Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Sedmi dan protesta na severu Kosova obeležila su nova okupljanja Srba ispred zgrada u četiri opštine gde su većina, rasprave u Prištini o glasanju o nepoverenju vladi Aljbina Kurtija, ali i zahtev evropskih zvaničnika za održavanje novih lokalnih izbora.
Predsednik Francuske Emanuel Makron i Olaf Šolc, nemački kancelar, pozvali su kosovske vlasti da dozvole održavanje novih lokalnih izbora u četiri opštine na severu, uz učešće srpskih birača, a predsednica Vjosa Osmani navela je da je to moguće po zakonu ako se sakupi dovoljan broj potpisa za takav zahtev.
U četvrtak je u južnom delu podeljenog grada Kosovske Mitrovice održan miran protest Albanaca.
Jedan od demonstranata je rekao da nisu izašli organizovano, ali da su tu da izraze negodovanje zbog ponašanja prema kosovskim policajcima i vojnicima KFOR-a, prenosi Koha ditore.
Proteklih dana, Srbi su se u Zvečanu najpre sukobili sa pripadnicima Kosovske policije, a potom i sa vojnicima KFOR-a.
Portal Kossev javio je su da okupljeni Albanci nosili zastave Albanije, „Velike Albanije“ i one na kojima piše UČK (Oslobodilačka vojska Kosova – na albanskom jeziku).
U moldavskoj prestonici Kišinjevu održan je samit evropskih lidera na kojem je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ne i Kurti, već predsednica Kosova Vjosa Osmani, kako je najavljeno.
Više o tome pročitajte ovde.
Dok se čeka najavljeno raspoređivanje dodatnih snaga NATO-a na severu Kosova, pripadnici KFOR-a pojačali su kontrolu glavnih raskrsnica u Zvečanu gde je bilo najviše incidenata proteklih dana.
Prištinska Koha ditore javlja da su Srbi, zaposleni u opštini Zvečan, u četvrtak ujutro postavili sto ispred bodljikave žice i upisuju se na improvizovanoj prijavnici da su došli na posao.
U opštinama gde su većinski narod, Srbi danima protestuju, tražeći da se povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije, kao i da novoizabrani gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova ne dolaze u zgrade koje u vlasništvu srpskih institucija.
Predlog Makrona i Šolca za nove izbore
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je na Samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji da je zajedno sa nemačkom kancelarom Olafom Šolcom apelovao na Beograd i Prištinu da što pre budu organizovani novi lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom i da na njima učestvuju predstavnici Srba.
Posle zajedničkih sastanaka Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Vjosom Osmani, francuski lider je novinarima rekao da su napetosti na severu Kosova posledica lokalnih izbora na koje je 23. aprila izašlo svega tri odsto upisanih birača.
„U potpunosti podržavamo sve povređene, pre svega vojnike NATO-a. Pozvali smo obe strane da što pre budu organizovani novi izbori u četiri opštine i da na njima učestvuju srpski predstavnici“, kazao je Makron novinarima posle samita Evropske političke zajednice.
Posle samita u moldavskom selu Bulboaka, Makron je kazao i da će šef evropske diplomatije Žozep Borel razgovarati sa liderima Srbije i Kosova o pitanju održavanja novih izbora.
„Kao što znate, Nemačka i Francuska su predložile plan i sada ga treba implementirati“, dodao je Makron, misleći na Sporazum o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije o kojem su se lideri dve strane saglasili 27. februara i 18. marta.
Amerika poziva obe strane da se smanji nasilje
Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Beograd i Prištinu da preduzmu hitne korake za smanjenje napetosti i upozorio da aktuelna situacija „ometa proces evroatlantskih integracija“, prenosi Rojters.
Govoreći posle sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Oslu, Blinken je rekao da su mnogi saveznici izrazili zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova.
Beograd i Priština se međusobno optužuju za eskalaciju nasilja.
Protest Albanaca u Južnoj Mitrovici
Uprkos apelima zvaničnika Kosovske policije, desetine Albanaca okupile su se u četvrtak na južnoj strani mosta preko rebe Ibar u Kosovskoj Mitrovici posle poziva na društvenim mrežama „Marš ka Severu“.
Okupljeni su uzvikivali „Policija je naša“, a u više navrata mogle su se čuti i psovke i pogrdni uzvici konretno za Srbe, prenosi Kossev.
Oko demonstranata koji su zapalili i nekoliko baklji tokom protesta, kosovska policija je napravila kordon.
Pogledajte nekoliko najnovijih fotografija sa severa Kosova:
Nemiri na severu Kosova počeli su u petak, 26. maja u Zvečanu, kada su kosovski specijalci upali u zgrade opština na severu Kosova kako bi omogućili novim gradonačelnicima albanske nacionalnosti da dođu na radna mesta.
Srbi su se tada sukobili sa kosovskim specijalcima, a tri dana kasnije izbili su još veći sukobi Srba i pripadnika KFOR-a u kojima je povređeno više desetina ljudi sa obe strane.
Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.
KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.
Dvojica muškaraca srpske nacionalnosti uhapšena su u utorak uveče na severu Kosova, pošto je policija u njihovom automobilu slovenačkih tablica pronašla pendrek, čekić, noževe, masku, sprejeve, srpske zastave, ambleme, saopštio je kosovski ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svećlja.
On tvrdi da je jedan od njih bivši borac sa Košara, koji je navodno pripadnik brigade Vojske Srbije za „destabilizacije država“, koga je do Jarinja dopratio „rusofilski pripadnik desnice“.
Srpsko stanovništvo, većinsko na severu Kosova, ne miri se sa odlukom Prištine da četiri opštine preuzmu četvorica gradonačelnika albanske nacionalnosti posle aprilskih izbora koje su Srbi masovno bojkotovali nezadovoljni celokupnim položajem.
Zapadne zemlje, koje su dozvolile održavanje takvih izbora, a koje Beograd ocenjuje kao potpuno nelegitimne, sada pokušavaju da diplomatskim putem nađu trajno rešenje za novu krizu na Kosovu i to samo dva meseca pošto je, uz posredovanje Evropske unije, obostrano usvojen plan normalizacije odnosa.
Pogledajte snimak sukoba u Zvečanu:
Dok stranka bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja traži da Skupština Kosova glasa o poverenju Kurtiju, koga optužuju za „gubitak suvereniteta“ na severu, kritikovanju Kurtija da je narušio odnose Kosova sa saveznicima pridružile su se i ostale opozicione stranke.
Skupština Kosova održaće u petak od 10 sati vanrednu sednicu na kojoj će jedina tačka dnevnog reda biti situacija na severu Kosova, potvrdila je šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari-Ljilja, prenosi Reporteri.
Zahteva da Kurti podnese izveštaj o dešavanjima na severu, zatražile su opozicione stranke Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova.
„Veoma sam zabrinut zbog situacije u zemlji. Danas je to najgore od 1999. Kurti je direktno odgovoran za ovu situaciju“, izjavio je Haradinaj, nekadašnji komandant gerilske Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba 1998-99 godine, koji je obavljao funkciju premijera u dva mandata.
Kosovski parlament ima 120 poslaničkih mesta, vladajuća koalicija većinu od 64 mandata, a Haradinajev ABK osam.
Kurti je poručio u sredu iz Bratislave da će specijalne jedinice kosovske policije ostati u opštinama na severu sve dok ne bude „zločinačkih nasilnika koji je napadaju, ispisuju grafite sa slovom Z (ruski ratni simbol) i dive se despotskom predsedniku (Rusije) Putinu, i podržavaju rusku okupaciju Ukrajine“.
Kurti je u četvrtak ponovio da su novoizabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu legalni i da imaju legitimitet, iako ne potpun i normalan, i da oni treba da rade u zgradama opština, prenosi Reporteri.
Zapadne diplomate pokušavale su od ponedeljka, 29. maja da ubede vlasti u Prištini da povuku odluku o ulasku gradonačelnika u opštine gde većinski žive Srbi, ali kosovski premijer Aljbin Kurti nije pokazao volju da tako nešto i učini.
U četvrtak je američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer imao redosvni sastanak s Kurtijem i ponovio zahteve da načelnici opština na severu dužnosti obavljaju iz drugih objekata, a ne iz opštinskih, te da se policija povuče iz opštinskih objekata.
On je rekao i da SAD žele primenu briselskog i ohridskog sporazuma.
Dvojica od četvorice novih gradonačelnika, koji su na aprilskim izborima dobili tek nekoliko procenata glasova, najavili su da ipak neće dolaziti u kancelarije u Zvečanu i Zubinom Potoku.
Reč je o albanskim političarima iz redova Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.
Gradonačelnik Leposavića, koji je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, od ponedeljka je u zgradi opštine koju je KFOR okružio oklopnim vozilima i bodljikavom žicom.
Vlasti u Prištini negiraju odgovornost i tvrde da će novi gradonačelnici, koji su dobili tek nekoliko procenata glasova na izborima koje su Srbi masovno bojkotovali, raditi u interesu svih.
Pre desetak dana, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde živi najviše Srba, inauguracija novog predsednika tog dela opštine Erdena Atića prošla je bez incidenata.
Beograd je u petak, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom, a predsednik Srbije najavio je da će obići jedinice armije.
Kratko objašnjenje pozadine sukoba:
- Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama
- Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem
- Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije
- Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu
- Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije
- Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava
- Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a
- Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati
Šta se trenutno dešava?
Dok američki zvaničnici kažu da bi novi gradonačelnici trebalo da rade na nekim drugim mestima, a ne u zgradama lokalnih samouprava na severu Kosova, Ljuljzim Hetemi, novoizabrani predsednik opštine Leposavić, od ponedeljka je u kancelariji u tom mestu.
Zgrada opštine Leposavić opasana je bodljikavom žicom, ispred su jake snage KFOR-a, a poslednja informacija je da međunarodne snage ne žele da ispune zahtev Srba da Hetemi ode.
U opštinama većinski nastanjenim Srbima, u četvrtak ujutro su počela nova okupljanja srpskog stanovništva u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
KFOR je u noći između srede i četvrtka rasporedio dodatne snage na važnim raskrsnicama i ulicama u Zvečanu, što je bio zahtev predstavnika Srba.
Oni kažu da će KFOR time sprečiti dolazak specijalnih jedinica Kosovske policije.
U četvrtak ujutro, meštanima Zvečana na protestu su se pridružili i rudari rudnika Crnac i Belo brdo iz Leposavića, koji kažu da ne mogu da rade jer su kosovski specijalci blokirali prilaze.
U zgradi opštine Leposavić i dalje je Ljuljzim Hetemi, novoizabrani gradonačelnik, koji je tamo ušao još u ponedeljak.
Srbi traže da on napusti zgradu lokalne samouprave koja je opasana bodljikavom žicom i jakim snagama KFOR-a.
Za sada nema naznaka da će KFOR udovoljiti zahtevima Srba da Hetemi napusti mesto.
Hetemi je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i jedan je od dvojice novoizabranih predsednika opština na severu Kosova.
Uz njega, i novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice Erden Atić je iz Kurtijeve stranke.
Okupljeni Srbi u Zvečanu i u Leposaviću danima pevaju pesmu „Izađi mala“, pozivajući time kosovske specijalce i predsednika opštine u Leposaviću da napuste objekte i odu.
NATO šalje dodatne snage, Amerika sankcioniše Prištinu
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je da je dodatnih 700 vojnika poslato na Kosovo kako bi se suzbilo nasilje koje je izbilo na severu i da će još jedan bataljon poslati ukoliko to bude neophodno.
Džefri Hovenijer, ambasador SAD na Kosovu rekao je na ranije sastanku sa novinarima u Prištini da je otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama „Difender Jurop 2023″ prva posledica za Vladu Kosova jer je odbacila pozive Vašingtona da ne eskalira situaciju na severu Kosova.
Amerika, moćni saveznik Prištine, kaže da su „snažno savetovali“ premijeru Aljbinu Kurtiju da promeni pravac delovanja, ali da je on to ignorisao.
Hovenijer je rekao da SAD razmatraju druge mere i da trenutno „nemaju entuzijazam“ da pomognu Kosovu u njegovim naporima da stekne šire međunarodno priznanje ili napredak ka članstvu u EU i NATO.
Pominju se i druge mere, među kojima zabrana odlaska zvaničnika sa Kosova u posetu Americi.
Čim su izbili incidenti u petak, 26. maja, američki državni sekretar SAD Entoni Blinken ukorio je vlasti u Prištini i upozorio je da će akcije u severnim opštinama imati posledice po bilateralne odnose.
Reagujući ranije na izjavu Blinkena, Kurti ju je nazvao „naivnom i beskorisnom“.
Kurti je izrazio negodovanje ovom izjavom, nazvavši je „omekšavanjem“ za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći“, rekao je Kurti za Gardijan u utorak.
Kurti je rekao da je kasnije razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom SAD za Balkan.
Šef izvršne vlasti je rekao da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da gradonačelnike presele u druge objekte ili da rade od kuće, što je Kurti odbio.
„Ne možemo da imamo virtuelnog gradonačelnika, mi smo demokratska republika. Demokratska republika se ne može predati fašističkoj miliciji“, dodao je on.
Šta je rekao Vučić?
Posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte – pet velikih sila SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da im je poručio da je „krajnje vreme da deo međunarodne zajednice napokon oštro, jasno i nedvosmisleno reaguje na politiku prištinskih institucija i da zaštiti Srbe od sve jačih pritisaka i brutalnog nasilja“.
U saopštenju, Vučić je od zemalja Kvinte koje, kako je naveo, imao najveći uticaj na Prištinu, da zatražio da zaštite Srbe, navodeći da je to preduslov za svaki dalji razgovor sa kosovskim vlastima.
„Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče snage i lične gradonačelnike sa severa Kosova. Srbi nikada neće prihvatiti njihovu okupaciju“, rekao je Vučić.
Izrazio je žaljenje zbog povređenih vojnika KFOR-a, ali je istakao da je mnogo veći broj Srba povređen, da je protiv njih korišćeno vatreno oružje i velika fizička sila, iako su od početka pružali nenasilan otpor.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti komunikaciju sa predstavnicima KFOR-a, odnosno NATO-a, u, kako je naveo, „najboljoj veri da se sačuva mir i stabilnost“.
Vučić je potom razgovarao sa ambasadorom Rusije, a na kraju i sa ambasadorkom Kine.
Prethodno su i predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, optužili Beograd i Vučića da su „naložili ekstremistima“ da izazovu napade i nasilje.
Rama: „Kao da se Meksiko približava granici Sjedinjenih Država“
Albanski premijer Edi Rama izjavio je na bezbednosnom forumu u Slovačkoj da je efekat približavanja srpske vojske granici Kosova jednak nuli, prenosi Koha.
Kako kaže, to je isto „kao da se vojska Meksika približava granici Sjedinjenih Američkih Država“.
„Uz dužno poštovanje jer volim Meksiko! Ali šta (srpska vojska) može da uradi? Ništa, apsolutno ništa. Reč je samo o unutrašnjoj politici“, rekao je Rama.
Koja policija sme da bude na severu Kosova?
Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, pitanje nadležnosti Kosovske policije regulisano je u tri tačke.
Sporazumom je predviđeno da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija.
Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije, piše u sporazumu.
Predviđeno je i postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severni deo Kosovske Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije.
Sastav Kosovske policije na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine, piše u tom sporazumu.
Međutim, Srbi su se u novembru 2022. godine povukli iz sastava Kosovske policije.
O time više pročitajte u posebnom tekstu.
Pitanje da li specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebalo da stigne voz sa natpisima „Kosovo je Srbija“.
Tada su pripadnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.
Aleksandar Vučić je tada rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer „jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice“.
Zašto su Srbi bojkotovali izbore?
Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.
Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.
Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.
Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.
Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.
Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.
Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: Link