Zoran: Bilo je nastupa na kojima je bilo više ljudi, ali ovo je naš najveći samostalni koncert do sada. U Zagrebu je bilo oko 5.000, a ovde će biti mnogo, mnogo više. Kad je samostalni koncert to je onda samo naša publika i svi od prvog do poslednjeg reda pevaju. I nama je onda lakše da se osećamo komforno i da im pokažemo šta je “Buč Kesidi” u najboljem svetlu. Sa druge strane, na festivalima dođu i ljudi koji nikada nisu čuli za bend, a ovo je nekako više namenski.
Blic preporučuje
Luka: Radimo sa kreativnim timom i već skoro godinu dana smišljamo taj nastup. Imali smo probe na koncertima u Spensu i na Šalati u Zagrebu i pripremali smo materijal, svirali smo neke pesme koje dugo nismo svirali, prilagodili smo ih i na nekih dvadesetak koncerata znamo kako publika reaguje i imamo još nekoliko iznenađenja koje publika neće očekivati. Tako da smo spremili zanimljivo veče. Cela bina, cela scenografija će biti u našoj režiji.
Kako ste odabrali goste za ovaj nastup?
Luka: Znamo ih i privatno, a i sarađivali smo. A i ta muzika nam je strava tako da smo se trudili da publici koja bi došla na naš koncert to bude zanimljivo da čuju, ako nisu do sad.
Zoran: Da, biće Džipsii, “Pocket Palma” i Bojana Vunturišević.
Ako je moguće govoriti o “tajni uspeha”, kako ste se vi izdvojili od bendova vaše generacije?
Luka: Nema tu tajne. Pored muzike koju ozbiljno radimo sa našim producentom Milanom Jelićem i drugom ekipom muzičara iz Pančeva sa kojom sarađujemo, nama je od samog početka bilo bitno da budemo slušani u celom, regionu i baš nam je bilo bitno posle nekoliko koncerata u Beogradu i po Srbiji da sviramo u Zagrebu, pa u Sarajevu…
Zoran: Pošto smo mali bend iz Pančeva primetili smo da uglavnom ljudi mere svoj uspeh po uspehu u Beogradu i rekli smo u redu, ali to je samo jedan grad, gde su ostali gradovi, Novi sad, Niš, Kragujevac… gde je region, Podgorica, Skoplje, Ljubljana… Pričamo istim jezikom, razumemo se, pa zašto ne bismo slušali istu muziku? Kako su ranije to radili Bajaga, “Parni valjak”, “Zabranjeno pušenje”… Trudili smo se da se aktiviramo i mislim da smo uspeli u tome. I trudimo se da konstantno budemo aktivni i aktuelni. Za to su najviše zaduženi saradnici sa kojima radimo, što se tiče spotova, koncerata, muzike, menadžmenta… Sada imamo saradnike sa kojima radimo u celom regionu. Ali sve je počelo sa našim entuzijazmom i savet koji smo tada dobili bio je da se niko neće cimati oko nas ako se mi sami ne cimamo, ako nama naš bend nije najbitniji.
Poznati ste po hitičnim pesmama koje brzo ulaze u uši. Kada ste vi zadovoljni nekom pesmom?
Luka: Moramo da budemo zadovoljni nas dvojica i producent Milan, kada sva trojica kažemo da je to najbolje što smo mogli da uradimo. A mislim da imamo stroge kriterijume da pesma bude jasna, kratka i zanimljiva za slušanje.
Koji je to momenat bio kada ste shvatili da se ljudi poistovećuju sa vašim pesmama, da im te pesme nešto znače?
Luka: Pa ovako na prvu mi pada na pamet kad je izašla pesma “Tiho”, svirali smo na Bir festu i bila je gomila ljudi koju uopšte nismo očekivali i pevali su u glas tu pesmu.
Zoran: Puno ljudi je nakon toga krenulo da nas prati, i mislim da je album “Euforija” pokrenuo prvi album… Oduvek je bila ideja da pišemo tekstove koji su lični i da tekst ima određenu tematiku. Ako nemamo šta da kažemo onda nema taj deo teksta, nema treće strofe… Ako nemaš više šta da kažeš gotova je pesma.
Je li teže svirati gitaru i pevati ili bubanj i pevati? Ti Zorane u početku nisi pevao?
Zoran: Da ja sam počeo sa bek vokalima još kad nas je bilo trojica, a mislim da je prva pesma bila “Laž” u kojoj sam krenuo da pevam, pa “Đuskanje”, ali mislim da sam “Na morskome plavom žalu“ prvo počeo da pevam (smeh)
Luka: Imali smo foru na koncertima da u jednom trenutku Zoran peva “Na morskome plavom žalu”. Kada smo ostali nas dvojica u bendu bilo je zabavno da obojica pevamo i da imamo tu simetriju.
Možete li sada da živite od muzike?
Luka: Evo nas živi smo (smeh)
Zoran: Mislim da je to mit koji se zapravo jako loše pravi za celu muzičku industriju. To demotiviše mlade umetnike i oni onda odustaju. Mi smo uvek gledali na to prvo kako da zaradi bend, a onda kako da zaradimo nas dvojica. Kad je krenuo bend da zarađuje više nego što mu treba, onda smo mi uzimali.
Luka: Ali smo sve to gledali kao na ulaganje. Sve što smo zarađivali od koncerata smo uvek ostavljali da bismo imali za sledeći spot, za bolju gitaru, bubanj… Ako snimamo film, bend će da finansira.
Kako se nosite sa popularnošću, prepoznaju li vas na ulici?
Luka: U Pančevu je okej jer nas ljudi poznaju odavno. Kada izađeš u grad, već znaš pola ljudi koje ćeš sresti, tako da nam je Pančevo neka oaza i niko nije nametljiv.
Zoran: Pančevo je mali grad i svi su nas već znali pre nego što smo postali popularni van Pančeva. Ali zabavno je kad oni odu negde – jer sad već prva pomisao na Pančevo nije loš vazduh, nego bude i “Buč Kesidi” – pa nam kažu: “E jel znate da vas slušaju i u Šibeniku”, a mi smo imali koncert tamo… Van Pančeva nas pepoznaju u zavisnosti od grada, ali najviše kada imamo koncert taj dan, onda bude haos i po ulici i oko samog mesta gde se održava koncert ili festival.
Pratite li domaću muzičku scenu?
Luka: Pratimo, posebno kada smo počeli da gradimo neko ime, odmah smo gledali ko ima još da nam je zanimljiv, da radi nešto slično.
Zoran: Ali pratimo i estradu. Ti moraš da pratiš sve da bi imaš širu sliku da vidš šta publika sluša i, sa druge strane, šta ne želi da sluša. Na primer, ne želim da slušam trep, ali imam “Buč Kesidi”. Ili, ne sluša mi se “Buč Kesidi”, ali imam Vojaža, Nućija…
Kako gledate na trep scenu koja čini se ima izgrađenu ozbiljnu infrastrukturu?
Zoran: Mislim da su se izdvojili izvođači koji rade jako dobro i ta industrija je mnogo bolje uređena nego rok industrija. Mislim da se promenilo vreme da se odvajaju žanrovi, da neko sluša samo estradu ili samo tehno ili rok. Mislim da naša publika sluša dosta trepa i ne možeš da prođeš da ne slušaš Cobija, da nisi čuo neku pesmu od Vojaža, Senide… Mislim da je to lepa stvar. Meni je to strava i svi su oni dobrodošli na naše koncerte. Ne verujem da bi smo radili neke duete, ali što da ne da gostujemo na bubnju ili na nekoj solaži na gitari nekom od njih. Čed Smit bubnjar “Pepersa” je svirao Dua Lipi na nekim pesmama, nama je to zabavno. Često se mi s njima nalazimo u bekstejdževima na festivalima.
Luka: Super je jer ti možeš sigurno i da naučiš nešto od njih iako je ta muzika žanrovski drugačija. Još je zanimljivije, ako su oni radili na drugi način, a došli su na isto mesto kao i ti. Tako da je to prilika da naučiš kako oni to rade i zašto su uspešni. Nešto su oni uradili da ljudi reaguju na to, to se prosto dešava i ti sad možeš da se ljutiš i misliš da svi treba da slušaju nešto drugo, ali prosto ljudi slušaju ono što im prija, što im se sviđa i moraš to da prihvatiš. Bitno je da muzika komunicira sa publikom, a ne da ti budeš iznad toga.
A koliko su vama bitni pregledi na Jutjubu, to da li ste u trendingu…?
Zoran: Nije nam to bitno. Nama je bitno da imamo druge medije kroz koje se promovišemo, a sa druge strane, mislim da su najveći rezultat uspeha naši koncerti. Ne moramo da budemo u trendingu, ali punimo Tašmajdan kao izvođeči koji su u trendingu. Mi sa sto puta manje pregleda imamo više prodatih karata nego oni. To je neobjašnjivo.
Luka: Nije sve u internetu. Ti pregledi se ne preslikavaju nužno na koncerte ili na slušanje albuma. Ne treba juriti preglede samo da bi imao milion ili deset miliona jer sama ta brojka ne znači ništa ako ne radi zajedno sa drugim stvarima koje radiš.
Zoran: To je lepo imati jer organizatorima koncerta to znači kao neka sigurnost kad nas pozovu. Mi smo, na primer, u decembru objavili singl, a nedelju dana nakon toga smo imali koncert u hali sportova u Skoplju i svi su znali tekst. Cela hala je pevala pesmu koja se pojavila nedelju dana ranije. A opet, ta pesma nije imala milion pregleda, nego u tom trenutku možda 20.000.
I za kraj, kakvi su planovi posle Tašmajdana?
Zoran: Sedamo u studio i završavamo album. Od aprila smo na turneji, veliko finale je na Tašu i mislim da ćemo dozvoliti sebi dva meseca aktivnog rada u studiju i onda idemo dalje.
Izvor: Link