Kakvu perspektivu u Srbiji i Kragujevcu imaju oni koji su završili fakultete, postigli najbolje rezultate i žele da u nauci idu dalje, a da nemaju nikakve veze sa političkim partijama ili onima koji su direktno ili indirektno povezani sa vladajućim strukturama, odgovor je – nikakvu.
Da sistem visokog obrazovanja demorališe visokoobrazovane mlade ljude potvrdilo je i istraživanje Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije „Doktoranti Srbije”, koji su u sprovedenoj anketi prošle godine došli do alarmantnih podataka. Naime, rezultati su pokazali da 80 odsto mladih koji su završili fakultete i žele da se bave naukom smatraju da za njih ne postoji perspektiva u Srbiji.
Ništa nije manje zabrinjavajući ni najsvežiji podatak Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu koji kaže da na ovdašnjem birou posao čeka 2.350 ljudi koji imaju diplomu osnovnih ili master studija, a među njima je i pet doktora nauka.
Mnogi se žale da ne mogu da nađu posao jer nisu ni u jednoj partiji. „Nemamo šanse ako se ne učlanimo u stranku. A čak i ako se učlanimo, ima onih koji su u partiji pre nas, pa prvo moramo da čekamo da oni dobiju neki posao, kaže naša sagovornica sa diplomom profesora engleskog jezika.
ŠTA KAŽU NEZAPOSLENI DIPLOMCI
Partijska veza za državno radno mesto
Anketa koju smo sproveli među nezaposlenima diplomcima potvrđuje da je članstvo u partiji ujedno i pristupnica za posao.
Jovana Otašević, diplomirani ekonomista, student master studija:
– Ostala sam bez posla, jer sam proglašena tehnološkim viškom i pune tri godine ne uspevam da nađem novo zaposlenje. Mislim da je problem teško stanje u državi i privredi, ali i činjenica da se danas na lak način može doći do fakaultetske diplome. Ja sam završila ekonomiju na državnom fakultetu. Prilikom razgovora za posao često traže iskustvo koje ne možemo da steknemo jer su nam sva vrata zatvorena. Iskreno mislim da je članstvo u partiji za zaposlenje obaveza, ali iskreno nisam
spremna da se zbog toga učlanim u partiju. To ne vodi ničemu dobrom za mene. Čula sam za zapošljavanje po partijskoj liniji ljudi iz mog okruženja, ali niko od njih to nije direktno potvrdio.
Predrag Kačevenda, solo pevač:
– Tražim posao u svojoj struci. Ne bih nikada prihvatio državni posao van struke. Mislim da članstvo u partiji nije neophodno, to je davno prošlo vreme.
Veljko Stanojević, pravnik:
– Tražim posao u pravnoj struci, ali prihvatio bih i posao tehničara za bezbednost saobraćaja, jer planiram da osnujem porodicu. Posao za pravnike u državnoj službi i u preduzetničkom sektoru nemoguće je naći, ima nas mnogo nezaposlenih. Znam veliki broj starijih kolega koji su zahvaljujući stranačkom angažmanu došli do posla.
Saša Jović, inženjer motornih vozila:
– Završio sam Visoku tehničku školu za motore i motorna vozila. Na birou sam dve godine. Redovno pratim sve ponude za posao, ali je slabo interesovanje za naše zanimanje. Mislim da je članstvo u nekoj partiji uslov za posao za mnoge profesije, ali ne verujem da je tako i kada je reč o inženjerima. Svakako ću proveriti glasine koje sam čuo, pa ako je tako, uzeću i ja partijsku knjižicu u ruke.
Vaso Ranković, veterinar:
– Završio sam Veterinarski fakultet, dvadeset godina sam radio u Veterinarskoj zadruzi u Kniću, a ostao sam bez posla zbog zahteva Evropske unije da se smanji broj radnika u javnom sektoru. Tu sam nažalost i ja spadao. Tražim posao u struci i van nje, ali sada traže mlađe. Članstvo u partiji je u 90 posto slučajeva uslov da se dobije posao. Za zapošljavanja po partijskoj liniji odavno znam.
NIKOLA KOSTIĆ, STUDENTSKI PARLAMENT FIN
Tri načina za rešenje problema
Pitali smo i predstavnike dva studentska parlamenta šta misle o uticaju stranaka na zapošljavanje visoko obrazovanih kadrova – Jovana Spasića iz Studentskog parlamenta Univerziteta i Nikolu Kostića sa Fakulteta inženjerskih nauka, ali smo odgovor dobili samo od Kostića, dok Spasić nije ispunio obećanje i nije odgovorio na postavljena pitanja.
U Studentskom parlamentu Fakulteta inženjerskih nauka smatraju da se na ovom fakultetu ličnim usavršavanjem može ostvariti napredak u karijeri baziran isključivo na ličnim veštinama i kompetencijama stečenim kroz dodatno angažovanje u nenastavnim aktivnostima. 
Međutim, prilikom zapošljavanja svršeni studenti se uglavnom susreću sa sistemima (kompanije, poslodavci) kojima je prvenstveni cilj finansijska i materijalna dobit.
– Takvi sistemi svoj kolektiv proširuju na nedefinisan način, pruža se mogućnost ne samo stranačkog zapošljavanja, već i zapošljavanja na bazi prijateljstva ili rodbinskih veza. Apsolutno je jasno da se za unapređenje i razvoj poslovanja moraju birati pre svega ambiciozni i samoinicijativni mladi ljudi koji svojim delovanjem unose „svežinu“ u sistem. Uz to je neophodno da su sa stručne tačke gledišta obučeni i poseduju potrebna znanja, kako fundamentalnih stvari tako i savremenih alata
i softvera za upravljanje određenim poslovima (razvoj, proizvodnja), kaže predsednik Studentskog parlamenta FIN Nikola Kostić. On dodaje da su navedeni problemi svima dobro poznati, ali je srž njihovog postojanja svest kod naših ljudi i izgovori iza kojih oni sami kriju svoju nestručnost i nespremnost za rad i napredak. Kako su kompanije i poslodavci nametnuli kao primarni cilj materijalnu dobit, tako su i mladi odgovorili na isti način. Gledano na duži vremenski period ovakav način
razmišljanja ne daje ni najmanje šanse za opstanak na tržištu i „bitka“ je izgubljena pre nego što je započeta. Prvenstveno je potrebno da same kompanije i poslodavci imaju drugačiji pristup poslovanju, jasnu strategiju razvoja i proširivanja zasnovanu isključivo na znanju.
Naš sagovornik vidi rešenje problema stranačkog zapošljavanja u političkoj volji, većem angažovanju akademske zajednice i boljoj komunikaciji privrednika i sa političarima, i sa akademcima. Jaka privreda zahteva kvalitetan stručni kadar što doprinosi ekonomskom napretku društva u celini i boljim uslovima za one koji žele da uče i da rade, zaključuje Kostić.
ISTRAŽIVANJE UDRUŽENJA „DOKTORANTI SRBIJE”
Partijsko-burazersko društvo
Da sistem visokog obrazovanja u Srbiji demorališe mlade ljude potvrdilo je i istraživanje Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije „Doktoranti Srbije”. 
Rezultati sprovedene ankete su alarmantni i pokazuju da 80 odsto mladih visokoobrazovanih kadrova i doktoranata smatra da perspektiva za njih u Srbiji ne postoji. Čak 30 procenata planira da napusti zemlju, a kao razlog ne navode prvenstveno materijalnu situaciju nego poremećen sistem vrednosti.
Kao razloge za odlazak iz Srbije pre svega navode nepotizam, korupciju, negativnu selekciju, nemogućnost zaposlenja po završetku studija, nepostojanje adekvatnih uslova za nastavak obrazovanja ili istraživanja.
Najbolji studenti su najviše ugroženi postojećom praksom prilikom zapošljavanja. Bez fer i transparetnog zapošljavanja, podržava se model koji se svodi na negativnu selekciju. Činjenica da su studenti svedoci partijskog zapošljavanja ili otpuštanja po partijskoj liniji, kod njih osim eventualnog osećaja nepravde, stvara i kulturu burazerskog društva. Ta kultura se, zatim, prenosi i na svaki sledeći posao u budućnosti. Na nekim fakultetima to može da postane toliko ozbiljan problem koji
bi mogao da potkopa verodostojnost čitavog obrazovnog sistema na tom fakultetu.
Predsednik Udruženja Slobodan Radičev ističe da su najnoviji rezultati lošiji nego oni iz 2010. godine i samo potvrđuju da smo među liderima u odlivu mozgova.
– Ono što bih mogao da dodam je da iako partijsko zapošljavanje postoji i na samim fakultetima ono nije toliko uzelo maha, kao što je to slučaj u javnim preduzećima ili javnoj upravi, kaže Radičev, koji je pri tome citirao profesora Rudarsko-geološkog fakulteta i predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji
Vladicu Cvetkovića koji smatra da partijsko zapošljavanje nije problem u visokom obrazovanju, zato što sa jedne strane prevazilazi kapacitete stranaka, a sa druge zato što partijsko zapošljavanje ima smisla tamo gde je omogućena masovnost, a to su pre svega javna preduzeća.
AKADEMIK, PROFESOR DR RADOVAN VUKADINOVIĆ, PROREKTOR ZA NASTAVU I STUDENTSKA PITANJA KRAGUJEVAČKOG UNIVERZITETA
Bolje meseci u partiji, nego godine na fakultetu
U svakom političkom sistemu partije se bore da dođu na vlast da bi dobile rukovodeće funkcije. To je karakteristika višepartijskog sistema, koja se u pežorativnom smislu nazva “raspodelom plena”. Međutim, u našoj situaciji nije više reč o dobijanju rukovodećih mesta po partijskoj liniji. Ovde je reč o zapošljavanju po dubini, kako bi političari rekli, i to do nesagledivih razmera.
– Ide se do apsurda da je važno zaposliti vatrogasca koji je partijski podoban, a ne onoga koji gasi požar. Isto tako, pre će se zaposliti vozač koji je partijski podoban nego onaj koji ume da vozi. Time se ugrožavaju ne samo interesi poslodavaca nego i trećih lica.
Pitamo, da li se razlozi takvog stanja mogu tražiti samo u višepartijskom političkom sistemu i rezultatima izbora ili je politika koja se vodi rezultat ekonomskog stanja?
– Mislim da se uzroci mogu tražiti u ekonomskom stanju kod nas. Na našem tržište ne postoji zdrava konkurencija. Konkurencija se svela na postojanje državnih javnih preduzeća gde rade kadrovi zaposleni po stranačkom opredeljenju, koji svoju stručnost i konkurentnost mere stepenom uticaja prema vladajućoj garnituri. U tom smislu, ne postoji zdrava ili radna konkurencija sa većim brojem ekonomski samostalnih tržišnih učesnika, čiji uspeh određuje samo tržište. Tržište je ili monoplisano,
ili postoji manji broj firmi koje su pod uticajem politike i koje mogu lako da se dogovore da izbegnu konkurenciju. Zbog toga ne može pravilno da funkciniše ni tržište radne snage jer na njemu preovladavaju javno-pravni poslodavci, kaže akademik, profesor dr Radovan Vukadinović, prorektor za nastavu i studentska pitanja kragujevačkog Univerziteta.
Zašto je to tako?
– Delimično i zbog toga što ne postoji efikasan sistem kontrole. Bez obzira što smo po ugledu na EU osnovali brojna tzv. nezavisna regulatorna tela, u njima su zavisni kontrolori.Oni, umesto da se bave kvalitetom, zaštitom potrošača, zaštitom konkurencije na tržištu ili kontrolom javnih nabavki, bave se zaštitom svojih pozicija i nezameranjem onima koji su ih postavili. Zato su rezultati obrnuti od očekivanih, po onoj izreci koja postoji kod nas pravnika: što više propisa, to manje
prava, ili što više prava – to manje pravde. Struka i profesionalizam se sve manje cene, a sve više napora i sredstava se ulaže u formu koja bi trebalo da zakloni sadržinu.
Šta u takvoj situaciji može da uradi Univerzitet?
– Univerzitet nudi lepezu obrazovanja. Koliko je ono efikasno zavisi od motivacije studenata sa jedne, i profesora, sa druge strane. Studenti su motivisani onoliko koliko mogu da sagledaju svoj interes u stečenoj diplomi u konkretnom stranačkom okruženju. Ako znaju da je bolje imati četiri meseca partijskog staža nego četiri godine fakulteta, tako će se i ponašati. Tako će se, umesto da se bore da dobiju mesto u amfiteatru, da slušaju predavanje, boriti da dobiju mesto za lepljenje plakata i
da budu u izbornim štabovima i viđeni na partijskim sastancima, u nadi da će dobiti posao.
Kada je reč o školovanju dobrih kadrova i njihovom zapošljavanju, njih ozbiljno ugrožavaju podobni kadrovi. Tome doprinose i oni univerziteti koji politikom upisa i završavanja studija unose ozbiljnu sumnju da li se na fakultet dolazi radi sticanja znanja ili dobijanja diplome. Mislim na diplome koje se dobijaju protekom vremena i plaćanjem visokih upisnina, na fakultetima koji su jedno vreme nicali kao pečurke posle kiše. Sve to utiče da dobri studenti koji su željni znanja gube
motive, a deo sistema obrazovanja se primerava dnevnim potrebama .
Postoji li uticaj partija na Univerzitet?
– Mislim da kod napredovanja ne postoji, ali to nije slučaj i kod rukovodećih mesta. Taj se uticaj “oseća” , ali ga je teško dokazati.
Postoji li uticaj partija na studentske organizacije na fakultetima?
– I studenti su deo političkog sistema i politički subjekti koji svoja politička opredeljenja kad god to mogu prenose i na studentske organizacije, ocenjuje naš sagovornik.
dr Radovan Vukadinović: Studenti su motivisani onoliko koliko mogu da sagledaju svoj interes u stečenoj diplomi u konkretnom stranačkom okruženju. Ako znaju da je bolje imati četiri meseca partijskog staža nego četiri godine fakulteta, tako će se i ponašati. Tako će se, umesto da se bore da dobiju mesto u amfiteatru, da slušaju predavanje, boriti da dobiju mesto za lepljenje plakata i da budu u izbornim štabovima i viđeni na partijskim sastancima, u nadi da će dobiti posao.
Izvor: Link
