Postoje situacije u kojima stav “proći će” može dovesti i do ozbiljnih problema sa zdravljem deteta – tako je posebno sa neurološkim stanjima. Dr Anastasija Nosko, dečji neurolog Evropskog medicinskog centra, rekla je za portal Letidoru o simptomima zbog kojih roditelji što pre treba da pokažu dete lekaru.
1. Funkcije ruku i/ili nogu su se drastično promenile – dete ne može da se kreće kao ranije, oseća slabost i bol u udovima. Na šta simptomi mogu ukazivati: to mogu biti znaci veoma ozbiljnih stanja, kao što su moždani udar, zapaljensko oboljenje centralnog nervnog sistema, moždana masa itd.
Šta učiniti: hitno kontaktirajte neurologa. U ovoj situaciji, pregled se dopunjava MRI mozga, stimulativnim pregledom mišića i perifernih nerava.
2. Pojavile su se oštre i uporne glavobolje, praćene mučninom i lošim zdravljem – Na šta simptomi mogu ukazivati: ovi znaci mogu biti simptomi upale centralnog nervnog sistema, masovnog formiranja mozga, kao i migrene. Migrena je prilično česta u detinjstvu.
Šta uraditi: Da biste obavili kompletan pregled i odlučili da li je MRI mozga neophodan, obratite se neurologu.
3. Dete se žali na napade vrtoglavice, njegov hod se menja i postaje nestabilan. Takva stanja mogu imati širok spektar uzroka – od upale unutrašnjeg uha i slušnog nerva, migrene, patologije kardiovaskularnog sistema do progresivnog oštećenja mozga.
Šta uraditi: odmah se obratite neurologu. Od njegovih rezultata zavisi potreba da se u dijagnostički proces uključe specijalisti kao što su otolaringolog, kardiolog, vestibulolog itd.
4. Dete počinje da gubi prethodno stečene motoričke ili kognitivne veštine – Šta simptomi mogu ukazivati: Ovi alarmantni simptomi mogu biti znaci postepenog progresivnog oštećenja centralnog ili perifernog nervnog sistema.
Šta uraditi: Na osnovu rezultata pregleda kod neurologa, sačiniće se dalji plan pregleda, koji može biti prilično obiman (MRI mozga i kičmene moždine – moguće sa kontrastom, EEG, elektroneuromiografija, laboratorijski pregledi).
Fundamentalno je važno pronaći uzrok ovakvih promena za kratko vreme. Jer od toga zavisi pravovremeni tretman, koji je neophodan za zaustavljanje procesa uništavanja struktura nervnog sistema i njihovu brzu restauraciju.
5. Pojavili su se stereotipni pokreti koji se ponavljaju, od kojih dete ne može da se odvrati spoljnim stimulusom. Takvi pokreti zahtevaju diferencijalnu dijagnozu između bolesti kao što su tikovi i epilepsija. Neophodno je razjasniti prirodu pokreta, pošto je epilepsija veoma ozbiljno stanje koje zahteva hitan tretman i razjašnjenje uzroka.
Šta učiniti: u ovoj situaciji, neurolog sprovodi detaljan pregled, upoređujući rezultate istorije bolesti deteta sa porodičnom istorijom. Možda će biti neophodno sprovesti elektroencefalogram, često dugotrajno praćenje video-EEG-a sa snimanjem sna, a u nekim slučajevima i MRI mozga.
6.Postoje oštri bolovi u nogama ili rukama bez očiglednog razloga (bez povrede)
Na šta simptomi mogu ukazivati: takvi simptomi mogu biti manifestacija povreda kičmene moždine, pojedinačnih nervnih stabala i pleksusa.
Šta učiniti: u ovoj situaciji neophodan je pregled neurologa da bi se isključile posttraumatske promene u centralnim i perifernim delovima nervnog sistema. Verovatno će vam trebati dodatni pregled kod traumatologa i/ili neurohirurga.
7. Teško oštećenje vida (čak i na kratak vremenski period)
Na šta simptomi mogu ukazivati: progresivni gubitak vida je čest znak ozbiljnih oboljenja centralnog nervnog sistema (migrena, moždani udar, inflamatorna i atrofična stanja).
Šta uraditi: Izuzetno je važno sprovesti diferencijalnu dijagnozu. Pored konsultovanja neurologa i sprovođenja MRI mozga, u ovoj situaciji je neophodan pregled kod oftalmologa, koji se može dopuniti kompjuterskom tomografijom fundusa.
8. Dete je izgubilo svest, vidite epizode odvojenog pogleda, ne čuje vas, ne reaguje na odgovor, a zatim se ne seća ovoga – Na šta simptomi mogu ukazivati: gubitak svesti (posebno ponovljeni) su stanja koja zahtevaju hitnu dijagnozu, jer razlozi njihovog razvoja mogu predstavljati pretnju po bezbednost i život deteta. Reč je o poremećajima srčanog ritma, epilepsiji, patologiji endokrinog sistema.
Šta učiniti: neurolog u ovoj situaciji je primarni specijalista za konsultacije, ali u većini slučajeva ne i jedini.
Sveobuhvatan pregled sprovode neurolog, kardiolog i endokrinolog. Laboratorijske i funkcionalne studije imaju za cilj identifikaciju i otklanjanje uzroka gubitka svesti.
9. Dete tvrdi da su mu se desili događaji koji se zapravo nisu dogodili ili govori o neobičnim vizijama – Na šta simptomi mogu ukazivati: takvi simptomi su često manifestacije dečje bogate mašte. Međutim, u retkim slučajevima, kada su takva ponašanja česta i to mogu biti znaci epilepsije ili poremećaja ponašanja.
Šta da radite: potrebno je da se konsultujete sa neurologom. U nekim slučajevima, lekari propisuju terapiju i preporučuju kontaktiranje psihijatra.
Izvor: Link