Nekoliko sati pošto su pripadnici srpskih bezbednosnih snaga uhapsili trojicu pripadnika Kosovske policije, Vlada Kosova je odlučila da pojača kontrole na graničnim prelazima, što se posebno odnosi na kamione sa robom srpskih registarskih tablica.
Na graničnom prelazu Merdare, najvećem između Kosova i Srbije, u četvrtak ujutru je bio dugačak red kamiona posle ove odluke Kosova, prenosi agencija Rojters, dodajući da manja vozila i automobili srpskih tablica prelaze na kosovsku teritoriju.
I na prelazu Jarinje kolona kamiona duga je oko pola kilometra, javlja RTS.
Kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je u četvrtak hitno oslobađanje trojice kosovskih policajaca i ocenio da je ta akcija Srbije „bila agresija na Kosovo”.
Obraćajući se posle sednice Saveta za bezbednost Kosova, on je dodao da je Srbija ugrozila granicu Kosova i da Vladu to primorava da pojača granične kontrole.
„U zavisnosti od analiza i procena bezbednosnih institucija, one mogu uključiti i obustave saobraćaja u slučajevima kada se proceni da mogu predstavljati rizik.
„Naredne radnje biće preduzete na osnovu preporuka relevantnih institucija”, rekao je Kurti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da vlasti u Prištini „ne mogu da zabranjuju uvoz srpske robe”, jer se to kosi sa međunarodnim sporazumima, a da se time narod na Kosovu ostavlja bez najvažnijih namirnica – hleba, mleka i lekova.
Kraj sadržaja sa YouTube, 1
Šta se događalo u sredu?
Fotografije hapšenja gde se kosovski policijci vide kako sa lisicama na rukama i odloženim oružjem, leže na travi, objavila je srpska policija.
Vlasti u Beogradu kažu da su u administrativnom pojasu prema Kosovu, daleko u dubini teritorije centralne Srbije, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Antiterorističke grupe posebne jedinice policije, uhapsili R.Z, B.S. i M.Š.
Time je „sprečena akcija koja po svim parametrima predstavlja teroristički akt”, rekli su iz MUP-a, prenosi Tanjug.
Sva trojica bila su naoružana automatskim oružjem i u punoj ratnoj opremi sa dži-pi-es uređajima, mapama i drugom opremom, izjavio je šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković, dodajući da su uhapšeni u reonu sela Gnjilica, u opštini Raška.
Kurti je tog dana poručio da su trojica pripadnika kosovske granične policije kidnapovana na severu Kosova u Leposaviću, u blizini, navodno, švercerskog puta kod granice, i da su to učinili pripadnici srpske vojske u znak osvete zbog hapšenja Miluna Milenkovića.
Miluna Milenkovića uhapsili su u utorak kosovski policajci, uz optužbe da je pre dve nedelje organizovao napad na vojnike KFOR-a tokom sukoba u Zvečanu, za šta je dan kasnije Specijalno tužilaštvo Kosova zatražilo pritvor.
„Ulazak srpskih snaga na teritoriju Kosova je agresija i ima za cilj eskalaciju i destabilizaciju”, napisao je Kurti na Fejsbuku, zatraživši hitno puštanje trojice policajaca.
Kosovska policija sumnja da su tri službenika granične patrole „kidnapovani” na severu, „duboko na teritoriji Kosova, u pograničnom području”, saopštili su iz policije.
Kako se navodi, policajci su dežurali u mestu Tresave/Bare, kako bi sprečili korišćenje alternativnih puteva, koje koriste kriminalne grupe za ilegalni prelazak i šverc.
Policijska jedinica sastavljena od tri granična službenika je u sredu, u podne, prijavila da su, u blizini mesta gde su boravili, primetili maskirana i naoružana lica, dodaje se.
„Pripadnici naše policije nogom nisu kročili na teritoriju Kosova i Metohije i nisu prekršili Rezoluciju 1244.
„Spremni smo da ponudimo sve dokaze i da se otvori međunarodna istraga”, rekao je šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
KFOR, mirovna misija NATO-a na Kosovu, saopštio je večeras da je u kontaktu sa srpskim vlastima zbog dobijanja zvaničnih informacija u vezi sa ovih hapšenjem.
Tri kosovska policajca su policijskim vozilom došla do alternativnog prelaza i peške prešli na teritoriju Srbije, saopštio je državni sekretar MUP-a Srbije Željko Brkić.
On tvrdi da se hapšenje desilo na kilometar u dubini teritorije centralne Srbije.
„Predstavnici Ministarstva nisu prelazili, nisu bili u blizini administrativne linije, te samim tim nisu prekršili Rezoluciju 1244, a ni Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova”, rekao je Brkić.
Šta se dešavalo pre hapšenja policajaca?
Specijalno tužilaštvo Kosova zatražilo je pritvor za Miluna Milenkovića, koji je dan ranije uhapšen zbog sumnje da je organizovao napad na vojnike KFOR-a.
Dželjalj Svećlja, ministar unutrašnjih poslova Kosova, potvrdio da je jedna osoba uhapšena u utorak, tvrdeći da je navodno reč o vođi Civilne zaštite, ali i organizatoru napada na KFOR u Zvečanu, preneo je Kossev.
U sredu je održan protest Srba sa Kosova na kom je zatraženo puštanje Milenkovića, kik-boksera iz Severne Mitrovice.
Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su većinski narod.
Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.
Na tim izborima izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao, čemu su se Srbi protivili i organizovali su proteste ispred opštinskih zgrada.
Tokom protesta, najviše nereda bilo je u Zvečanu, najpre između Srba i Kosovske policije, a nekoliko dana kasnije i Srba sa pripadnicima KFOR-a i kosovskih specijalaca, kada je povređeno više desetina ljudi na obe strane, od kojih neki teže.
Protesti traju gotovo tri nedelje, a između međunarodnih snaga i lokalnog stanovništva više nema incidenata.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Izvor: Link