U nedelju su se u selu Cvetojevac kod Kragujevca skupili potomci jedne od najstarijih šumadijskih porodica. A kako je sve počelo?
Prema popisu iz 1863. godine Nikola, sin Filipov koji se u vreme Prvog srpskog ustanka iz Goričana u Čačanskoj Trnavi doselio u Cvetojevac, ima 47 godina, ženu Mariju, sinove Radoja i Milivoja i kćerke Anku i Stanku.
Radoja ubijaju hajduci, Milivoje se ženi Persom, sa kojom ima petoricu sinova i jednu kćerku. E ta petorica sinova prošli su Veliki rat, vratili se mladim ženama, rodili svoje sinove, bili uspešni, sukobili se sa komunistima i ni sanjali nisu da će jednog dana završiti na flaši rakije. Koju su i sami uspešno pekli i još uspešnije prodavali.
Potomci, ne svi, nego oni koji su uspeli da dođu, okupili su se u nedelju u Cvetojevcu na imanju potomaka jednog od njih. Inicijatorka, sakupljačica istorije i fotografija, bila je etnološkinja u Narodnom muzeju Šumadije, jedna od Tominih (prepoznaju se kao Vlajini, Svetolikovi, Tomini, Veljini i Radosavljevi) – Nataša Nikolić.
Četvrta generacija potomaka braće Dramić – Nikolić
Skupilo se oko 50 Dramića, po Nikoli Nikolića, ali i onih koji su po ženskoj liniji promenili prezime. Došli su i neki bivši supružnici, jer se takav skup ne propušta. Prepričavale su se porodične legende, koje iz perspektive treće i četvrte generacije, bivaju romantične. Nataša je za četvrtu generaciju pripremila i prezentaciju porodičnog stabla.
- Baš smo super familija i posle toliko generacija, reći jedna novopečena baba iz treće generacije.
A da će biti i više nego super, obećava četvrta generacija. Iako su se neki od njih tek upoznali, a neki se uveliko druže, dogovor je da se svi vide naredne godine. Kada ću skup biti veći, jer dolazak najavljuju oni koji sada nisu mogli da dođu, što zbog posla, što zbog života na drugom kontinentu, što zbog toga što nisu pozvani, jer su se kontakti pogubili.
Skup je, kaže Nataša, bio uspešna proba. A završio se pozdravljanjem – i dogodine u Cvetojevcu.
Izvor: Link