Mladi koji ne znaju koju srednju školu da upišu obično se odluče za gimnaziju. Ali, šta posle?
Izvor: B92.net / TV Prva
Odgovor na to pitanje nisu dali ni roditelji, ni profesori, već deca. Vratili su se zanatu, uvideli da tu imaju priliku i da rade, i da zarade.
Nekada je kod roditelja važilo pravilo: ili ćeš raditi, ili studirati. I nije bilo druge filozofije. Sve je manje onih koji žele da rade i da se bave zanatom.
“Otišla sam na razgovor za posao čim sam završila srednju školu i kad su me videli to je bio šok”, rekla je varilac Minea Mijatov.
Srbiji nedostaje oko tri hiljade varilaca, iako je posao dobro plaćen nema dovoljno radne snage.
“Rekli su mi kao ti možeš da budeš model, a ne varilac, kao šta ćeš ti u ovom poslu, to je jako teško, jako zahtevno”, piča Minea Mijatov.
Možda bi i bilo više zanatlija da roditelji nemaju prevelika očekivanja od deca, jer ne mogu svi biti akademici, ističe direktor tehničke škole.
“Upisivanje zanata podrazumeva za tri godinje dobijanje sigurnog posla i sigurnu zaradu što prelazi našu profesorsku platu u svakom slučaju”, rekao je direktor tehničke škole Željko Krunić.
“Radim 12 sati svaki dan, svako ko radi osam sati je da preživi, a ko radi 12 je da uspe.”
U tehničkoj školi kažu da je sve više učenika koji žele da se bave zanatom, zbog sigurnog posla i dobre zarade ove godine je na smeru bravar-zavarivač 16 učenika. I to je dobar podatak, jer zanatlije lagano izumiru, ali se ipak nadamo da će nekako opstati i nastaviti da prkose duhu vremena.
Za više informacija pogledajte video-prilog:
Izvor: Link