U trenucima dok se fudbaleri Radničkog 1923 polako pripremaju za evropsku premijeru protiv Mornara iz Bara u prvoj utakmici druge runde kvalifikacija za Ligu konferencije, koja je na programu u četvrtak, 25. jula, od 20 časova na stadionu „Dubočica“ u Leskovcu, među pristalicama kragujevačkog kluba razvila se živa polemika o tome da li se zaista radi o evropskom debiju Crvenih ili pak o dugo čekanom povratku na međunarodnu fudbalsku pozornicu.
Glavni uzročnik ove interesantne rasprave koja traje još od onog trenutka kada je Radnički obezbedio evro-vizu jeste zapravo činjenica da su Crveni pre više od pola veka predstavljali tadašnju veliku Jugoslaviju u Srednjeevropskom, odnosno Mitropa kupu. Ovo pomalo zaboravljeno međunarodno takmičenje, koje je krajem treće decenije prošlog veka inicirao tvorac čuvenog austrijskog „vundertima“ Hugo Mejsl predstavljalo je naime prvo ozbiljnije klupsko nadmetanje na Starom kontinentu.
Pojavom Uefinih klupskih takmičenja značaj Mitropa kupa postepeno je počeo da jenjava sve do konačnog gašenja početkom devedestih. Zanimljivo da su brojni jugoslovenski klubovi osvajali ovo takmičenje, a neki poput Crvene zvezde ili Čelika iz Zenice i po više puta.
Što se tiče Radničkog, on je u Mitropa kupu nastupao dva puta. Već u svom prvom učešću, u sezoni 1969/70, svega par meseci nakon premijernog ulaska u Prvu ligu SFRJ, Crveni su načinili podvig izbacivši u uvodnoj rundi šampiona tadašnje Čehoslovačke Lokomotivu iz Košica. U prvoj utakmici na „Čika Dači“ Radnički je slavio sa 2:0, dok je u revanšu pretrpeo minimalan poraz (0:1), te se zahvaljujući boljem ukupnom skoru plasirao u narednu rundu gde ga je čekao dvomeč sa mađarskim Honvedom, koji je tih godina predstavljao samo bledu senku one ekipe iz zlatnih pedesetih, čiji su igrači poput Ferenca Puškaša, Šandora Kočiša, Zoltana Cibora, činili kičmu mađarskog nacionalnog tima koji se okitio zlatom na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine i igrao u finalu Svetskog kupa u Švajcarskoj dve godine kasnije.
Radnički je i ovoga puta bio domaćin u prvoj utakmici, koju je posle preokreta uspeo da reši u svoju korist rezultatom 2:1, da bi u revanšu doživeo potpuni brodolom, s obzirom da je Honved slavio sa čak 4:0.
Samo godinu dana kasnije Šumadinci su ponovo dobili priliku da predstavljaju Jugoslaviju u ovom takmičenju. Ovoga puta su eliminisani već u uvodnoj rundi od italijanskog Lanerosija iz Vićence, koji je nakon minimalnog poraza u prvoj utakmici na „Čika Dači“ (1:0) u revanšu trijumfovao sa ubedljivih 3:0.
Nakon te sezone Kragujevčani više nikada nisu osetili čari evropske pozornice. Imali su, doduše, Crveni u sezoni 2011/12 dobru priliku da prekinu ovu višedecenijsku apstinenciju, ali im je evropska viza izmakla iz ruku u poslednjim metrima prvenstvene trke.
Nisu Šumadinci dopustili da im se taj scenario ponovi i minule sezone, a da je bilo malo više sreće mogli su čak i do učešća u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što bi im osim značajnog finansijskog priliva od skoro milion evra donelo i četiri zagarantovane utakmice u Evropi.
U svakom slučaju, Radnički je posle više od pola veka ponovo u Evropi i to je ono što je najvažnije. Ostaje jedino žal što će Crveni svoje evropske utakmice umesto na „Čika Dači“, koji trenutno ne ispunjave standarde ni za superligaške, a kamoli za evropske mečeve, igrati 200 kilometara južnije na stadionu „Dubočica“ u Leskovcu. Možemo samo zamisliti kakva bi to fešta bila u prestonici Šumadije da je Radnički u prilici da svoje evropske rivala dočekuje na svom stadionu, ali šta je tu je. Sada je na navijačima da se organizuju kako znaju i umeju i da u četvrtak uveče ispune tribine stadiona „Dubočica“ do poslednjeg mesta. Jeste da je kriza i da je svaki dinar, žargonski rečeno, „četvrtast“, ali bi za svakog iskrenog navijača Radničkog bilo zaista nedopustivo da propusti utakmicu koja se u prestonici Šumadije čekala decenijama, ako ne čitav vek.
I na kraju da se vratimo na pitanje sa početka teksta. Dakle, da li je predstojeća utakmica protiv Mornara zaista evropska premijera Crvenih ili ne? Suštinski gledano, sve je stvar percepcije. Ako se u obzir uzimaju samo Uefina klupska takmičenja, onda zaista možemo reći da je reč o evropskom debiju Kragujevčana. Ukoliko, pak, gledamo neki širi okvir i računamo sva međunarodna takmičenja, uključujući i pomenuti Mitropa kup, onda se svakako radi o dugo čekanom povratku Šumadinaca na evropsku fudbalsku scenu.
Kako bilo, utakmica sa Mornarom imaće posebno mesto u analima kluba sa „Čika Dače“, a nama je eto pripala ta čast da budemo svedoci verovatno rezultatski najuspešnijeg razdoblja u 101 godinu dugoj istoriji ponosa Šumadije.
