Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne jede, ne pije vodu. Samo onu tečnost iz limenke bez šećera. Ne priča ni sa kim. Ne ide u toalet. Malu nuždu prezire, velika mu ne pada na pamet. Tuga jedna. A sve zbog toga što svetski mediji pominju Jokića i Đokovića, a ne njega. Zato njegovi saradnici imaju operativni zadatak da ga održe na patriotskoj infuziji i pojačaju mu osećaj da je važan svetu, a ne samo Balkanu.
O Srbiji se u svetskim medijima priča i piše u superlativu, a glavni “krivci” za to su Novak Đoković i Nikola Jokić. Dvojac koji je u samo 24 časa pokorio ceo svet. Navode, kako je jedna mala država na Balkanu, dala takav dvojac vrhunskih sportista. Baš zbog toga, kako saznajemo od naših pouzdanih izvora, članovi SNS-a su masovno počeli da šalju depeše tim medijima. Ogorčeni su što oni danima navode kako je ta mala Srbija dala Đokovića i Jokića a nigde ne spominju i Aleksandra Vučića. Svetski mediji o tome ćute, pa su se naprednjaci okrenuli domaćim, čitaj Pink i Hepi.
Zbog toga je i sam predsednik ljut. Ne jede, ne pije vodu. Samo onu tečnost iz limenke bez šećera. Ne priča ni sa kim. Ne ide u toalet. Malu nuždu prezire, velika mu ne pada na pamet. Tuga jedna. Svaki novi dan na Pinku, od jutarnjeg programa pa do kasnih večernjih sati, obeležen je fanatičnim brojem priloga o predsednikovoj svakodnevici. I kada nema dovoljno novih sadržaja, tu je sumanuta repeticija starog sadržaja tako da svako mora videti bar neki segment još jednog Vučićevog napornog dana. Ne vredi, nikako da bude GOAT ili MVP. Zbog toga je Vučić pozvao Srbiju na jedinstvo i disciplinu. “Srbija će se odazvati i zato će pobediti, sa većom razlikom od onog što mlati reketom i onog skakuće sa loptom”, poručuju navijači predsednika.
U svom nastojanju da se pokaže kao lider moćne, ali male zemlje, rekao je svima koji žele da slušaju, nikome direktno, svakome po malo: “Nećete gledati film o maloj i slaboj Srbiji i Vučiću koja ga je iznedrila!” Ipak, u ideološkom hegemonu apsolutne vlasti i krunisanog vođe pojavljuju se pukotine, A to je svetogrđe koje osokoljuje preplašene i ohrabruje ambiciozne bundžije.
“Pa šta, čuj, 23 titula i NBA prsten”, mudro zaključuje predsednik. Ali, on nikada nije imao ključne parametre za valjane odnose sa istinom oko sebe. Zato njegovi saradnici imaju operativni zadatak da ga održe na patriotskoj infuziji i pojačaju mu osećaj da je važan svetu, a ne samo Balkanu.
On se boji nadolazeće beznačajnosti i da ga u konačnom bilansu niko neće hteti. Silno želi da on postane centar otadžbine, i da u dlaku, za sebe i svoje vernike bude i jeste isto što i ova dvojica gore pomenutih. Ali, ako ga narod pojuri kao Đokovića i Jokića, šta da radi i gde da pobegne od eventualno neobuzdanih osećanja istog ? Ništa. Otrčaće počasni krug.
Izvor: Link
