Krčag ide na vodu dok se ne razbije. A u slučaju Prirodno-matematičkog fakulteta blizu je tačke pucanja. Veliki finansijski problemi sa kojima se poslednjih godina suočavaju prirodno-matematički fakulteti u Beogradu i Novom Sadu „prelili“ su se i na kragujevački PMF, gde se uveliko razmišlja o smanjenju broja studenata na pojedinim studijskim programima, kao što su recimo studije informatike, uprkos velikom interesovanju budućih brucoša i potrebama tržišta rada za diplomiranim informatičarima.
Prema rečima prof. dr Marije Stanić, dekanke Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, finansijska kriza koja potresa ovu visokoobrazovnu instituciju nije od juče i traje već izvestan period, a posledica je pre svega neodgovarajućeg tretmana visokoškolskih ustanova od strane njihovog osnivača, a to je Republika Srbija. Jednostavno, sredstva koja ovaj fakultet dobija od strane države nisu dovoljna da podmire čak ni osnovne režijske troškove, poput troškova grejanja, a kamoli za nabavku neophodne opreme ili zapošljavanje novih nastavnih kadrova.
U takvim okolnostima ne treba da čudi što se PMF u poslednje vreme suočava sa deficitom nastavnog osoblja, pre svega saradnika u nastavi i to na najpopularnijem studijskom smeru.
„Samo u toku ove školske godine pet saradnika na studijskom programu informatike napustilo je fakultet. Bojim se da ćemo ukoliko se ovaj trend nastavi u bliskoj budućnosti biti primorani da smanjimo broj studenata koje upisujemo na ovaj studijski program. Što se ostalih studijskih grupa tiče, tu za sada nismo imali odlaske nastavnog osoblja. Da li neko trenutno razmišlja o napuštanju fakulteta to zaista ne mogu da znam. Ono što mogu da potvrdim jeste da je situacija iz godine i godinu sve gora, iako do sada nismo imali slučajeve odlaska nastavnika sa našeg fakulteta, što nije slučaj sa nekim drugim fakultetima gde nastavnici sve češće daju otkaze i odlaze u sektor privrede“, ističe dekanka Stanić.
Ovaj sve masovniji trend napuštanja fakulteta od strane profesora i saradnika u nastavi direktna je posledica neusklađenosti zarada između zaposlenih u visokom obrazovanju i njihovih kolega u ostalim sektorima Ministarstva prosvete. Tako imamo gotovo bizarnu situaciju da saradnici na fakultetima, uprkos većem koeficijentu, imaju manja mesečna primanja u odnosu na svoje kolege koji rade u osnovnom i srednjem obrazovanju, što razumljivo dovodi do bujanja nezadovoljstva među nastavnim osobljem na univerzitetima.
„Verujem da nijedan profesor niti asistent nije zadovoljan svojim mesečnim primanjima. Kako može asistent da bude zadovoljan platom, ako je njegova mesečna zarada manja od zarade profesora koji predaje u srednjoj ili osnovnoj školi? Kako može asistent da bude zadovoljan platom koja je niža od republičkog proseka?“, pita se dekanka i naglašava da PMF nije u mogućnosti da poveća zarade svojim zaposlenima, kao što su to, doduše mimo procedura, učinili neki drugi fakulteti:
„U medijima su se prethodnih godina pojavljivali izveštaji budžetske inspekcije o navodnim malverzacijama na pojedinim fakultetima u Srbiji. A u najvećem broju slučajeva budžetski prekršaj bio je taj što su fakulteti iz sopstvenih prihoda povećavali plate zaposlenima. PMF u Kragujevcu nažalost nema nikakvu mogućnost da iz sopstvenih prihoda poveća plate zaposlenima, s obzirom da je prinuđen da iz svog budžeta finansira sve ono što bi osnivač trebalo da finansira, a to ne čini, kao što je na primer zamena dotrajalih instalacija u zgradi fakulteta koja je stara gotovo čitav vek“.
Celokupna kriza sa kojom se Prirodno-matematički fakultet bori već duže vreme odražava se i na broj novoupisanih studenata. Izuzev informatike, interesovanje za sve ostale studijske programe PMF-a je u blagoj stagnaciji ili čak opadanju.
„Interesovanje je stabilno samo na informatici i to je jedini studijski program osnovnih akademskih studija gde popunjavamo sva akreditovana mesta. Poslednje dve godine je i broj studenata matematike u blagom porastu, ali nedovoljan da popunimo sva akreditovana mesta, dok je na svim ostalim studijskim programima broj upisanih studenata u opadanju“, otkriva naša sagovornica.
Sami studenti nemaju nekih većih zamerki na sam rad fakulteta, a oni koji pak odluče da dignu ruke od studiranja na PMF-u to uglavnom čine zbog toga što smatraju da su studijski programi prezahtevni.
„Studenti koji odustanu od studija uglavnom se žale na to da su studije teške. No studije prirodnih nauka, matematike i informatike ni ne mogu biti lake ukoliko želimo da zaista odškolujemo kvalitetne stručnjake. A PMF je upravo fakultet koji je prepoznat po izuzetnom kvalitetu diplomiranih studenata“, tvrdi dekanka Stanić i dodaje da je najveća prednost studiranja na PMF-u rad sa manjim grupama studenata, što omogućava profesorima i njihovim saradnicima da se u potpunosti posvete studentima i pomognu im u savladavanju gradiva.
Kako bi se trenutna situacija na Prirodno-matematičkom fakultetu uspešno prevazišla neophodna je pre svega veća doslednost države u poštovanju i sprovođenju zakona i uredbi koje je sama donela, ali i prepoznavanje obrazovanja kao nosećeg stuba društva bez kojeg nema daljeg razvoja.
„Ako nemate dobre nastavnike u školama, onda nećete imati ni dobre lekare, ni dobre inženjere, niti dobre stručnjake i radnike u bilo kojoj oblasti. A dobrih nastavnika neće biti ukoliko država ne podrži sve fakultete koji imaju nastavničke studijske programe. Obično se tu pominju pedagoški i učiteljski fakulteti, ali mnogo veći broj nastavnika koji rade u školama se školuje, i to izuzetno kvalitetno, na prirodno-matematičkim, filološkim, filozofskim i umetničkim fakultetima“, zaključuje dekanka Stanić.