Jelena je u Srbiji imala super posao, koji je dobro plaćen, ali je postala nezadovoljna kada su joj dali zadatak da otpušta radnike. Tad je presekla i otišla u Nemačku.
Jelena Marković (34) iz Jagodine imala je samo 23 godine kada je dobila ponudu da bude menažder u jednom velikom trgovinskom lancu u Kragujevcu. Prihvatila je i narednih pet godina radila je i ono što joj nije bilo predočeno na samom razgovoru – bila je, između ostalog, zadužena i za davanje otkaza. Iako je zarađivala 2.000 evra, odlučila je da napusti siguran posao. A onda ju je tetka odvela u Nemačku i pronašla joj posao sobarice u jednom poznatom hotelu. Zarađuje i više nego duplo, čak 5.000 evra, a za Nova.rs kaže da se nikada ne bi vratila u Srbiju.
Još kao mala, Jelena Marković (34) iz Jagodine maštala je da radi u kancelariji. S obzirom da je odrasla u selu nadomak Jagodine, sam pojam kancelarije označavao je dobar posao sa dobrom zaradom. Nakon završenog fakulteta, dobila je poziv od jednog velikog trgovinskog lanca iz Kragujevca da se pridruži njihovom timu menadžera. Bila je oduševljena, sve dok nije morala da otpušta radnike.
“To je toliko nezahvalan posao, prosto nisam uspela da izađem na kraj s mojom savešću. Svi ti ljudi bili su nečije majke i očevi koji su naprosno ostali bez plate. Ja sam odrasla bez majke, tako da mi je otpuštanje radnika jako teško padalo. Moj stres se gomilao i gomilao, naravno, bilo je tu i nekih drugih faktora koji su uticali na moju odluku da dam otkaz“, priča sagovornica.
Jelena kaže da je znak da traži novi posao bio taj kada tri dana uzastopno nije mogla da spava. “Ja sam ležala i gledala u plafon. Prosto je to bilo to. Sutradan sam otišla na posao, tražila razgovor sa direktorom i ispričala mu da se selim iz Srbije. Naravno, slagala sam, to mi je prvo palo na pamet, nisam želela da pomisle kako sam neprofesionalna. Ni slutila nisam da će se te moje reči vrlo brzo i obistiniti”, nastavlja ona.
Za odluku koju je donela bila je potrebna i hrabrost. Otac je nije podržao s obzirom da je, kako priča, danas teško naći posao. “Tek kada sam zaplakala i kada sam mu ispričala da se plašim da ću se razboleti zbog posla, on mi je dao podršku. I onda je samo odjednom rekao kako treba da se odmorim i napunim baterije, te da idem kod tetke Slavke u Nemačku. Rekoh mu: ’U redu, idem na deset dana’, na šta je on rekao da ostanem i duže jer možda tamo pronađem posao. Rekoh, niti znam jezik, niti sam spremna da zauvek odem iz Srbije“, priča ona.
Otišla na 10 dana, ostala zauvek
Jelena je otišla za Nemačku, ali ne da bi radila, nego da bi se odmorila. “Moja tetka je i čistačica i sobarica, svašta radi. Zaista je snalažljiva i spretna, tako da sam joj pomagala s vremena na vreme i posle nekih dve nedelje, njen poslodavac je pitao da li bih ja ostala da radim kod njih, pošto je kupio odmaralište i još neke apartmane. Nisam planirala baš da čistim i brišem, završila sam ekonomiju, računala sam na neki kancelarijski posao. Međutim, đavola, meni se dopala plata, pa bakšiš od šefice, pa od gostiju… I ja ostadoh u Nemačkoj, evo već šest godina“, kaže ona.
Najviše joj se, kaže, dopadaju ljudi. “Ja sam toliko oduševljena njihovim ljudima, ljubaznošću, brigom o svemu… Zaista. Baš sam naišla na njihovu gostoprimljivost”. Što se tiče života u Nemačkoj, kaže da su cene u Nemačkoj prethodnih meseci skočile duplo, a da se zarade kreću od 1.200 evra, pa na više u zavisnosti od toga koliko je čovek vredan i spreman da ulaže u sebe.
“Ako imate platu plus još neki mali poslić, onda sigurno imate 3.500 neto zarade. Ja, konkretno, radim neka dva sporedna poslića i imam 4.000 evra sigurno, ali sve zavisi, neki mesec imam i 5.000. Što se tiče stanovanja, troškovi su sledeći: ako imate četvorosoban stan – 900 evra, parking 35 evra, internet 30 evra, struja 100 evra, hrana 300 evra, osiguranje mesečno za auto oko 90 evra, gorivo oko 200. Srbi odlaze u Nemačku najpre zbog novca, ali vremenom shvate važnost sigurnosti koju pruža nemački sistem svakom stanovniku te zemlje. Pritom, tu su i ljudi koji su, po meni, sjajni”, kaže sagovornica.