Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Đurđic — Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija — jednu od najčešćih slava srpskih porodica a ujedno i gradska slava Novog Sada i Bora.
Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je bio velikomučenik i borac za hrišćastvo, koji je česta krsna slava kod Srba. Na današnji dan pravoslavni vernici se prisećaju prenosa njegovih moštiju iz Nikomidije u grad Lida Palestinska. Ovaj svetac se u našem narodu slavi dva puta godišnje, kao Đurđic 16. novembra i 6. maja, kao Đurđevdan, kada se obeležava dan njegove smrti.
Praznik Svetog Đorđa obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Na ikonama se najčešće predstavlja na konju, kako ubija aždahu, dok se na ikonama za praznik Đurđic prikazuje bez konja, u stojećem stavu, sa kopljem ili mačem u ruci.
U nekim krajevima Đurđic se slavi i kao imendan, pa prema običajima, ljudi koji se zovu Đorđe, Đurđica, Đoka, Đurđa, ali i Georgije, Georgina, Gina… danas ništa ne bi trebalo da rade već da dan posvete Svetom Đorđu i molitvama. Takvim osobama će i čitav naredni period, narod kaže, biti srećan.
Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Ubija aždaju
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. Na ikonama za praznik, predstavlja se u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
Dani od Đurđica do Svetog Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. Prema predanju, u tim danima svetac nadgleda kako ko radi, zatim naredi vukovima da kazne onoga ko nije bio vredan, a domaćina koji ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, najviše kažnjava jer mu pošalje hromog vuka, poznatog kao kriveljan.
Predskazanje kakva će biti zima
U danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju. U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao, a Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Vukovi se nisu lovili, jer bi im to donelo veliku nesreću.
Takođe, veruje se da se u ovim danima može “pokazati” kakva će zima biti. Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom. Sam Đurđic neme posebne običaje i u Srbiji se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave. Nepokretni je praznik – ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana.