Izaslanici Evropske unije i Amerike izneli plan u tri tačke za rešavanje krize na severu Kosova, premije Aljbin Kurti kaže da je spreman da radi na deeskalaciji situacije.
Izvor: BBC
Pripadnici KFOR-a i Srbi u Leposaviću/Kossev
Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.
Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, evropski i američki izaslanici za Balkan, najpre su u Prištini razgovarali sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ali i predstavnicima Srba, predočivši predlog izlaska iz krize, a potom su u Beogradu razgovarali sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.
Od kosovskog premijera Aljbina Kurtija traže da hitno deeskalira krizu na severu Kosova i da prione na sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnosno stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je glavni zahtev kako Srba, tako i Beograda, a predviđena je i raznim potpisanim dogovorima.
Kurti je za sada odbijao stvaranje ZSO.
Lajčak je rekao da su imali “dugu i tešku raspravu” sa premijerom Kosova, kao i da su izneli predlog u tri tačke kako da se izađe iz krize.
“Prvo je deeskalacija situacije, drugo su brzi izbori na severu i treće je povratak dijalogu za normalizaciju”, rekao je Lajčak novinarima posle sastanka i dodao da je njihova misija “tek počela”.
Kurti je rekao da je spreman za deeskalaciju sukoba i normalizaciju odnosa.
Američki diplomata bio je oštar u obraćanju posle susreta sa Kurtijem, rekavši su SAD uvek podržavale Kosovo, ali i da “imamo neke izazove u bilateralnim odnosima, u odnosu sa premijerom”, citira ga prištinska Koha ditore.
“Ukoliko okrenete leđa ovom sporazumu, okrenuli ste leđa Evropi, sa svim posledicama koje dolaze sa tim, nestabilnostima u odnosima, nedostatkom finansiranja i slobode kretanja”, poručio je Gabrijel Eskobar, prenosi Kossev.
Srbi već 11 dana protestuju ispred opština na severu Kosova gde su većina, tražeći da novoizabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava, ali i povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije.
Da su napetosti počela da opadaju svedoči i vest iz Leposavića gde su, kako portal Kossev, pripadnici KFOR-a učestvovali u takmičenju sa Srbima u natezanju konopca na lokalnim radničkim sportskim igrama.
KFOR, međunarodna mirovna misija, pojačala je prisustvo u kriznim područjima, a dok srpsko stanovništvo protestuje, ni među Albancima nije mirno – opozicija je tražila da se u Skupštini Kosova glasa o poverenju vladi Aljbina Kurtija, kriveći je za eskalaciju nasilja i napetosti.
Beograd i Priština međusobno razmenjuju optužbe, a evropski zvaničnici kao izlaz iz nove krize vide u ponovljenim izborima u četiri opštine na severu Kosova – ovog puta uz učešće Srba.
O najnovijem francusko-nemačkom predlogu više pročitajte ovde.
Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.
Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.
Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.
Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše problema bilo je u ponedeljak, 29. maja, kada su se Srbi sukobili sa pripadnicima KFOR-a i kosovskim specijalcima, što se završilo desetinama povređenih sa obe strane, ali i među novinarima.
Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.
“Rusija ne režira krizu, ovo je neuspeh rukovodstava obe strane”
Gabrijel Eskobar, američki diplomata zadužen za Balkan, bio je oštar u obraćanju posle sastanka sa Kurtijem, rekavši da od njega očekuju odgovor na izneti predlog u roku od dva dana.
“Biću vrlo iskren, SAD su vam bile najveća podrška i boli me kada vidim da ljudi misle da nekako usmeravamo naš odnos i angažman sa Kosovom u korist Srbije”, rekao je Eskobar na konferenciji za novinare, prenosi Koha ditore.
“Ja sam u američkoj vladi od moje 19. godine i video sam mnogo toga… ali nikada nisam video da neko dovodi u pitanje autoritet vlade američke”, rekao je on.
Na pitanje novinara portala Kossev, da li su tačnje tvrdnje Prištine da je Srbija, “kao Putinov saveznik”, isključivi krivac za krizu na severu, Eskobar je odgovorio da se sa tim ne slaže.
“Mislim da je Rusija to iskoristila, Rusija ima koristi od toga, ali Rusija ne režira ovo. Budimo iskreni, ovo je neuspeh političkih rukovodstava obe strane da postignu napredak u međuetničkom pomirenju. Tačka”, dodao je Eskobar.
Šta je rekao Kurti?
Iako je pre nekoliko dana u Skupšptini Kosova, pročitao spisak sa imena Srba, za koje je rekao da su organizatori nemira na severu i da iza svega stoji Beograd, posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Kurti je izrazio spremnost da se izađe iz krize.
“Izrazio je bezrezervnu spremnost i nepokolebljivu dobru veru za intenzivan i zajednički angažman na deeskalaciji situacije i normalizaciji odnosa”, saopštila je kosovska vlada o Kurtijevim stavovima.
“Premijer je rekao da je dalji pravac da se odmah zaustave napadi nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na domaće i međunarodne bezbednosne agencije i novinare. On je pozvao Brisel i Vašington da pozovu na prekid nasilja i procesuiranje i kažnjavanje njegovih počinilaca”, piše se u saopšenju Vlade Kosova.
Prema Kurtiju, samo vladavina prava može utrti put za vanredne, slobodne, demokratske i poštene izbore.
“Takva bi trebalo da bude predizborna kampanja. Kandidati i birači na novim izborima moraju da se takmiče i učestvuju bez straha i pretnji.
“Red i zakonitost bi svakako proporcionalno smanjili broj policajaca u zgradama opština u tri severne opštine”, rekao je Kurti, a prenela Vlada Kosova.
Šta je izjavio Vučić?
Posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Vučić je na Instagram nalogu napisao da želi da veruje da deo međunarodne zajednice koji ima najveći uticaj na Prištinu, ima i mehanizme koji mogu da dovedu do konačne realizacije obaveza koje je Priština prihvatila i potpisala pre više od jedne decenije.
“Poručio sam da je vreme da Priština napokon ispuni obaveze, a pre svih formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom”, napisao je Vučić.
Kratko objašnjenje pozadine sukoba:
- Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
- Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
- Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
- Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
- Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
- Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
- Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
- Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.
Kratko objašnjenje pozadine sukoba:
- Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
- Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
- Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
- Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
- Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
- Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
- Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
- Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.
Šta se trenutno dešava?
Oklopna vozila KFOR-a, ograde i bodljikava žica sada su gotovo normalan prizor na ulicama opština na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Situacija je sada mnogo mirnija o čemu svedoči i informacija da su se u Leposaviću okupljeni Srbi i pripadnici KFOR-a natezali konopcem.
Upravo u te tri opštine, Srbi protestuju od petka, 26. maja zbog dolaska novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti.
Incidenti su počeli tog dana kada je Kosovska policija upala u zgradu opštine Zvečan, potom i u druge dve, što je izazvalo gnev Srba.
Tri dana kasnije, ponovo u Zvečanu, mestu na samo par kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, izbili su veliki nemiri i sukobi Srba i pripadnika KFOR-a i specijalnih snaga Kosovske policije.
Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.
KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.
Šta se trenutno dešava?
Oklopna vozila KFOR-a, ograde i bodljikava žica sada su gotovo normalan prizor na ulicama opština na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Situacija je sada mnogo mirnija o čemu svedoči i informacija da su se u Leposaviću okupljeni Srbi i pripadnici KFOR-a natezali konopcem.
Upravo u te tri opštine, Srbi protestuju od petka, 26. maja zbog dolaska novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti.
Incidenti su počeli tog dana kada je Kosovska policija upala u zgradu opštine Zvečan, potom i u druge dve, što je izazvalo gnev Srba.
Tri dana kasnije, ponovo u Zvečanu, mestu na samo par kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, izbili su veliki nemiri i sukobi Srba i pripadnika KFOR-a i specijalnih snaga Kosovske policije.
Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.
KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.
Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:
Od tada je KFOR pojačao prisustvo u tim opštinama, a dvojica od trojice gradonačelnika, povinovali su se pozivima zapadnih diplomata da ne dolaze u zgrade opština, već da rade iz nekih drugih objekata u drugim mestima.
U četvrtak su se u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice, okupile desetine demonstranata, noseći zastave Albanije, “Velike Albanije” i one na kojima je pisalo UČK (Oslobodilačka vojska Kosova – na albanskom jeziku).
Zašto su Srbi bojkotovali izbore?
Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.
Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.
Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.
Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti “u službi svih građana”, dok su u Beogradu izbori nazvani “mrakom demokratije”.
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.
Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.
Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.
Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
NATO šalje dodatne snage, Amerika sankcioniše Prištinu
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je da je dodatnih 700 vojnika poslato na Kosovo kako bi se suzbilo nasilje koje je izbilo na severu i da će još jedan bataljon poslati ukoliko to bude neophodno.
Džefri Hovenijer, ambasador SAD na Kosovu rekao je na ranije sastanku sa novinarima u Prištini da je otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama “Difender Jurop 2023” prva posledica za Vladu Kosova jer je odbacila pozive Vašingtona da ne eskalira situaciju na severu Kosova.
Amerika, moćni saveznik Prištine, kaže da su “snažno savetovali” premijeru Aljbinu Kurtiju da promeni pravac delovanja, ali da je on to ignorisao.
Hovenijer je rekao da SAD razmatraju druge mere i da trenutno “nemaju entuzijazam” da pomognu Kosovu u njegovim naporima da stekne šire međunarodno priznanje ili napredak ka članstvu u EU i NATO.
Pominju se i druge mere, među kojima zabrana odlaska zvaničnika sa Kosova u posetu Americi.
Čim su izbili incidenti u petak, 26. maja, američki državni sekretar SAD Entoni Blinken ukorio je vlasti u Prištini i upozorio je da će akcije u severnim opštinama imati posledice po bilateralne odnose.
Reagujući ranije na izjavu Blinkena, Kurti ju je nazvao “naivnom i beskorisnom”.
Kurti je izrazio negodovanje ovom izjavom, nazvavši je “omekšavanjem” za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći”, rekao je Kurti za Gardijan u utorak.
Kurti je rekao da je kasnije razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom SAD za Balkan.
Šef izvršne vlasti je rekao da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da gradonačelnike presele u druge objekte ili da rade od kuće, što je Kurti odbio.
“Ne možemo da imamo virtuelnog gradonačelnika, mi smo demokratska republika. Demokratska republika se ne može predati fašističkoj miliciji”, dodao je on.
Šta je rekao Vučić?
Posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte – pet velikih sila SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da im je poručio da je “krajnje vreme da deo međunarodne zajednice napokon oštro, jasno i nedvosmisleno reaguje na politiku prištinskih institucija i da zaštiti Srbe od sve jačih pritisaka i brutalnog nasilja”.
U saopštenju, Vučić je od zemalja Kvinte koje, kako je naveo, imao najveći uticaj na Prištinu, da zatražio da zaštite Srbe, navodeći da je to preduslov za svaki dalji razgovor sa kosovskim vlastima.
“Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče snage i lične gradonačelnike sa severa Kosova. Srbi nikada neće prihvatiti njihovu okupaciju”, rekao je Vučić.
Izrazio je žaljenje zbog povređenih vojnika KFOR-a, ali je istakao da je mnogo veći broj Srba povređen, da je protiv njih korišćeno vatreno oružje i velika fizička sila, iako su od početka pružali nenasilan otpor.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti komunikaciju sa predstavnicima KFOR-a, odnosno NATO-a, u, kako je naveo, “najboljoj veri da se sačuva mir i stabilnost”.
Vučić je potom razgovarao sa ambasadorom Rusije, a na kraju i sa ambasadorkom Kine.
Prethodno su i predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, optužili Beograd i Vučića da su “naložili ekstremistima” da izazovu napade i nasilje.
Rama: “Kao da se Meksiko približava granici Sjedinjenih Država”
Albanski premijer Edi Rama izjavio je na bezbednosnom forumu u Slovačkoj da je efekat približavanja srpske vojske granici Kosova jednak nuli, prenosi Koha.
Kako kaže, to je isto “kao da se vojska Meksika približava granici Sjedinjenih Američkih Država”.
“Uz dužno poštovanje jer volim Meksiko! Ali šta (srpska vojska) može da uradi? Ništa, apsolutno ništa. Reč je samo o unutrašnjoj politici”, rekao je Rama.
Koja policija sme da bude na severu Kosova?
Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, pitanje nadležnosti Kosovske policije regulisano je u tri tačke.
Sporazumom je predviđeno da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija.
Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije, piše u sporazumu.
Predviđeno je i postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severni deo Kosovske Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije.
Sastav Kosovske policije na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine, piše u tom sporazumu.
Međutim, Srbi su se u novembru 2022. godine povukli iz sastava Kosovske policije.
O time više pročitajte u posebnom tekstu.
Pitanje da li specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebalo da stigne voz sa natpisima “Kosovo je Srbija”.
Tada su pripadnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.
Aleksandar Vučić je tada rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer “jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice”.
Zašto su Srbi bojkotovali izbore?
Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.
Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.
Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.
Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti “u službi svih građana”, dok su u Beogradu izbori nazvani “mrakom demokratije”.
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.
Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.
Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.
Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Izvor: Link