Kako je izgledao dečiji svet pre ere digitalizacije i mobilnih telefona u carstvu tricikala, plišanih medvedića, limenih vozića i svemirskih brodića, robota i formula u svoj svojoj raskoši i lepoti, posetioci mogu da se podsete u Galeriji Kuće Đure Jakšića u Kragujevcu u kojoj je izložena postavka „Bikes, toys & robots”. Na izložbi Muzeja bicikala i pop kulture „20 cola” prikazani su bicikli i igračake iz perioda od 1900. godine do kraja 70.-ih prošlog veka. Eksponati su iz Japana, SAD,
Kine, Rusije, Nemačke, Francuske, Mađarske, Grčke, Indije, Italije i, naravno, svih delova, kako organizatori kažu, „omiljene Jugoslavije”.
Ispod ogromne jelke plišani medvedići, na polici pored nje još tridesetak plišanih kuca, meca i konjića. Vitrine sa avionima, police sa vozićima i lokomotivama, pa onda brojni tenkovi i slično limeno naoružanje, autići (obavezno policijski), motori, svemirski brodovi i rakete.
Roboti svih vrsta i modela, sanke, formule i automobili na pedale, navijanje i daljinsko upravljanje, kolica na vuču i guranje. Stalaže sa majmunčićima koji zveckaju udaraljkama i činelama, mede koje biju u bubanj, a ima i ruska verzija istog prapretka onog Mašinog sa rubaškom i balalajkom. Kokice i petlići kljucaju, policajci i vatrogasci zvone i pucaju.
Na stalažama gumeni Diznijevi crtani junaci, Snežana i sedam patuljaka, Bambi, Maza i Lunja, Paja i Pata, Gaja, Raja i Vlaja, Miki Maus, Popaj i Oliva, Pinokio i Cvrčak kraj ognjišta. Naravno, ništa bez obavezne đačke torbe sa Mirkom i Slavkom u pozi – nikad robom.
Obavezna lopta i bicikla
– Ideja je da se ljudi bar na trenutak vrate u vreme detinjstva, kao i da današnjim klincima dočaramo kako je izgledao svet dece bez mobilnih telefona, kaže Marko Stamatović ispred kragujevačkog Muzeja bicikala i pop kulture „20 Cola”.
Muzej je nastao potpuno spontano. Marko, master grafičkog dizajna i profesionalni fotograf, za svog sina sredio je jedan stari bicikl i to okačio na fejs. LJudi su se javljali, pričali angdote vezane za bicikle, pojavilo se još novih modela. Već 2019. godine u kragujevačkom Malom likovnom salonu organizovali su izložbu od 12 bicikala koji su bili praćeni adekvatnim fotografijama iz perioda kada su izloženi modeli bili aktuelni.
– Tada sam u razgovoru sa ljudima shvatio da u 20. veku, čime i kako god se igralo, dete je moralo da ima dve stvari – loptu i biciklu. To su bile osnovne vrste zabave i najvažnije „jedinice” pop kulture. Iz toga se izrodila ideja da onima koji dolaze prikažemo „to dete” – sa kojim se još igračkama igralo, koju muziku je slušalo, šta je čitalo, koje su se tada video igrice igrale, navodi Stamatović.
Usledila je izložba u Beogradskom parobrodu aprila prošle godine koju je za dvadesetak dana videlo 5.500 ljudi, a na otvaranju kragujevačke u Kući Đure Jakšića 16. decembra bilo je više od 250 posetilaca.
Muzej bicikala i pop kulture „20 cola” jedinstven je na ovim prostorima. Na postavci Kragujevca nije izloženo ni 20 posto eksponata iz njihove kolekcije.
– Za ovu postavku smo se opredelili da izložimo tricikle, kolekcije plišanih i limenih igračaka i robota. Dakle ono, čime su se igrali najmlađi, kaže Stamatović, ističući da je najstariji plišani eksponat meda koji drži meče iz 1900. godine proizveden u Nemačkoj, a tricikl „crvena ruža” („red rose”) napravljen 1938. godine u Šangaju.
Pored kolekcije bicikala, kojih imaju 120 (70 je sređeno za izlaganje dok su ostali na restauraciji reparaciji – što nije mali posao), muzej sadrži i veliki broj eksponata vezanih za pop kulturu, istoriju igračaka, video igara i razvoja računarstva na ovim prostorima, kao i muzike, filma i popularnih publikacija u vidu stripova, grafičkih novela i časopisa.
Među 30 kolekcija igračaka tu su gumene, plišane, limene, zatim roboti, Star Wars, Akcion man, Diznijeve igračke, Ghoustbusters, Alfovi, Moćni rendžeri… svi najpoznatiji brendovi igračaka i figurica druge polovine 20. veka.
Arkadija i Sega, Kekec i Zagor
Sakupili su i posebnu kolekciju video igara: od najstarijih Arkadnih kabineta (popularnih u luna parkovima), preko Sege, Nintenda, Sony, Atari i ostalih igrica. U kolekciji mikro računara imaju primerke Oric Nove, Amstada, Commodorea 64 i 128, Spectruma 128, Amige 500 i 1200, PC 286, 386 i 486, IBM-ove konfiguracije.
Tu su i muzički uređaji: predratni gramofoni, magnetofoni, kasetofoni, muzičke linije, vokmeni – bukvalno sve vezano za reprodukciju zvuka. Logično uz to idu i „nosači” zvuka – kolekcija ploča, kaseta i CD-a.
Poseban odeljak muzeja posvećen je sportskim rekvizitima, gde su dečije sanke, klizaljke, skije, bokserske rukavice, sprave za gimnastiku, dresovi brojnih klubova svih sportova.
A u kolekciji stripova, knjiga, časopisa, od Zabavnika, Zeke, Dečijih novina, Kekeca, Zagora, Dilana Doga…, samo što se tiče papirnatih izdanja. Muzej poseduje i 20 terabajta digitalizovanih strip izdanja.
I još mnogo toga što nismo stigli da navedemo.
Muzej dobija donacije sa svih strana sveta. Prošle godine je iz Vinkovaca spakovana u atobus, stigla nemačka „bonaca”, čoper bicikla čiji model nisu imali u kolekciji.
– Pored svakog eksponata napišemo ime darodavca i odakle je. Takođe, postavimo i fotografiju iz vremena kada se tom igračkom igralo ili vozio bicikl, tako da jednog dana njihovi potomci mogu da pogledaju čime su se sve preci zabavljali, ističe Stamatović, dodajući da sve izložbe koje Muzej bicikala i pop kulture „20 cola” organizuje za cilj imaju, ne samo da podsete ljude na detinjstvo i stara dobra vremena, već i da skrenu pažnju i prikažu vrednost ove kolekcije.
Postavka bez svog prostora
I tu dolazimo do najvećeg i jedinog problema Muzeja – nedostatka adekvatnog prostora. Iako im se javljaju ljudi iz čitavog sveta, za ove tri godine nisu uspeli da pronađu stalno mesto za sebe u Kragujevcu. Razgovori vođeni sa predstavnicima Skupštine grada i čaršijskim privatnicima nisu urodili plodom.
– Dobili smo ponude iz Čačka, Jagodine i Novog Beograda da Muzej preselimo kod njih. Ipak, moja želja je da on bude baš u Kragujevcu. Uvek ističemo da je naš grad bio u svemu prvi u Srbiji, pa bi mogao da bude i prvi i jedinstven sa ovakvom postavkom, nepokolebljiv je Stamatović da „20 cola” ostane u gradu u kojem je osmišljen i nastao.
Za sada su eksponati raspoređeni ne samo kod njega, već i po kućama i stanovima prijatelja i rođaka. Ne odustaje, pun je novih ideja, samo da obezbedi bilo kakvu lokaciju. Čak i manju, za početak.
– Naša deca nemaju ništa u ovolikom gradu, a siguran sam da bi ova postavka igračaka, bicikala i eksponata pop kulture prošlog veka obogatila i turističku ponudu grada, zaključuje Marko.
Izložba je otvorena do 28. januara.
Izvor: Link
