Danas su Blagovesti, jedan od 12 najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji, dan kada se molitveno sećamo na blagu vest koju je Arhangel Gavrilo doneo Bogomajci Prečistoj Devici Mariji.
Arhangel je Bogorodici doneo vest da je Sveti Duh Nju odabrao da na ovaj svet donese Bogomladenca Gospoda Isusa Hrista. Zbog toga su Blagovesti i jedan od Bogorodičnih praznika, a sa posebnom ljubavlju ga proslavljaju žene.
Ovaj radosni praznik uvek pada 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Devojke i žene, a naročito one koje se molitveno obraćaju Bogorodici da i same dobiju porod, na ovaj dan odlaze u crkve i manastire gde umnožavaju svoju molitvu. Postoji narodno verovanje prema kojem na Blagovesti žene ne bi trebalo da češljaju svoje kose. Običaj je i da se ovog dana ustaje veoma rano, ponegde i u ponoć, dok se dan započinje devojačkom pesmom. Kuća i okućnica se obavezno čiste. Simbolično ovaj dan se vezuje i za pravi početak proleća i prolećnih radova u polju tako da se masovno sade bašte, seje pšenica i kalemi voće.
Veruje se i da u periodu od Blagovesti do Velikog Petka treba započeti neki važan posao koji korenito menja život pojedinca ili porodice. Taj se period smatra povoljnim za donošenje važnih životnih odluka i činjenje korenitih promena.
Na Blagovesti se bude zmije pa se njihove ime nipošto ne izgovara kako bi tokom godine gmizavci izbegavali porodične domove i okućnice a čeljad bila bezbedna od eventualnog ujeda.
Izvor: Link