U ranim danima svoje socijalizacije deca uče da svet oko njih pretežno funkcioniše po principu “dam ti – daš mi“. Srbija je socijalno razbijena politička zajednica. Krilatica ko nađe, “njegovo“, nije od juče. Tako, koristeći decu i novac, režim se obraća roditeljima i biračima. Protivusluga koju treba pružiti je zahvalnost, lojalnost i najpoželjnije: glas na budućim izborima.
Za novčanu pomoć deci do 16 godina od 10.000 dinara zaključno sa 24. avgustom stiglo je više od 700.000 prijava, preneli su mediji.
– Neverovatan je odziv roditelja, kad imate toliko ljudi koji su se prijavili, to pokazuje da ste meru pogodili baš kako treba. Ništa nije slučajno, mi smo imali nameru da pogodimo početak školske godine – kazao je u utorak ministar Mali na TV Pink.
I, da. Pogodili su. Potpuna euforija kod ministra finansija:
– Obećanje koje smo dali mi ćemo da ispunimo do kraja septembra. Očekujem maksimalni broj dece, 1.190.000 dece da se prijavi. Mi smo evo već prešli polovinu tog broja – kazao je on.
Tigar sa Balkana brine o svojoj deci. U ranim danima svoje socijalizacije deca uče da svet oko njih pretežno funkcioniše po principu “dam ti – daš mi“.
Tako, neki od građana će biti srećni zbog “poklona“, drugi će biti zadovoljni zato što će od novca koji im je prethodno uzet kroz poreze imati bar neku vajdu, treći ljuti zbog mogućih političkih manipulacija. A, vlast, zataškava činjenicu da ovih deset hiljada, u ekonomskom smislu, predstavlja i socijalnu pomoć. Dakle, milion klinaca i njihovih roditelja neizostavno treba taj novac. Naravno, ako zanemarimo i one, koji će taj novac uzeti a trenutno se izležavaju na terasi zgrade, kod Beograda na vodi.
Jer, pre svega, pokloni se ne mogu činiti javnim novcem. Ljudi iz vlasti mogu koristiti lični novac da dele poklone, mada i ovo uz zakonska ograničenja koja važe za funkcionere. Ali, to je već misaona imenica, ovde maltene neostvariva. Predsednik Srbije ne može da deli poklone novcem od poreza i doprinosa građana. Drugim rečima, ne možemo na poklon dobiti nešto što je već delimično, iako u neodređenom udelu naše. Zato, kada učimo istoriju shvatamo da ljudi nisu uvek živeli na ovaj način i da se svet stalno menja.
To je snaga proučavanja istorije – ona pomaže u menjanju sveta. To je i razlog zašto se mnoge vlade plaše proučavanja istorije. Autoritarne vlasti retko zabranjuju učenje matematike ili fizike. Ali često zabranjuju mladim ljudima da uče određene delove istorije. Suštinski, Srbija je socijalno razbijena politička zajednica. Krilatica ko nađe, “njegovo“, nije od juče. Tako, koristeći decu i novac, režim se obraća roditeljima i biračima.
Protivusluga koju treba pružiti je zahvalnost, lojalnost i najpoželjnije: glas na budućim izborima.
Izvor: Link
