Sportske aktivnosti kanališu agresiju i uče decu toleranciji

Da li ste se u bogatoj karijeri susretali s vršnjačkim nasiljem i šta ste savetovali žrtvama / počiniocima?

– U svom radu imala sam priliku da radim sa osobama kojima je bila neophodna podrška u prevazilaženju različitih situacija nasilja, ne isključivo vršnjačkog, već drugih oblika nasilja među kojima je i je porodično, koje ugrožava mentalno zdravlje svih članova porodice. Na nasilje ne možete da postanete imuni. Otpornost na stres stiče se vremenom, ali ne može da anulira potpuno efekte traume koju nasilne situacije nose sa sobom – objašnjava prof. dr Slavica Đukić Dejanović, autorka preko 200 naučnih radova, sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i koautorka tri za postdiplomske studije.

Šta savetujete roditeljima da čine u takvim prilikama?

– Neophodno je da roditelji budu uključeni u sam proces pružanja podrške detetu, bez obzira na to da li je reč o detetu koje je pretrpelo ili vrši nasilje. I jednom i drugom detetu neophodna je pomoć, podrška, svaka situacija je, zaista, individualna. U takvim situacijama neophodna je podrška i roditeljima. Potrebno je da se osnaže u roditeljskim kompetencijama i prepoznaju načine kako mogu da podrže dete koje trpi, šta je konkretno potrebno da čine kako bi dete, ali i cela porodica prevladali poteškoće i usvojili neke nove obrasce ponašanja, u zavisnosti od konkretne situacije, deteta i porodice. Ono što praksa pokazuje jeste da deca veoma često svojim ponašanjem manifestuju teškoće s kojima se porodica suočava, ili se suočavala u prethodnom periodu (bolest, smrt bliskog člana porodice, razvod roditelja, nasilnički model ponašanja u porodici i sl). Zato je, kako bi se razrešile poteškoće koje dete ima, u savetodavni ili terapijski proces pružanja individualne podrške detetu potrebno i uključivanje roditelja, nekad i drugih članova porodice. 

Kako dolazi do toga da deca budu sklona nasilničkom ponašanju?

– Uzroci nasilnog, agresivnog ponašanja mogu da budu različiti i višestruki. Reč je o složenom i kompleksnom fenomenu. U nekim situacijama, deca koja vrše nasilje su, u stvari, deca koja trpe, ili su nekada pretrpela određeni oblik nasilja ili zlostavljanja. Odraz agresivnog, nasilnog ponašanja mogu da budu i određene razvojne ili mentalne poteškoće koje dete ima. Takođe, praksa pokazuje da deca veoma često svojim ponašanjem manifestuju teškoće s kojima se porodica suočava, ili se suočavala u nekom prethodnom periodu. Osim podrške detetu koje trpi nasilje, pomoć i podrška neophodni su deci koja vrše nasilje kako bi prepoznali posledice svog ponašanja, naučili pozitivne obrasce ponašanja, samoaktualizaciju kroz afirmaciju u vannanstavnim aktivnostima, sportu…

Jeste li imali primere dece – sportista suočenih s nasilničkim ponašanjem?

– Kao što sam pomenula, deca tokom odrastanja suočavaju se s različitim izazovima i poteškoćama. Uzroci nasilnog ponašanja su različiti i individualni. Deca nasilno ponašanje mogu da manifestuju na različitim mestima i u različitim situacijama. Najčešće to bude u vršnjačkoj grupi, s kojima provode puno vremena zajedno, u školi ili na sportskom terenu, pre ili posle treninga. Dakle, deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje to mogu da rade i u školi i u okviru sportskih ili drugih vannastavnih aktivnosti. Svakako je neophodno s decom raditi na usvajanju novih, prihvatljivih obrazaca ponašanja, usvajanju strategija za konstruktivno rešavanje konfliktnih situacija, kanalisanje impulsivnosti / agresivnosti, uvežbavanje tolerancije na frustraciju, suočavanje s porazom i dr. Sportske aktivnosti daju velike mogućnosti trenerima upravo za razvijanje i usvajanje pomenutih veština kod dece.

Kad se dogodi slučaj nasilničkog, vršnjačkog ponašanja, koji je redosled poteza koji se preduzima i ko bi sve trebalo da bude uključen (porodica, institucije…)?

– U zavisnosti od toga koje su posledice situacije nasilja, odnosno kog intenziteta je bio sam čin nasilja, nekad je neophodno odmah pozivanje predstavnika zdravstvene institucije, odnosno hitne pomoći i policije, roditelja. Bez obzira gde se situacija vršnjačkog nasilja dogodila, o događaju je potrebno obavestiti školu (pre svega odeljenjskog starešinu, direktora). Važno je da zaposleni u školi imaju saznanje o događaju kako bi preduzeli dalje mere u skladu s propisanom procedurom u oblasti zaštite od nasilja. Kad se situacija vršnjačkog nasilja dogodi u školi, zaposleni odmah obaveštavaju roditelje učenika o događaju, poziva se paralelno hitna pomoć i policija, ukoliko je reč o fizičkom nasilju, gde se procenjuje da je neophodno postupanje i zdravstvenog sistema. Posle događaja, prekida situacije nasilja, zbrinjavanja učesnika, zaposleni u školi pokreću proceduru prikupljanja svih informacija o događaju, sastaje se tim za zaštitu, na osnovu svih prikupljenih informacija tim procenjuje nivo vršnjačkog nasilja i preduzima dalje mere i aktivnosti. Za učenika koji je pretrpeo nasilje izrađuje se plan zaštite, a za učenika koji je izvršio nasilje plan pojačanog vaspitnog rada. U oba plana neophodno je uključivanje roditelja, zaposlenih u školi (pre svega odeljenjskog starešine, stručnog saradnika), u skladu s procenom nekad je i zaposlenima u školi potrebna podrška predstavnika socijalne i zdravstvene zaštite – rasvetljava, do tančina, osetljivu problematiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete u Vladi Republike Srbije.

Izvor