U uklanjanju hiljada tona pepela iz kruga „Energetike” koji je naslagan na stovarištu za ugalj uz pogone ove firme i ugrožava naselja Pivara, Lekina Bara, Beloševac, nije se maklo dalje od početka. Poslednje tri godine problem je naročito aktuelan jer je tada ovo preduzeće počelo da premešta pepeo u krugu bivše „Zastave”, na plac „Reomata” i tik uz prve kuće naselja Beloševac, piše nedeljnik „Kragujevačke”.
Od toga se 2020. godine odustalo, ali je prošle godine akcija ponovljena, kada su se polovinom oktobra pobunili meštani i zapretili blokadom regionalnog puta prema Jagodini, pa je sve stopirano. Tada su meštani pozvali odbornika i poslanika stranke „Zajedno” Nikolu Nešića, koji je stao uz njih i posredovao u razgovorima sa predstavnicima preduzeća.
Tako „planina od pepela” i dalje odoleva i zagađuje nekoliko okolnih naselja, naročito kada duva vetar. Ovaj otpad tako je nazvao odbornik stranke „Zajedno za Šumadiju” Ivica Samailović na sednici Skupštine grada pre dve godine, kada je pozvao kolege odbornike da ih provede kroz ugrožene mesne zajednice i pokaže im kako žive građani zato što se ne rešavaju otvorena pitanja.
Čekanje tendera
Nakon što je pepelište opet skrajnuto sa dnevnog reda oglasio se bivši odbornik Mijoljub Stevanović Ljupče, ekološki uzbunjivač, koji je u martu ove godine pisao direktoru „Energetike” i tražio odgovore kakvog je sastava pepeo i da li firma ima potrebne dozvole za odlaganje ove materije na gradilište puta za Bešnjaju, što je već tri godine plan koji preduzeće pominje kao rešenje.
Stevanović je dobio odgovor od direktora preduzeća dr Andreje Ilića, kojim nije bio zadovoljan. Sa pitanjima zašto se pepeo ne uklanja iz kruga fabrike na gradilište puta za Bešnjaju, kako je ranije najavljivano, gde bi bio korišćen kao podloga za asfalt, obratila se i redakcija „Kragujevačkih” .
Pred zaključenje novog broja lista stigli su odgovori sa potpisom direktora Ilića. On odgovara da odvoženje pepela nije počelo jer nije završen postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača za sanaciju pepelišta u krugu privrednog društva „Energetika” d.o.o.Kragujevac.
U odgovoru se ne navodi razlog zašto još nije raspisan tender za najboljeg ponuđača za sanaciju, jer problem nije od juče, a sa njim je upoznata i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, koja je početkom oktobra prošle godine posetila „Energetiku” i izjavila da će se pepeo upotrebiti putem reciklaže, odnosno kao podloga za asfaltiranje 15 kilometara puta u okolini Kragujevca.
Tada je rečeno da će radovi početi na proleće ove godine, a proleće je prošlo.
Na pitanje da li ostaje na snazi projekat za upotrebu pepela za izgradnju puta za Bešnjaju direktor Ilić je odgovorio načelno, ne pominjući konkretnu lokaciju. On navodi da je upotreba pepela kao građevinskog materijala u skladu sa najoštrijim ekološkim standardima i najpovoljniji način za sanaciju pepelišta.
– Urađen je projekat za izgradnju 2,6 kilometara puta koji podrazumeva upotrebu pepela kao građevinskog materijala. navodi Ilić bez pominjanja lokacije tih 2,6 kilometara.
Na pitanje kada će početi sprovođenje tog plana (podasipanja puta ka Bešnjaji), ukoliko je još na snazi, direktor „Energetike” piše da će sprovođenje početi kada se završi tenderska procedura propisana regulativom EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj).
Ovde treba dodati da je ta banka zapravo kreditor projekta zamene kotlova na ugalj u „Energetici” kotlovima sa pogonom na gas, što je i urađeno pred početak prošle grejne sezone. Taj projekat uključuje i sanaciju pepelišta za šta je od ukupno 18 predviđeno 3,6 miliona evra. Dakle, sredstva su obezbeđena, samo još da prođu tenderi.
Inspekcija pokrenula tužbu
Tako i na sledeće pitanje da li je izabran prevoznik koji će transportovati pepeo iz kruga firme do mesta upotrebe, sledi odgovor da tenderska procedura nije završena, pa ni ta firma nije izabrana, a posedovanje svih potrebnih dozvola i sertifikata je eliminacioni kriterijum u tenderskoj proceduri prevozioca.
Konačno, na poslednje pitanje da li je Ekološka inspekcija dala rok „Energetici” da reši pitanje pepelišta direktor Ilić odgovara da je nadležni inspektor doneo meru sa rokom sanacije pepelišta. Kako rok nije ispoštovan, nastavlja Ilić, pokrenut je postupak pred nadležnim sudom, ili da uprostimo ovaj navod – inspekcija je tužila „Energetiku” zbog nepoštovanja roka.
– U međuvremenu odrađen je projekat sanacije i rekultivacije degradiranog zemljišta na lokaciji „Reomat” (ranije pominjana lokacija ka Beloševcu, prim aut.), kao i dodatni projekat, koji predviđa upotrebu navedenog pepela i za koji su pribavljene sve potrebne saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode. Pomenuti projekat podrazumeva odvoz i upotrebu dela pepela, ne čitave količine, ali se sa njegovom realizacijom odustalo zbog protivljenja građana, navodi direktor Ilić u pisanom odgovoru.
Napomenimo da je u prvoj polovini oktobra prošle godine, po projektu koji pominje direktor, bilo predviđeno deponovanje 15.000 tona pepela na lokaciji Beloševac, a potom bi se taj pepeo, kad se izjednači sa nivoom puta prema Jagodini, prekrio sa 10 metara zemlje i na tom prostoru izgradilo dečje igralište. Meštani Beloševca nisu hteli takvo igralište, jer, kako su rekli, do njegovog završetka njihova deca bi već obolela, kao što i sada ima takvih slučajeva, jer se ovde, s vremena na vreme, pepeo odlagao decenijama.
Taj takozvani dodatni plan ministarka Vujović prošle jeseni nije pominjala. Poslanik i odbornik „Zajedno” Nikola Nešić, koji se tada založio da se sasluša reč građana i dobije potrebna dokumentacija, kaže da je ovo odvoženje pepela na lokaciju Beloševac, a unutar kruga nekadašnje „Zastave” bilo namenjeno za pepeo iz prošle grejne sezone, ali na kraju se od toga odustalo.
– Iako se prošle zime prešlo na gas, postojao je plan da se upotrebi i ugalj ako dođe do problema u snabdevanju gasom. Plan je izgleda bio da se odveze jedna količina pepela u Beloševac, kako bi se na matičnoj lokaciji oslobodio prostor za novi pepeo, ako se mora upotrebiti ugalj, ali do upotrebe uglja nije došlo, kaže Nešić.
On smatra da je postojao plan da se u Beloševac ipak odveze jedna količina pepela, iako nije bilo korišćenja uglja, koji je bio nabavljen kao rezerva, jer bi se tako „Energetici” više isplatilo, ali su građani protestom pokvarili plan.
– Korišćenje gasa za pet kotlova daleko je skuplje od uglja. Na godišnjem nivou to je oko 230 miliona evra, a to, i kad bi svi građani redovno plaćali, tera preduzeće u minus i preti mu blokadom računa, zaključuje Nešić.
Mijoljub Stevanović Ljupče, koji je ponovo aktuelizovao ovu priču, navodi da odgovorima koje je dobio od „Energetike” polovinom marta nije zadovoljan jer je konkretno pitao da li firma ima dozvolu za odvoženje pepela na lokaciju puta za Bešnjaju, a oni su mu odgovorili da imaju sertifikate i dozvole na osnovu republičkih odredbi, ne pominjući konkretne lokacije.
On smatra da nadležni organ za upotrebu pepela kao podloge puta mora da izda dozvolu, a ne da se preduzeća poziva na republičku Uredbu. Osim toga, Stevanović kaže i da je tražio hemijsku analizu pepela sa otpada „Energetike”, a oni su mu poslali rezultate analize sastojaka uglja koji su koristili u proteklim grejnim sezonama, ne pominjući pepeo.
Nikola Nešić, pak, smatra da je odlaganje rešavanja ovog velikog ekološkog problema povezano sa stavom Evropske banke da ne prihvata korišćenje pepela za izgradnju lokalnih puteva, već saobraćajnica većeg profila.
– Projekat o upotrebi pepela mora da dobije saglasnost EBRD, pa zato preduzeće mora da nađe put regionalnog, magistralnog ili profila autoputa da bi dobilo zeleno svetlo, kako bi moglo da povuče kredit od 3,6 miliona evra, kaže poslanik „Zajedno” Nikola Nešić.
Da li će „Energetika” dobiti pomoć od Republike u rešavanju ovog za nju previše složenog problema, jer je ona ipak državno preduzeće, ili će se sve opet vrteti ukrug i vraćati na početak, kao što je sada slučaj, dok su deca i građani iz bar pet gradskih mesnih zajednica i dalje ugroženi?
IZVOR: Kragujevačke
Izvor: Link
