujevca, Miroslava Petrašinovića, stigao je pomenuti predlog. U predlogu se od Skupštine grada Kragujevca traži saglasnost za zaključivanje ‘’Sporazuma o naknadi za nepokretnosti koje su bile predmet administrativnog prenosa/eksproprijacije’’. Prostim jezikom rečeno, složiti se sa tim da se da novac vlasnicima zemljišta i objekata nad kojima je izvršena ekspropsijacija.
Dalje se u dokumetima našlo i rešenje, kojim se gradskom Prvobranilaštvu grada Kragujevca daje saglasnost da u ime Grada sa nosiocima prava na nepokretnosti (koje su bile predmet administrativnog prenosa/eksproprijacije), zaključi sporazum o naknadi u vanparničnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.
Kao razlog za donošenje ovog rešenja navodi se stvaranje uslova da se u najkraćem mogućem roku okončaju sudski postupci koji se tiču administrativnih prenosa, odnosno eksproprijacije. Cilj je, kaže se dalje, regulisanje međusobnih prava i obaveza između grada i ‘’nosioca prava na napokretnostima’’, kako bi Grad u što kraćem roku stvorio uslove za investiciono ulaganje, u skladu sa planovima.
Vratićemo se sada korak unazad, kako bismo objasnili otkud uplitanje i gradskog Prvobranilaštva i suda uopšte. Jula 2020. godine, na pomenutom zemljištu (bivšem zemljištu ‘’Zastava promta’’), Vlada Republike Srbije utvrdila je javni interes za eksproprijaciju u cilju izgradnje objekata javne namene. Kako se dalje navodi u objašnjenju, Grad Kragujevac je postupajući prema objašnjenju ministarstva finansija, u potpunosti izvršila administrativni prenos navedenih parcela u javnu svojinu i eksproprisalo objekte (oduzelo privatne objekte) na njima. S obzirom na to da vlasnicima nakon prenosa imovina nije ponuđen niti isplaćen bilo kakav vid naknade, oni su pokrenuli tužbe. 2021. Grad je pokušao da se nagodi sa vlasnicima objekta, ali su oni ponudu odbili, nakon čega je pokrenut spor pred Osnovnim sudom u Kragujevcu. I pored toga, Grad je ministarstvu finansija iste godine podneo zahtev za donošenje rešenja o predaju neporetosti u posed Grada Kragujevca, međutim, ministarstvo je to odbilo uz obrazloženje da Grad nije postupio u skladu sa Zakonom, odnosno da nije vlasnicima isplatio naknade koje im sleduju. Dalje se navodi da se Grad žalio Upravnom sudu na odluku Ministarstva, tražeći da se poništi takvo rešenje.
Ovde se govori o delu zemljišta, od ukupno 4 hektara, koja se opisuje kao ‘’zemljište iz najatraktivnijeg prilaza gradu i bilizini auto-puta’’, koje bi ‘’u pozitivnom smislu izmenila sliku grada Kragujevca’’. Stoga je i interes Grada, kako se dalje navodi, da postupci koji se vode pred sudovima, budu što pre okončani. Godine 2022. doneta je gradska odluka, kojom je Gradsko prvobranilaštvo (zajedno sa nadležnim gradskim upravama), obavezano da započne pregovore sa ‘’nosiocima prava na nepokretnosti’’. ‘’Nosioci prava’’ su ovu nagodbu načelno prihvatili, a njome je za ‘’predmete neporetnosti’’ ponuđeno 34.500,00 dinara po m2 (procena ministarstva finansija), dok je za objekte na samom zemljištu ponuđen ukupno 1.386.000, dinara. Sredstva će, kako se dalje navodi, biti planirana Odlukom budžeta Grada Kragujevca za 2024., s obzirom na to da bi isplata sredstava dospela u 2024. godini.
Sada dolazimo do ‘’Sporazuma’’, u kome zapravo otkrivamo da ljudi kojima je planirana da se isplati naknada za pomenuto zemljište, zapravo nisu nikada ni bili vlasnici istog, već samo korisnici. Korisnici koji su pravo na korišćenje zemljišta dobili kupovinom objekata na istom. Da pojasnimo. Kada je prodavana imovina bivšeg ‘’Zastava prometa’’, prodavani su samo objekti, dok je zemljište na kome su se objekti nalazili i dalje ostalo u vlasništvu izvornog vlasnika ‘’Zastava prometa’’, odnosno države. Dakle, svi kupci objekata bivšeg ‘’Zastava promet’’, kupovinom fabrika, prodajnih salona, servisa itd, postali su samo korisnici zemljišta, bez mogućnosti da isto prisvoje, upišu na svoje ime ili prodaju.
U ‘’Sporazumu’’ se tako, bez navođenje imena i prezimena stranaka sa kojima se ‘’Sporazum’’ zaljučuje u 5 tačaka , navodi da će ‘’nosiocu prava svojine’’ biti isplaćena naknada za objekte koji se nalaze na pomenutim parcela, u iznosu od nešto više od 11.800 evra. Ipak, kada se govori o ispati naknade za zemljište, stranke se više ne oslovaljavaju sa ‘’nosilac prava svojine’’ već sa ‘’nosilac prava košrićenja’’ Njima/njemu će tako biti isplaćena naknada za parcele od 19m2, 1.828m2, 6.527m2 i 194m2. Daljom matematikom zaključujemo da je reč o ukupno 8.568m2 zemljišta, što bi po gore pomenutoj ceni od 34,500 dinara po m2 značilo da će ‘’korisnicima imovine’’ biti isplaćeno više od 2,5 miliona evra.
Grad Kragujevac je tako, lajički rečeno, platio novcem poreskih obveznika Grada Kragujevca, državno zemljište, privatniku. Hipotetički gledano ova odluka bi mogla Gradu da se obije o glavu i ako bi država rešila da svoje zemljište potraži nazad. A do tada mogu proteći i godine, ali i investicije, odnosno novac. Jer pitanje je šta će se sve tu graditi i hoće li se uopšte za nešto iskorisiti ‘’zemljište iz najatraktivnijeg prilaza gradu i bilizini auto-puta’’, koje bi ‘’u pozitivnom smislu izmenila sliku grada Kragujevca’’. Još bi trebalo napomenuti i da je Grad Kragujevac već upisan u katastru kao vlasnik pomenutog zemljišta.
POSAO SA KARIĆEM PROPAO ZBOG SEKE
Pomenuto zemljište od gotovo 4 hektara ( a koje se pominje u tekstu kao zemljište koje bi ‘’u pozitivnom smislu izmenila sliku grada Kragujevca’’ ), prema nezvaničnim, a proverenim navodima, Grad je planirao da proda Bogoljubu Kariću za nešto više od 11 miliona evra. Tom cifrom bi se automatski nadoknadio i novac kojim su namireni ‘’korisnici’’ eksproprisane imovine. Međutim, posao sa Karićem je propao, kada je iz centrale stigla zabrana bilo kakvog poslovanja sa njim, a nakon što je Bogoljub Karić lajkovao i prokomentarisao tvit pevačice Seke Aleksić, na kome je ona podržala protest ‘’Srbija protiv nasilja’’.
Izvor: Link
