Od kako je taj arteski bunar
Od ta doba grah se kuva
A šunka se bolje čuva
U tom Somboru
Ovo je prepoznatljiv stih iz poznate pesme „U tom Somboru“, koje smo najčešće slušali u interpretaciji Zvonka Bogdana, a deluje da tekst nema smisla – jer kakve veze imaju arteski bunar, grah (pasulj) i šunka?
Ipak, i te kako ima smisla, ali tek kada to Somborci objasne. Voda koju su dobijali iz arteskog bunara bila je neuporedivo mekša i čistija od one tvrde i sa neprijatnim mirisom koju su ranije koristili, zato se u njoj brže i lakše mogao skuvati pasulj i od tada je on mnogo češće bio na trpezi, a šunka se tako „bolje čuvala“.
U svemu je, naravno, i malo lalinske komike, ali je kasnije potvrđena istina – da je voda iz arteskog bunara odličnog kvaliteta. Inače, taj čuveni somborski bunar iskopan je još 1910. godine, i danas je u upotrebi kao česma na trgu u centru grada, a pomenutu pesmu napisao je i komponovao 1913. jedan tamošnji zidar koji je istovremeno bio i odličan tamburaš.
Iz agrarnog budžeta 150 miliona
Čemu ova priča? Sto godina posle „prečana“ arteski bunari počeli su da se buše i u Šumadiji, u selima oko Kragujevca. Gradska vlast kojoj je na čelu bio Veroljub Stevanović 2008. počela je da sprovodi dugoročni program urednog snabdevanja zdravom pijaćom vodom kragujevačkih sela. To je oduvek bio veliki problem, jer je poznato da je Šumadija, a posebno Kragujevačka kotlina, oskudna vodama, a da su privatni bunari bili veoma zagađeni: u to vreme u preko 90 posto bunara voda je bila
bakteriološki, a u 75 posto hemijski neispravna. Dakle, veoma rizična po zdravlje ljudi.
Rešenja su počela da se traže u arteskim bunarima koji sa velikih dubina – od nekoliko desetina, do više stotina metara – daju podzemne vode dobrog kvaliteta, podobne za upotrebu bez bilo kakvih hemijskihg sredstava. Grad je iz agrarnog budžeta finansirao projekte, bušotine, pumpe i rezervoare (specijalne cisterne), a na seoskim domaćinstvima bilo je da sprovedu vodu do svojih kuća.
Mediji su tada beležili velika seoska slavlja i veselja jer je konačno potekla zdrava voda, najčešće u velikim količinama, što je značilo kraj dugim mukama da se obezbedi „nešto“ najvažnije za život.
Zvaniči podaci kažu da je od 2008. do 2013. godine napravljeno 130 bušotina za arteske bunare (neke su bile probne ili nisu dale rezultat), danas je u funkciji 92, od kojih je formirano 72 seoska vodovoda (ima slučajeva da dva ili više bunara napajaju jedan vodovod), urađeni su u 28 sela koja pripadaju gradu Kragujevcu, za 3.200 domaćinstava i tada je iz gradskog budžeta u ove radove uloženo oko 150 miliona dinara.
Ove nesporne činjenice govore da je projekat arteskih bunara za snabdevanje sela vodom bio uspešan i održiv, jer su i danas u funkciji. Pitanje je onda zašto su odjednom stopirane sve nove bušotine, kad Kragujevac ima 64 sela i mnoga i danas kubure sa zdravom vodom?
Stop – iz Beograda
Zaokret se dogodio 2013. godine kada je nadležna republička inspekcija naložila da se obustave svi radovi, jer u prethodnih pet godina nisu poštovane zakonske procedure i pravila, pa su arteski bunari proglašeni nelegalnim. Naloženo je i šta gradska uprava treba da ispravi i šta dodatno odradi, ali javnost o tome tada nije obaveštena.
Priča je otvorena tek u leto 2015. (prethodne jeseni desio se čuveni „karantinski puč“ kada su naprednjaci sa novim partnerima, koji su prebegli iz Verkove skupštinske većine, preuzeli gradsku vlast) i to na veoma bombast način. Preko režimskih medija plasirana je lažna vest da je presušilo 20 posto seoskih arteskih bunara, uz teške reči za prethodnu vlast da je sve rađeno nestručno i nezakonito. Ipak, tada se oglasio član Gradskog veća za investicije Predrag Džajević korektnom informacijom
da su presušila tri od oko stotinu bunara, što svakako nije 20 posto, i da će i oni biti sanirani jer u ugovoru sa izvođačem radova stoji da je garantni rok za svaku bušotinu pet godina. Kada je reč o nezakonitostima, tada je rekao:
„Krenuli smo da postupamo po nalozima inspektora kako bismo za sve seoske vodovode dobili saglasnosti za projekte održivog korišćenja prirodnog resursa podzemne vode“, najavljujući da će posle toga gazdovanje bunarima i vodovodima preuzeti javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ i da će korisnici plaćati vodu po utrošku, plus vodnu rentu.
Legalizacija pri kraju
Kakvo je stanje danas, sedam i po godina posle citirane najave? O tome govori član Gradskog veća za ravnomerni i održivi razvoj sela i grada Damjan Srejić.
Do sada je završena legalizacija i ozakonjena su 22 seoska vodovoda koja se napajaju iz arteskih bunara. Za sve ostale postupak je u toku i očekujem da će ceo ovaj proces biti okončan za nekoliko meseci. Tada se stiču uslovi da se ispuni još jedna zakonska obaveza, a to je da svi javni vodovodi budu pod nadležnošću registrovanog preduzeća za vodosnabdevanje, a to je u Kragujevcu JKP „Vodovod i kanalizacija“.
Srejić navodi i koji su propusti načinjeni kada su kopani arteski bunari i formirani novi seoski vodovodi.
Prvo, projekti nisu imali saglasnost nadležnih republičkih institucija, zbog čega nisu mogli da dobiju takozvane vodne dozvole, pa samim tim ni konačne upotrebne dozvole.
Ovo možda liči na tipične birokratske procedure, međutim one podrazumevaju i neke praktične radnje. Na primer, da bi se saznala izdašnost budućih arteskih bunara, odnosno njihov budući kapacitet, potrebna su prethodna geološka istraživanja koja se obavljaju tako što se prvo rade probne bušotine i meri se količina vode u sva četiri godišnja doba, kako bi se videla minimalna i maksimalna izdašnost, a pre toga se određuje koje je područje vodno bogato. Inače, ove poslove rade firme koje su
licencirane od strane nadležnog ministarstva.
Problematično je i to što vodovodne mreže od rezervoara do domaćinstava nisu jasno obeležene, nisu ucrtane u katastar, što stvara problem prilikom nekih havarija ili kvarova, objašnjava Srejić. On kaže da će voda iz arteskih bunara ipak morati da se hloriše, što je stav stručnjaka, ali onda kada svi sistemi pređu u nadležnost „Vodovoda“.
Bušotine koje su rađene od 2008. do 2013. ipak nisu pravljene napamet, i za njih su rađena geološka istraživanja i projekti, ali to nije „overila“ država i u tome je bio čitav „greh“.
Inače, od početka rada arteskih bunara o njima brinu, upravljaju, održavaju ih udruženja korisnika seoskih vodovoda. Svako od njih na svoj način prikuplja novac, koji se najpre koristi za plaćanje struje koje koriste pumpe, za popravke ili zamenu dotrajalih pumpi, za povremene dezinfekcije rezervoara i sve druge troškove koji iskrsnu. Ova udruženja uglavnom dobro funkcionišu, mada ima slučajeva kada zbog nemarnosti ostanu bez vode. Na primer, ne plate na vreme struju, eletrodistribucija
isključi napajanje, pumpe stanu i – eto belaja.
Dobar kvalitet vode
Podzemne vode koje se dobijaju preko arteskih bunara uglavnom su dobrog kvaliteta, ne samo na području Kragujevca, već svuda na planeti. S obzirom da se nalaze na velikim dubinama, na njih ne može da utiče „ljudski faktor”, ne mogu da dopru otpadne vode ili razne hemijske materije koje se sve više koriste u poljoprivredi, pa im je i bakteriološki i hemijski sastav takav da je siguran za ljudsku upotrebu. To potvrđuje i dr Jelka Ranković iz Instituta za javno zdravlje Kragujevca.
“Mi nemamo nikakvu obavezu da radimo mikrobiološke i hemijske analize vode iz seoskih vodovoda, pa ni onih koji su vezani za arteske bunare, ali sa nekim udruženjima korisnika vodovoda imamo ugovore da ispitujemo kvalitet vode dva ili četiri puta godišnje. Rezultati su uglavnom dobri”, kaže dr Ranković.
Ona, muđutim, upozorava da pojedina domaćistva u selima često uporedo ili naizmenično koriste i vodu iz arteskih bunara i iz svojih starih privatnih bunara ili rezervoara, koja je najčešće zagađena, pri čemu se voda meša ili se u vodovodnim cevima zadržavaju štetne materije, pa im na kraju do česama dođu i razne organske i neorganske materije koje nisu dobre za ljudsko zdravlje.
Tako izgleda sažetak priče o arteskim bunarima u kragujevačkim selima. Većina njih ima zadovoljavajuće kapacitete, što znači da je u tim selima trajno rešen problem vodosnabdevanja. Sa kopanjem novih bunara stalo se još 2013. godine i od tada se u agrarnom budžetu, odnosno budžetu grada, ne bilansiraju sredstva za ove namene, niti iko iz lokalne vlasti pominje mogućnost da se rade nove bušotine u selima koja i dalje imaju nerešen problem kvalitetnog vodosnabdevanja. Takođe, nema ni vesti da
se rade nova geološka istraživanja koja bi svakako pokazala da još ima „dobrih mesta“ za arteske bunare.
Možda bi oni bili od vajde, posebno u ovom vrmenu bede i siromaštva, pa da kao Somborci nekada više jedemo pasulj, a da se šunka „bolje čuva“, jer ko zna šta će biti sutra.
MALO ISTORIJSKO PODSEĆANJE
Veliko otkriće Francuza
Naziv arteski bunar nastao je po Artoi, poznatoj rudarskoj oblasti u Francuskoj, gde su još u 12. veku počeli da kopaju duboke bunare, odnosno da prave bušotine iz kojih je voda sama izlazila na površinu zemlje. Onda je to bio zagonetan geološki fenomen, sve dok nauka nije utvrdila da se to događa pod hidrostatičkim pritiskom, pa nekada mlazovi vode koji šikljaju iz zemlje liče na gejzere. Inače, voda u arteskim bunarima nalazi se na različitim dubinama, što zavisi od geološkog sastava
zemlje, odnosno dok se bušenjem ne stigne do dva vodonepropustljiva sloja zemlje, između kojih se nalaze rezerve vode. Ta dubina može da bude od nekoliko desetina, preko više stotina, pa čak i do dve hiljade metara.
Arteska voda je uglavnom kvalitetna jer se na putu do površine zemlje prirodno filtrira, a usput iz tla sakuplja minerale, tako da nije potrebno nikakvo dodatno prečišćavanje, kao što je hlorisanje ili slične hemijske metode. U svetu ima dosta primera da se ova voda flašira u komercijalne svrhe u onom stanju kako dođe do površine zemlje i najčešće bez „dodira“ sa vazduhom.
Izvor: Link