Karađorđev dom u Rači, jedna od retkih reprezentativnih građevina koje mogu da se podiče kako svojom arhitekturom, tako i samom istorijskom tradicijom i namenom, danas je u potpuno ruiniranom stanju.
Šumadijski dvorac, kako su ovu zgradu zvali već i pre nego što je napravljena i svečano otvorena 8. decembra 1933. godine, sada je na korak do potpunog propadanja. Ono što je nekada napravljeno kao Dom za nezbrinutu decu, iz fonda kraljice Marije, i od novca koji su sakupljali imućni građani, opasan je zidinama na kojima je fasada propala, krov je sasvim urušen, a kroz nekada velelepne prozore huče vetar.
Kako za “Blic” kaže Nenad Savković, predsednik Opštine Rača, u čijem je vlasništvu ova retko lepa zgrada, ima ideja i planova, ali nema novca kako bi se ona sačuvala i prinela nekoj nameni.
– Dom je do Drugog svetskog rata bio humanitarno-prosvetna ustanova tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata tu je bila smeštena Građanska škola za ratnu siročad. Posle je bila i gimnazija, pa poljoprivredna škola… Nakon nje, osnovna škola koja je tu radila do sredine devedesetih. Tada je počeo rat, prošlo je mnogo raseljenih lica i izbeglica. Oni su tu boravili do 2016. godine – priča Nenad Savković.
Foto: Nebojša Raus / RAS Srbija
Danas, ovaj objekat od dva sprata, koji ima i četiri kule, potkrovlje i površinu od 3.600 kvadrata, deluje sablasno… Spolja, a još više iznutra. Kada se uđe kroz vrata ovog objekta, javlja se osećaj nekadašnje raskoši, ali i neminovni utisak sadašnjeg beznađa. Ogroman prostor, stepenište koje na dve strane vodi na sprat, ali i centralna sala – danas je stecište napuštenih pasa i mačaka. Od starog sjaja, ostale su samo stvari koje svedoče o nekadašnjem životu koji je ispunjavao ovo kraljevsko zdanje.
Pročitajte još
U samom prizemlju je kuhinja, pa nekadašnja trpezarija… Na gomili su velike količine konzervi sa salatom i cveklom… Na drugoj strani, u uglu, na stotine tegli sa krastavcima, a u sredini prostorije gomila odeće i obuće, paste za zube… Tu su i dve velike prostorije za kupanje…sve ruinirano.
Foto: Nebojša Raus / RAS Srbija
Kada se krene na sprat, dolazi se do velike sale koja je nekada služila za fiskulturu. Na plafonu još uvek visi čekrk sa karikama. U susednim prostorijama, koje su bile učionice, ostao je poneki komad nameštaja… Sve je prekriveno prašinom, vlagom, a na nekim mestima se i urušio plafon. U jednoj od učionica, na stolu je i grb kraljevine koji je pao i razbio se. Simbolični prikaz sudbine ovog zdanja i države koja ga je i sagradila.
Oko objekta je ogroman plac, koji mu pripada, dvorište, toplana… Sve je to vredno, ali ruinirano i neiskorišćeno. A ono što je pusto, uvek brzo propada.
Foto: Nebojša Raus / RAS Srbija
Za delimičnu sanaciju ovog objekta, potrebno je oko dva miliona evra. Taj novac opština nema. Konkurisali su, kažu, u Ministarstvu kulture da se sanira fasada, krovi stolarija. Ali, u saradnji sa Vladom i regionalnom agencijom za razvoj je u toku traženje rešenja za namenu ovog objekta. Ljudi iz Rače su voljni da ova zgrada dobije namenu reprezentativnog objekta Vlade Srbije, poput one crnogorske na Cetinju. Međutim, odgovora još nema.
– Mi zamišljamo da se ovaj dom nađe na putu turističke ture od Orašca, Topole, Viševca i Pokajnice, koja predstavlja rođenje, život i smrt vožda Karađorđa, i priču o Prvom srpskom ustanku i buđenju državnosti. Ali, mnoogo toga zavisi od pomoći države – kaže Nenad Savković.
Izvor: Link