Ima nekoliko nedelja kako je objavljena vest da su nadležni državni organi doneli odluku da se takozvani „Gružanski koridor”, ili brza saobraćajnica od Kragujevca do Mrčajevaca, koja treba da poveže Kragujevac sa Moravskim auto putem, gradi kroz Opštinu Knić tako što će zaobići Jezero Gruža sa severne strane.
Vest je objavio portal „E kapija”, a informaciju je dalo JP „Putevi Srbije”, gde se kaže da je urađena studija opravdanosti izgradnje, da je dobila „zeleno svetlo” od revizione komisije i da je pokazala da je severna varijanta obilaska oko jezera povoljnije rešenje.
Ova vest u dobrom delu javnosti je prihvaćena kao dobar znak da država ima ozbiljnu nameru da što pre izgradi taj putni pravac.
Ali, informacija nije naišla na odobravanje svih. Opštinski odbor Stranke slobode i pravde iz Knića negativno je reagovao, ne zbog same izgradnje, već zbog izbora pravca kojim će brza saobraćajnica ići oko jezera. Oni smatraju da je mnogo bolje rešenje južna trasa obilaska, koja je bila predviđena u Prostornom planu Srbije, ali je ona odbačena i prihvaćena severna.
Pre objavljivanja na portalu „E kapija”, građani su saznali za takvu odluku od predsednika Vučića, koji je još pre dva meseca rekao da će se graditi Severna obilaznica oko Kragujevca i brza saobraćajnica Kragujevac – Mrčajevci kroz severnu varijantu oko jezera Gruža.
Zone zaštite
Nikola Čamparević, predsednik Opštinskog odbora SSP u Kniću kaže da je južna varijanta u skladu sa osnovnim zadatkom države, a to je da obezbedi kvalitetnu vodu za piće sa Gružanskog jezera, odnosno da se zaštiti akumulacija od zagađenja u gornjem slivu odakle se pritoke ulivaju u akumulaciju.
“Usvojena severna obilaznica oko jezera išla bi pravcem od završetka Severne obilaznice oko Kragujevca preko Đurisela, Vučkovice, potom sišla ka Raškoviću, pa preko Brnjice, Toponice, Kusovca, Radmilovića, Pretoka do Bumbarevog brda. Južna obilaznica oko jezera bi išla kroz Vučkovicu, LJubić, Gružu, Pajsijević, Leskovac i tunelom ispod Kotlenika bi izašla na trasu prema Mrčajevcima”, kaže Čamparević.
On navodi da su građani i stručna javnost u opštini Knić, odnosno zaposleni u optšini koji su bili uključeni u trasiranje te obilaznice, prihvatili da je južna varijanta bolje rešenje. Pri tom Čamparević navodi da je glavni razlog bio zaštita jezera, jer ono služi za vodosnabdevanje i ima tri pojasa zaštite.
Prvi pojas je 10 metara, drugi 500 metara od obale i treći je teritorija sliva svih reka i pritoka koje se ulivaju u jezero. Vidi se da će severna obilaznica oko jezera prolaziti upravo kroz treću zonu zaštite i ugrožavati kvalitet vode, dok pri izboru južne varijante takvog rizika ne bi bilo, jer bi trasa išla ispod brane u Pajsijeviću, smatraju u odboru SSP u Kniću.
“Po našem mišljenju, najbezbednija i najsvrsishodnija za lokalno stanovništvo je južna varijanta, ali je severna najjeftinija i najpovoljnija za državu. Zašto se mi bunimo protiv severne varijante? Treba imati u vidu da je Opština Knić gradnjom akumulacije Gruža u velikom delu teritorije pod stalnim ograničenjima za razvoj infrastrukture, turizma, prerađivačke i teške industrije, jer je obuhvaćena zabranama koje su definisane u zaštitnom pojasu oko jezera. Izgradnjom trase balkanskog koridora
elektromreže kroz Donju Gružu i ona je dobila zaštitni pojas”, kaže Čamparević.
Po njegovom mišljenju, ako država gradi severnu obilaznicu, pored jezera koje će biti ugroženo zbog prolaska kroz treću zonu zaštite, put će dovesti do presecanja opštine na dva dela, gde će stanovništvo biti ugroženo jer će se otežati bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, kao i razvoj privatnog preduzetništva.
Povezivanje Knića
Predsednik Odbora SSP u Kniću kaže da građani još ne znaju da je izabrana severna varijanta brze saobraćajnice do Mrčajevaca i da jedino o čemu su obavešteni je da će polaziti od Đurisela i izlaziti u Bumbarevom brdu. Još se ne zna kako će sa budućim „Gružanskim koridorom” da bude povezana radna zona „Ravni gaj”, ili naseljeno mesto Knić.
Građani bi trebalo da budu pitani šta misle o izboru severne trase jer će ova verzija Donju Gružu odseći od najbitnijeg koridora, smatra Čamparević. Po njemu, treba postaviti pitanje ekološkim udruženjima kako se vodi računa o zaštiti vodnih resursa. Ali, od važnosti je i to što bi se trasa prostirala kroz Kusovačko polje, gde su meštani uspešni u gajenju kupusa koji izvoze i opština ostvaruje devizni suficit zahvaljujući njima, a sada će ta proizvodnja biti ugrožena.
“Ako je država odabrala ovaj pravac jer je povoljniji zbog cene, pošto se izbegava kopanje tunela kroz Kotlenik koji predviđa južna trasa, treba postaviti pitanje da li je za državu važnija zaštita zdravlja stanovništva ili novac, odnosno šta je od ta dva vrednije”, zaključuje Čamparević.
Dr Veroljub Trifunović, nekadašnji dugogodišnji direktor Direkcije za urbanizam, sadašnjeg JP „Urbanizam” u Kragujevcu i jedan od glavnih zagovornika teze da je centar Šumadije ozbiljno oštećen planom izgradnje novih auto puteva u Srbiji, jer ni jedan ne prolazi kroz njega, sada kaže da je za Kragujevac prioritet broj jedan na koji treba da obrati pažnju i da ga svi složno podrže izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca.
“Nama je Severna obilaznica u ovom momentu od najveće važnosti i dobro je što su aktivnosti ubrzane i što se najavljuje početak gradnja na jesen. Ako sve bude išlo kako treba ona može da se završi za dve godine, jer to su sada međudržavni ugovori, a koliko vidim obilaznica je deo toga”, kaže Trifunović.
Što se, pak, tiče Gružanskog koridora, ovaj stručnjak smatra da stručne institucije treba da kažu svoje mišljenje o izabranoj trasi, uzimajući u obzir i ekologiju i prostor i privredu, ali da izgradnja kragujevačke severne obilaznice ne sme ni na koji način da se ometa.
Severna obilaznica oko Kragujevca prioritet
Objašnjavajući da je u ovom trenutku izgradnja Severne obilaznice oko grada od najveće važnosti za Kragujevac dr Veroljub Trifunović kaže da je pri izgradnji prvog dela Južne obilaznice, koja je obustavljena 2005. godine, država finansirala projekat sa 70 posto, a grad sa 30, dok sada celu investiciju preuzima država.
To je dobro jer gradski budžet je mali i ne bi mogao da iznese tako veliku investiciju, smatra Trifunović.
“Severna obilaznica od Cvetojevca preko Desimirovca i Divostina do Dragobraće je sjajna stvar zato što se težište grada pomera sa juga na sever. Između Aerodroma i Uglješnice nam je Univerzitet, Palata pravde, Radna zona u Sobovici koja je na toj strani, stambeni blok za radnike bezbednosti. Grad do 2005. godine je najvećim delom razvijan u severnoj zoni i ne raste više stihijskim doseljavanjem u južnom delu”, kaže Trifunović.
On dodaje da je Severna obilaznica dobra i zato što će paralelno da se rešava i pitanje železnice. U prvoj fazi se projektuje pruga od Cvetojevca do Sobovice, ali ona treba da se nastavi prema Topoli, prema staroj varijanti „Kragujevac – železnički čvor” i da se sa druge strane veže za Kosovsku Mitrovicu.
Trifunović ističe da gradnjom Severne ne prestaje potreba za izgradnjom Južne obilaznice i da su potrebne obe. Na pitanje zašto odgovara da svi tako rade i da je potreban pun krug i zato što saobraćaj raste.
“Severna obilaznica je nesporna i treba da se gradi što pre. Na jesen je najavljeno otvaranje radova i ja to iz sve snage podržavam”, zaključuje Trifunović.
Izvor: Link