Svaki drugi ispitanik nema problem da zakaže pregled i da kod lekara stigne za najviše mesec dana. Međutim, 37 odsto pacijenata, u poslednje tri godine nije došlo na red za intervenciju, jer im je usluga bila hitno potrebna i nisu mogli da čekaju ili termina uopšte nije bilo.
Zdravstveni radnici pak kao najveće probleme prepoznaju preopterećenost osoblja i niske plate, kao i previše papirologije koja utiče na efikasnost.
“Mi kao sindikat, država, naši pacijenti, mi smo u stvari svi na istoj strani. I ja nekako imam potrebu da apelujem i na Ministarstvo zdravlja da kroz jedan ozbiljan socijalni dijalog, iznesemo najbolja rešenja koja bi bila i u duhu Hipokratove zakletve i u korist naših pacijenata, što je zapravo suština našeg posla“, kaže Jelena Dobrić, v.d. predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Doktori posvete i do 40 odsto radnog vremena medicinskoj dokumentaciji, koja se pretežno vodi na papiru. Od digitalizacije očekuju da dobiju jedinstveni eKarton pacijenta sa istorijom bolesti i povezanost ustanova na sva tri nivoa zdravstvene zaštite radi efikasnijeg protoka informacija.
“Ono što se meni, u ovom trenutku, u tom vođenju elektronske dokmentacije ne dopada, jeste nedovoljna zaštićenost podataka. Vi svi znate da su podaci o zdravstvenom stanju svakog pacijenta najosetljiviji podaci i to mora biti apsolutno zaštićeno“, rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
Odliv zdravstvenog kadra
Podaci pokazuju i da 45 odsto lekara navodi da u narednih pet godina planira da ostane da radi isključivo u državnom sektoru, svaki deseti odlazak u inostranstvo u narednih pet godina, dok bi četvrtina radila paralelno i u privatnoj praksi.
“Odliv kadra traje već nekoliko godina i sestrinskog i doktorskog kadra. Vi imate već generaije koje na četvrtoj godini Medicinskog fakulteta počinju da uče nemački jezik i po završetku fakulteta i obaveznog lekarskog staža, odlaze. Takođe, iskusni lekari specijalisti, zbog većih zarada odlaze u zemlje kao što su Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar ili u Skandinaviju i to je ozbiljna pretnja za naš zdravstveni sistem“, navela je dr Ivana Petrović, medicinski direktor Acibadem Bel Medic.
Dodaje da je prosečna starost stanovnika Srbije preko 40 godina, a to znači da su građani sve stariji, sve bolesniji, odnosno sve više će im trebati zdravstvena pomoć.
“Plašim se da ćemo doći u situaciju da nema dovoljno doktora koji nas leče“, navela je ona.
Istraživanje je pokazalo da su građani neinformisani o elektronskim uslugama u zdravstvu. Servise kao što su eZdravlje i Moj RFZO koristilo je manje od petine, a najzadovoljniji su uslugom eRecept.
Šmigić: Da i privatnici mogu da otvore bolovanje
Isidora Šmigić iz NALED-a kaže da ih je iznenadio podatak da tek svaki deseti lekar planira da ide u inostranstvo, i da je to manje od broja koji se pominje u javnosti.
Ona je navela da su prioriteti NALED-a u narednom periodu vođenje eKartona, da lekari na sva tri nivoa zdravstvene zaštite (domovi zdravlja, bolnice, klinički centri) imaju pristup podacima o pacijentima.
“Važno je i da lekari specijalisti imaju relevantne podatke o pacijentu. To je trenutno omogućeno samo za lekare opšte prakse. Potrebno je povezati sve te ustanove”, rekla je ona za Euronews Srbija.
Dodaje da je predlog NALED-a da se omogući i lekarima u privatnim zdravstvenim ustanovama da otvaraju bolovanje za pacijente i da se uvede usluga eBolovanje što će poštedeti pacijente da moraju fizički da idu po doznake kako bi otvorili bolovanje.
“Važno je da se u potpunosti uvede eUput tako da građani mogu da budu upućeno od lekara specijaliste na dalje lečenje, a ne da se vraćaju kod izabranog lekara”, pojasnila je Šmigić.
Smatra da je potrebno da se eRecept proširi na sve grupe lekova, za sada ga koriste samo državne zdravstvene ustanove i to za lekove sa pozitivne liste lekova.
Dodaje da je ministarka zdravlja ocenila rezultate istraživanja NALED-a kao objektivne, te da su istakli da će prioritet resornog ministarstva biti bolja organizacija rada u zdravstvenim ustanovama, manje gubljenje vremena na papirologiju, veće plate zaposlenih i nabavka nove opreme.
Izvor: Link