Novi medijski zakon ima podršku, ali bez Saveta za štampu i sa sitnim izmenama

Ovaj medijski zakon ima ozboljnih novina, koje se tiču poslenika javne reči, i dobar deo, sudeći prema diskusijama je prihvatljiv. Ono gde nema očiglednu podršku i protiv čega je bilo 80 posto prisutnih diskutanata je uloga Saveta za štampu . Ovo samoregulaciono telo, predlagači , radna grupa u kojoj nije ulčestvovalo 60 posto medijske zajednice predložila je da se uvrsti kao jedino i čija bi nadležnost bila neprikosnovena, bez obzira što pored njih, postoje dva ista samorgulaciona tela registrovana u skladu sa zakonom. Veoma je diskutabilno i to što se takvo rešenje predlaže iako se kosi sa zakonom , a kako su pojedini izlagači rekli i sa Ustavom. Opšte je mišljenje onih koji se ne slažu da se radi o topuzini koja se nalazi u rukama nekih starih udruženja i ljudi koji su doneli I prvi zakon koji je potpuno devastirao medijsku zajednicu i scenu u Srbiji i gurnio na stotine medija u privatizaciju i nestanak. Tom prilikom na hiljade medijskih radnika je ostalo bez posla.

Sada ti isti mimo zakona i ustava pokušavaju da nametnu svoje čedo koje bi sudilo po njihovim aršinima i koje je do sada nanelo silne probleme mnogim medijima, čulo se u raspravi.

 https://www.youtube.com/watch?v=https://www.youtube.com/live/Zsg4Z4HRrKw

Nametanje takve volje izazvalo bi nove probleme ,a više njih je predložilo i rešenje kako ovaj deo prevazići. Najveći broj učesnika jučerašnje debate smatraju da tu treba da stoji samo ” samoregulaciona tela” , a to bi u stvari bio mehanizam koji bi vodio računa o poštovanju kodeksa novinara Srbije jer je činjenica da ima onih koji ga drastično krše iz svih udruženja. Neobjašnjiva je i diskriminacija da se tu našao Savet za štampu samo zato što je registrovan nekoliko godina ranije.

U ovom trenutku zvanično su registrovani Savet za stampu, Medijski savet i Komnet koji okuplja najveći broj emitera u Srbiji.

Sledeća Javna rasprava zakazana je u Nišu , zatim slede Novi Sad i Kragujevac.

Jovanović: Posvećeno smo radili na predlozima nacrta, svaki predlog koji može da unapredi Nacrte zakona biće prihvaćen

Ministar Jovanović je na početku okruglog stola istakao važnost ova dva nacrta zakona, koja su napisana u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godine.

„Vrlo posvećeno smo radili na predlozima nacrta ova dva zakona, temeljno, pokušavajući da uvažimo svako mišljenje koje bi moglo da bude relevantno kako bismo dobili što je moguće bolja zakonska rešenja. Ovaj veliki posao ne bismo mogli da uradimo bez podrške novinarskih i medijskih udruženja i ovim putem im se zahvaljujem na njihovom doprinosu. Veliku zahvalnost dugujemo i našim međunarodnim partnerima: delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su na svaki mogući način od prvog do poslednjeg dana bili uključeni u proces izrade nacrta zakona.“, rekao je ministar Jovanović i pozvao sve zainteresovane, stručnu javnost, nevladine organizacije, predstavnike javne uprave i sve pojedince da se uključe u javnu raspravu.

„Kao resorni ministar, garantujem da će svaki predlog koji može da unapredi predložene Nacrte zakona o javnom informisanju i zakona o elektronskim medijima biti prihvaćen. Važnost medijskog zakonodavstva koje je sposobno da odgovori na sve izazove sa kojima se suočavamo ne može se dovoljno naglasiti. Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti. Bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva, ne možemo nastaviti da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji“, naglasio je Jovanović.

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja. Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će umnogome uticati na transparentnost ovog procesa. Pored postojećeg Registra medija, nacrtom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja.

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.

Nacrt zakona o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija.

U predmetnom tekstu Nacrta zakona o elektronskim medijima ojačana je organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti. Uspostavljeni su novi organi: Savet – organ odlučivanja, i direktor – organ zastupanja, kao i određeni jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su dosta pooštreni u odnosu na trenutni zakon. Bitno je napomenuti i da su promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta Regulatora (umesto dosadašnjih skupštinskih odbora predlog je da to budu Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana i udruženja izdavača elektronskih medija); trajanje mandata je ograničeno na šest godina i nije dozvoljen reizbor.

Takođe, Nacrtom zakona o elektronskim medijima posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika propisivanjem sadržaja koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika, vremenskim ograničenjima za neprikladne sadržaje, kao i njihovom učestvovanju u programskom sadržaju. Definisan je rijaliti program, propisano je šta je nepodesan rijaliti program za maloletnike i šta je zabranjeno prikazati u rijaliti programu. Pooštrene su i sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika.

Okrugli stolovi u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima biće organizovane u formi prezentacija i diskusija u još tri grada: 20. septembra u Nišu (11 časova, Oficirski dom, adresa: Orlovića Pavla BB), 27. septembra u Novom Sadu (11 časova, Skupština grada Novog Sada, Velika sala na I spratu, adresa: Žarka Zrenjanina 2, ulaz III) i 4. oktobra u Kragujevcu (11 časova, Zgrada uprave grada, Skupštinska sala, adresa: Trg slobode 3).