Istorijski uspeh na koji se čekao jedan vek konačno je ostvaren u Kragujevcu. Četa Feđe Dudića je od fenjeraša za samo nekoliko meseci uspela da se dokopa Evrope.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Radnički je tako ne samo hit prvenstva, već rasadnik nekih od najboljih igrača u Superligi Srbije, a jedan od njih je svakako Matija Gluščević, koji je tek stupio na srpsku fudbalsku scenu, a već je “zaludeo” mnoge klubove.
„Utisci su fenomenalni. Nikad u istoriji Radnički nije uspeo da se plasira u Evropu. Svi smo zaista presrećni zbog toga. Kada pogledamo početak sezone i kraj sezone, to je nebo i zemlja. Posle prvih sedam kola imali smo šest poraza i jednu pobedu, samo tri boda… Posle toga došao je Feđa Dudić koji nas je preporodio i na utakmici protiv Pančeva (Železničara) napravili smo prekretnicu u sezoni. Pobedili smo 2:0 i kasnije smo pobeđivali sve vreme! Sada se nalazimo tu gde jesmo i osećaj je fenomenalan“, započinje naš razgovor as Radničkog i novi reprezenetativac Srbije.
Trasa koja je vodila u Evropu i do istorijskog bila je puna odricanja i mukotrpnog rada, ali se na kraju prema rečima našeg sagovornika isplatila.
„Niko to nije mogao da pretpostavi. Pogotovo kakve uslove i budžet imamo, kada bismo upoređivali sa nekim klubovima koji su u plej-autu imamo osetno manje budžete. Niko nam ništa nije poklonio, sve smo radom i treningom zaslužili. Bilo je treninga kada su noge drhtale i nisam mogao da izađem iz kuće. Žrtvovali smo privatne živote, ali trener nam je na pripremama rekao da ćemo jednog dana biti zadovoljni i da ćemo sve naplatiti – što se i desilo“.
Početak sezone govorio je da će se Radnički boriti za opstanak, ali epilog je bio drugačiji. Režiser istorijskog preokreta bio je Feđa Dudić, koji je uneo novu energiju među igrače.
„Posle svih treninga ekipa je bila fizički spremnija. Sve je funkcionisalo mnogo bolje i s vremena na vreme je otišlo na neki viši nivo i na kraju smo zasluženo stigli do cilja. Mislim da je ključno bilo što smo kroz trening počeli svi da dišemo kao jedan i što nas je trener sve uklopio, žargonski rečeno ginuli smo jedni za druge, neobjašnjiva neka stvar. Samo se sve poklopilo“.
Koliko je dominantan Radnički bio ove sezone svedoči niz od deset utakmica bez poraza, a tokom niza upisano je čak sedam pobeda – što je jako teško uraditi u modernom fudbalu.
„Kada pričamo iz ove perspektive to ljudima zvuči neverovatno. Mi smo išli iz dana u dan, iz utakmice u utakmicu… To je nama delovalo normalno, nije bilo euforije. Kada druge manje ekipe pobede dve, tri utakmice već krene razmišljanje – “nema veze sledeći meč“. Mi to nismo imali u našoj ekipi želeli smo da pobedimo svaki put“.
Brz napredak kluba ispratio je i mladi ofanzivac, a među zaslužnima za njegov napredak bili su njegovi saigrači i zdrava konkurencija koja se negovala unutar ekipe.
„Svi momci su bili tu, kao i stručni štab, svi su bili uz mene i ostale igrače. Mnogo sam napredovao u Radničkom. Jaka je konkrencija bila, desile su možda neke povrede, trener je primetio nešto u meni, što mislim da sam ja opravdao. Ali sam jako napredovao uz saigrače, pokupio sam neke “fore” koje sam mogao da primenim na terenu. Uvek je bila zdrava konkurencija i mislim da smo svi napredovali“.
Odličnu sezonu nisu ispratili samo domaći ljubitelji fudbala, već i oni “preko bare”, pa se nameće logično pitanje – razmišlja li o transferu?
„Radnički je klub koji mi je prvi dao priliku da zaigram. Misllim da sam doprineo ekipi, ali drugi će to reći. Dobio sam ponude iz inostranstva i iz domaće lige, sada se ne obazirem na to. Posle utakmice sa Partizanom okrenuću se narednim koracima. Iskreno želeo bih da napustim granice naše države, mislim da se u drugim evropskim zemljama fudbal igra na višem nivou, što je izazov koji bih rado prihvatio“.
Veliki skok Radničkog sa dna tabele u vrh ispratio je i igrač koji se našao na širem spisku kandidata za EURO.
„Osećaj je fenomenalan, ne znam kako bih ga opisao. Bio sam na oporavku i izašao sam iz bazena i vidim da imam preko 30 poruka, svi mi čestitaju. Meni ništa nije bilo jasno, pogledam poruke od sestre – „čestitam mali“. Ja zbunjen ne znam šta se dešava i ona mi kaže da sam na spisku reprezentacije. Sve je fenomenalno, zahvalio bih se ljudima iz Radničkog i selektoru Draganu Stojkoviću, što je video nešto u meni i dao mi priliku da budem na širem spisku, a ja se nadam da mogu i do užeg“.
Dragan Stojković, selektor Srbije, nije štedeo hvalospeve na račun mladog fudbalera, čak je izdvojio vreme da dođe na Čika Daču i pogleda mladog asa na delu.
„On je mene u martu hvalio na nekim konferencijama i mislim da je rekao da će pogledati utakmicu. Našao je najbolji mogući trenutak i najbolju moguću utakmicu, protiv Vojvodine kada smo ostvarili ulazak u Evropu. Dobro sam odigrao, a osećaj… Probao sam da uživam i da igram najbolje što mogu. Iskoristio sam njegov dolazak kao motivaciju“.
Upravo je još jedan meč protiv Vojvodine bio možda i “tragičan” za Kragujevčane ove sezone – u polufinalu Kupa, gde je novosadski klub slavio u nadoknadi.
„Moglo je biti drugačije ali ušli smo u taj meč nekako bez energije, izduvani, nismo imali energiju. To nam je bila sedma ili osma utakmica u 23 dana, što je paklen tempo. Nismo mogli da uradimo neke stvari, koje smo u stanju da radimo. Bila je bolja Vojvodina, ali nisu imali neke kolosalne šanse. Povreda Dilana Ortiza nas je poremetila, igrali smo sa igračem manje mnogo dugo. Da se nije povredio možda bi utakmica otišla u penal seriju, ali ovako samo primili gol u 93. minutu. Ubacio se Korać, video da naš špic ne može da ga isprati i postigao je gol. Da je bio Ortiz možda bi epilog bio drugačiji. Sada imamo priliku da pobedimo Partizan na JNA i osiguramo to četvrto mesto“.
Za kraj razgovora osvrnuo se na epizodu u Radničkom i uputio zahvalnost navijačima koji su prema njegovom mišljenju jedni od najboljih u Srbiji i koji su bili vetar u leđa koji je pomogao da se dobaci čak do Evrope.
„Ne znam šta bih rekao… Želim pre svega da im se zahvalim na podršci. Dolazili su na utakmice na strani, dolazili su na Čika Daču, bilo je nekih utakmica, kao ona protiv Vojvodine, koje su zaista bile neverovatno iskustvo. Ako se izostave Zvezda i Partizan, takvi navijači ne postoje nigde u zemlji. Čak mislim da su u domaćem prvenstvu naši navijači bili na visini zadatka. Bodrili su nas do kraja. Želim im srećnu Evropu i tako da nastave sledeće sezone. Pozivam ih da dođu na meč protiv Partizana i da nam pomognu da uzmemo to četvrto mesto, pa posle svi zajedno da slavimo ovde u Kragujevcu“, zaključio je Gluščević.
BONUS VIDEO:
Izvor: Link
