Za stanovnike Ćirćenesa, na granici Norveške i Rusije, špijunaža je svakodnevna životna činjenica.
Izvor: Jutarnji list
Frode Berg bio je granični inspektor na pragu penzije kada ga je 2014. godine prvi put regrutovala Norveška obaveštajna služba (NIS).
Berg je živeo u Ćirćenesu, gradu od 3.500 stanovnika smeštenom usred borovih šuma i stenovitih fjordova na severu Norveške, oko 8 kilometara od granice s Rusijom.
Ćirćenes je poznat po dve stvari – kraljevskom raku i svojim špijunima. U skladu s tim, Berg nije bio stranac za NIS i njihov posao – posao ga je često vodio u Rusiju, a tokom godina upoznao je nekolicinu zvaničnika NIS-a, uključujući službenika koji ga je upitao za saradnju. No, nikada pre nije bio zamoljen da preuzme bilo kakav rizik u ime norveške vlade, a sada ga je službenik zadužen za slučaj zamolio da prenese kovertu sa 3.000 evra u gotovini preko granice i pošalje je na adresu u Moskvi. Kratak izlet u Rusiju nije bio ništa neuobičajeno, pa je Berg pristao na to.
Idućih meseci Berg je putovao u Rusiju šest puta s kovertama punim novca, koje je slao prema uputstvu. U svakoj koverti bila bi poruka koja bi govorila da je novac dobitak ostvaren u pokeru. S vremenom je Berg dobio novog šefa, a zahtevi su postali uvećani – ne samo prevoz i slanje novca, već takođe, u jednom slučaju, memorijska kartica. Bergu je taj dogovor postajao sve neugodniji. Pokušao je da odustane u nekoliko navrata, ali je njegov novi šef bio uporan pa je na kraju pristao na poslednji zadatak.
Prilikom njegove poslednje vožnje, neposredno pre Božića 2017., Bergovi najgori strahovi su se ostvarili – ruska sigurnosna služba FSB dočekala ga je ispred njegovog moskovskog hotela i agenti su ga odveli u zloglasni zatvor Lefortovo. Na suđenju su Rusi otkrili ono što su njegovi šefovi zanemarili i nisu mu objasnili. Ispostavilo se da su sadržaj memorijske kartice bila pitanja o sistemima podmorničkog naoružanja, a primatelj novca koji je Berg slao – radnik u državnom brodogradilištu – pokazao se dvostrukim agentom. Godine 2019. Berg je proglašen krivim za špijunažu. Sedam meseci kasnije poslan je kući u razmeni zarobljenika. Kad je sleteo u Oslo, prve reči kojih se seća bile su one zvaničnika ministarstva obrane. “Dobrodošao kući”, rekao je on. “Nudimo vam 4 miliona kruna (oko 375.000 dolara)”.
Opsada stanovnika
Za Bergovo uplitanje u lokalnu špijunsku scenu doznao je novinar Ian Mekdagl kad je posetio Ćirćenes u maju, što je iskustvo koje dele – iako u manje ekstremnoj meri – mnogi meštani, piše on u reportaži za “The Economist”.
“Svako u Ćirćenesu je imao suseda, prijatelja, nekoga u sportskom klubu ili poznatog roditelja iz vrtića koji radi u vojnoj obaveštajnoj službi”, kaže Tomas Nilsen, urednik Independent Barents Observera, novina koje pokrivaju ovu regiju.
Decenijama su Ćirćenes i regija bili od strateške vrednosti za NATO.
Prislušne stanice oko Ćirćenesa raspoređene su po stenovitom krajoliku kako bi pratile događanja u susedstvu. Rusija ima nekoliko vojnih baza na tom području, uključujući sedište Severne flote. Rat u Ukrajini učinio je elektronsko prisluškivanje još važnijom delatnosti, a za Rusiju još nepodnošljivijom. Raspoloženje u gradu se takođe promenilo od početka invazije. Špijuniranje je, objašnjava gradonačelnica Lena Bergeng više dnevna tema u zajednici.
“Pre nismo razmišljali o tome, ali sada su svi vrlo svesni toga”.
Meštanima koji redovno prelaze granicu već duže vreme često prilaze norveški obaveštajci, iako je od početka rata bilo manje ljudi koji su prelazili takve granicu. Debrief – ispitivanje na kojem se od nedavnog posetitelja izvlače informacije o Rusiji – najčešći je zahtev. Za mnoge meštane to je vrlo nepoželjno. Najbolji potencijalni izvori također su ljudi koje je saradnja najviše ugrozila – oni s poslovnim interesima ili ličnim vezama u Rusiji.
Rune Rafelsen, prethodnik Bergeng na mestu gradonačelnika, kaže da su stanovnici Ćirćenesa koji su radili u Rusiji dolazili u njegovu kancelariji uznemireni nakon kontakta s norveškim obaveštajcima. Zahtevi agenata mogu biti vrlo nametljivi i visokorizični. U jednom slučaju, prisetio se Rafelsen, službenici NIS-a, koji su odbili da komentarišu celu ovu priču, zamolili su vlasnika firme s kancelarijama u Murmansku da zaposli nekog od njih kako bi taj posao mogao koristiti kao paravan.
S vremena na vreme, što zbunjuje i iritira, stanovnicima Ćirćenesa prilaze i NIS i PST, norveška domaća sigurnosna služba. Službenici jedne agencije se pojave, postave neka pitanja i zatim odu, da bi ubrzo nakon toga stigli službenici druge i ponovili stvar.
“Dosadno im je odgovarati na ista pitanja”, kaže novinar Bard Vordlam, čija nova knjiga “Spionkrigen” (“Špijunski rat”) opisuje špijunažu u arktičkom delu Norveške.
Gotovo svi u Ćirćenesu znaju ko su ‘sablasti‘. “Kad ljudi kažu ‘radim u vojsci‘”, kaže Torbjorn Broks Veber, luteranski sveštenik koji živi u Ćirćenesu, “a vi na to odgovorite, ‘Oh, čime se bavite?‘, ako počnu pričati o vremenu umesto da odgovore na tvoje pitanje, shvatiš da ih ne bi trebao pitati više o tome”.
Svako sumnja u svakog
Frode Berg je Mekdagalu svoju priču ispričao u praznom hotelskom kafiću. Berg se odlučio za pogled na ulaz, leđima okrenut prema zidu, a novinar je otišao po kafu. Kad se vratio, Berga nije bilo – ispostavilo se da je zaboravio da ostavi mobilni u automobilu što je, kako je rekao, navika koju je stekao prilikom susreta s ljudima, s obzirom na mnoge sigurnosne propuste u modernim pametnim telefonima.
I Rusi imaju svoje agente među građanima. Tokom Bergovog ispitivanja, službenici FSB-a otkrili su dubinu svog uvida u situaciju u Ćirćenesu, sve do privatnih života pojedinih zvaničnika NIS-a. Na Bergovo iznenađenje, čak su znali za probleme s alkoholizmom u porodici jednog od njegovih šefova, što je detalj koji je ta osoba pažljivo čuvala. Drugi Norvežani koje je ispitivao FSB izvestili su o sličnim otkrićima. U jednom slučaju, ruski obaveštajci pokazali su muškarcu u pritvoru fotografiju dnevnog boravka u stanu na trećem spratu koji je održavao u Ćirćenesu, a za koju je on zaključio da je sigurno snimljena dronom.
Novinari su prvi počeli da pišu o tim susretima otprilike u isto vreme kada je objavljena vest da je Berg radio za NIS. Stanovnici Ćirćenesa reagovali su sa zaprepaštenjem, pitajući se kako je ruska obaveštajna služba mogla tako slobodno da deluje. Paranoja je počela uzimati maha i nije baš bilo raspoloženja za saradnju s norveškim vlastima. Jedan meštanin, kako je rekao bivši gradonačelnik Rafelsen, odlučio je u potpunosti da odustane od prekograničnog poslovanja nakon što su ga ispitali norveški obaveštajci, iz straha da će FSB doznati i uhapsiti ga. Moskva ima mnogo mogućnosti za regrutovanje u području Ćirćenesa, koje je danas dom više od 350 Rusa i tek ponekog norveškog doušnika.
U Ćirćenesu ima dosta prave špijunaže, a umanjivanje pretnje riskira da ide na ruku obaveštajnim agencijama. Podložnost paranoji, pak, nosi svoje rizike – potkopavaju se napori da se otkrije pretnja koju predstavljaju stvarni špijuni.
Društveno poverenje i osećaj zajedništva potkopavaju se zbog skrivenih neprijatelja koji često uopšte nisu tu. Meštani sumnjaju ko bi od njih mogao sarađivati s FSB-om, ali većina ipak pokušava spriečiti monomaniju, odnosno opsednutost jednom jedinom stvari ili idejnim sadržajem, koja može procvetati kada bi se takvo razmišljanje ukorenilo. Nakon nekoliko neobičnih situacija u kojima se našao, autor navodi kako je moguće da je i sam nakon nekoliko što je bio uronjen u špijunske priče Ćirćenesa podlegao paranoji i nepoverenju.
Izvor: Link
