Izvor: N1 /
Fotografija:
Ilustracija/Mojnovisad.com
Nove mere donose trošak od oko 550 miliona evra i ne mogu da se sprovedu bez zaduživanja države i to po veoma nepovoljnim stopama, kaže Fiskalni savet. Novca ima, nećemo se zbog povećanja plata i penzija zaduživati, poručuje Siniša Mali. A gde smo sad?
Javni dug Srbije je 34,94 milijarde evra, što čini 50,6 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda.
Srbija je svakog svog žitelja zadužila za 5.256 evra, koliko iznosi javni dug po glavi stanovnika.
Nakon najave vlasti o povećanju plata i penzija i novim jednokratnim pomoćima, stručnjaci upozoravaju da će Srbija zbog toga u narednom periodu morati da se ponovo zadužuje.
To će se u narednim godinama odraziti i na kvalitet života, a javni dug raste iz meseca u mesec.
Najavljene mere opteretiće državni budžet za oko 550 miliona evra, pokazuju procene Fiskalnog saveta.
Ministar finansija, pak, poručuje – novca ima, a mere u 2023. koštaju 23 milijarde dinara (oko 196 miliona evra).
Iako ministar kaže da su mere planirane mesecima, Fiskalni savet nijednog trenutka o tome nije obavešten.
Mere su, kaže savet, suprotne onome što piše u Fiskalnoj strategiji i takvo zaduživanje – nije bilo predviđeno.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta ocenjuje da nam zbog novih mera ne preti neposredna kriza, “ali ćemo imati smanjenje životnog standarda u narednim godinama jer ćemo morati da otplaćujemo taj dug”.
Iako vlast tvrdi da je manjak u budžetu daleko manji od planiranog, stručnjaci podsećaju da ne možete uštedeti na nečemu što nemate.
– Problem je što mi imamo deficit u budžetu i svako novo davanje se daje iz javnog duga, odnosno mora da se pozajmi, a problem je što su kamate sve više i više – kaže ekonomski novinar Miloš Obradović.
Navodi i da je za kamate u prva četiri meseca ove godine izdvojeno više nego za socijalna davanja.
Novo zaduživanje samo će pogoršati poziciju Srbije, krediti će biti skuplji.
Fiskalni savet ukazuje da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto.
A, kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto, upozorio je Fiskalni savet.
Nije samo zaduživanje problem, već i to što država novac često deli neselektivno, što može da utiče na inflaciju.
Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.
Izvor: Link
