U mnogim zemljama uprkos nezadovoljstvu opstaju autoritarni režimi i to decenijama i više. Kako se narodi bore protiv autoritarnih režima, čime se ti režimi služe da bi ostali na vlasti, kako zastrašuju ljude pričama o obojenim revolucijama i da li se i po čemu Srbija razlikuje od njih?
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević smatra da nas situacija u Srbiji nekoliko godina više podseća na devedesete.
„Imate višestranačke izbore, ali oni nisu fer i pošteni. Imate zvanično proklamovane slobode, ali se one sistematski krše naročito kada su u pitanju medijske slobode. Imate vlast koja sistematski zloupotreblja javnu upravu, javana preduzeća u svoju korist protiv opozicije. To se posebno videlo poslednjih nekoliko dana organizacijom kontramitinga. Srbija danas ne liči na onu Srbiju posle 5. oktobra, već više liči na Mađarsku pod Orbanom ili na Tursku pod Erdoganom“, rekao je profesor.
Vladisavljević je ocenio da je ovaj današnji režim u krizi i da više ne može da deluje kao nekada.
„To je moglo da se vidi na kontramitingu koji je organizovao Aleksandar Vučić. Jedan deo koji je došao je tvrdo jezgro, međutim, veći deo je došao pod pritiskom ili zbog meaterijalne oskudice ili pod pritiskom zato što rade u javnim preduzećima i ustanovama, ali to ne znači da će uskoro da dođe do smene vlasti“, zaključio je profesor Fakulteta političkih nauka.
Profesorka univerziteta u Eseksu Nataša Lindštet istakla je da smo 2019. godine imali veliki otpor autokratizaciji, što je dovelo do nekog malog pomaka mini revolucija.
„Ljudi su uspeli da izguraju reforme u nekim hibridnim režimima. Međutim, kada je reč o borbi portiv autoritarizma, potrebna su različita dešavanja koja bi izazavala talas, što može da izazove podele u postojećem režimu i tada ti takvi režimi padaju“, objasnila je Linštat u emisiji „Global fokus“.
Ona je istakla da ljudi u nekim zemljama pre biraju stabilnost i bezbednost, nego promenu vlasti. Najbolji primer, kako je navela, za to je Turska, koja i pored jakog zemljotresa i loše ekonomske situacije opet izabrala Erdogana na izborima.
„On je iskoristio je kontrolu medija za svoj narativ, ubeđujući narod koliko je bitna njihova bezbednost i zato su ljudi više preferirali da glasaju za nešto poznato nego za nepoznato“, ocenila je sagovornica N1.
Iranski istoričar i pisac: Protesti su mnogima dali hrabrost
Iranski istoričar i pisac Araš Azizi je objasnio da protesti u Iranu traju od 2017, a od prošle godine ima revolucionarni pokret u kom se žene bore za slobodu.
„Protesti su ugrozili režim, pokazali da ima manjak podrške u društvu, ali su ujedno dali i hrabrost mnogima. Vidi se promena, žene odbijaju da poštuju pravila i evidentno je da režim ima manje podrške, ali je jasno i da opozicija nije uspela da sastavi svoje redove i stvori alternativu koja bi izazvala taj režim“, rekao je Azizi.
Prema njegovoj oceni, potrebna je jača opozicija, da stvore zajedničku alternativu koja će da smeni režim i napravi bolji poredak.
„To je težak posao, ali mislim da će se desiti. Režim je na neki način i slab, ajatolah je bolestan i star, ima 84 godine i možda će i pre njegove smrti delovi režima shvatiti da moraju da promešaju karte i da će morati da menjaju ekonomsku politiku, druptvenu represiju i diplomatsku izolaciju. Ali i pre nego što dođemo do pune demokratije, treba da se oslobodimo režima u sadašnjem obliku, da malo prodišemo i imamo otvorenije društvo“, zaključio je sagovornik N1.
Profesor političke sociologije u Londonu Erik Gordi ističe da je jedna od stvari na koje vlast računa jeste da će se protesti iscrpeti.
„Vlast ima brojna sredstva na koja mogu da se oslone i brojne razloge zbog kojim mogu da budu strpljivi, a ljudi u opoziciji to ne mogu da priušte. Ono što je potrebno je ozbiljna, materijalna promene okolnosti koje će maksimalizovati uticaj protesta. To treba da se desi u trenutku kada postoji zakonski okvir koji omogućava promenu vlasti u vreme i posle izbora“, rekao je Gordi.
Na pitanje u čemu vidi glavni izvor velikog uticaja Rusije na pojedine zemlje, među kojima je Srbija, Gordi je ocenio da je to više „simboličan uticaj“, zato što se ona opire zapadnim centrima moći.
Izvor: Link