Srbija nikada nije razumela Vojvodinu

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović ocenila je da Srbija nikada nije prihvatila autonomiju Vojvodine jer “nikada nije razumela Vojvodinu”.

„Srbija nikada nije prihvatila autonomiju Vojvodine jer nikada nije razumela Vojvodinu. To je drugačiji civilizacijski kulturni model“, kazala je Dragović na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Ustav Vojvodine – Babaroga memorandumske Srbije“ povodom 50. godišnjice od njegovog usvajanja u Jugoslaviji 1974. godine.

Dragović je kazala da je autonomija Vojvodine srušena u „jogurt revoluciji“ 1988. godine na potpuno istim „litijaškim“ parolama kao i danas – „Ne damo Kosovo“.

„Mi smo ostali u tim događanjima naroda iz 1988. godine. I nakon svega što su učinili na urušavanju autonomije Vojvodine, oni se u Beogradu još uvek plaše Vojvodine. Srbija je u zoni sumraka i u tu zonu sumraka je usisala i Vojvodinu“, ocenila je Dragović.

Po njenim rečima, niko ni posle 5. oktobra 2000. godine nije dovodio u pitanje nacionalističku politiku Slobodana Miloševića.

„Etnonacionalizam je ostao dominantan jer Srbija nije odustala od demokratije, ona je nije prihvatila. Zbog toga je ;zabluda očekivanje da će vojvođanske partije u Beogradu pronaći partnere za decentralizaciju Srbije. Jedina priča koja do sada nije postojala među vojvođanskim partijama je separatistički program“, navela je Dragović.

Pisac Svetislav Basara je ocenio da je „usud Srbije zver etnonacionalizma koji samog sebe neprestano generiše“.

„Ovde ne postoji nijedan drugi kulturni model osim nacionalističkog i centralističkog. A nisu u stanju da održe ni centralizam. Nije bilo pameti da se preuzimaju iskustva od Vojvodina koja je bila zagazila u Srednju Evropu. Ono što je bilo najbliže civilizovanom svetu je potisnuto“, rekao je Basara.

Po njegovim rečima, smatrati period posle ubistva premijera Zorana Đinđića nekakvim demokratskim je „kretenizam krajnje vrste“.

„Posle ubistva Zorana Đinđića počinje klerikalizacija i fašizacija društva, nacionalizam je tada provalio i to su radili Vojislav Koštunica i Boris Tadić. A posle su Vučiću predali vlast na tacni“, ocenio je Basara.

Sociolog Aleksej Kišjuhas je rekao da je uspeh Ustava Vojvodine iz 1974. godine i društveni, ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine „veoma dragocen kao istorijski primer“.

„To je bio politički subjektivitet koji je doneo neverovatan napredak. Vojvodina je civilizacijska vrednost“, ocenio je Kišjuhas.

Po njegovim rečima, situacija je danas za autonomiju Vojvodine mnogo teža nego u vreme „jogurt revolucije“ 1988. godine.

„Blede sećanja na autonomiju Vojvodine – nove generacije se ne sećaju, a sam vojvođanski identitet nema ko da neguje. Govorimo o egzodusu Srba sa Kosova, ali ne govorimo o egzodusu Hrvata, Mađara, Slovaka…“, naveo je Kišjuhas.

Dodao je da je „jogurt revolucija“ bila „puč koji je postao kontrarevolucija“ jer je organizovana „seča kadrova, otimanje imovine, preraspodela imovine“.

Politikolog Boris Varga je ocenio da je na delu restauracija Miloševićevog režima, ali se danas ide i do promene termina pa „to više nije Vojvodina, to je Severna Srbija“.

On je ocenio da proces promene granica u Jugoslaviji „izgleda nije još sasvim gotov“, te je tako Vojvodina „Severna Srbija i deo srpskog sveta“.

Varga je rekao da je danas u Vojvodini teško biti Ukrajinac zbog raširene „putinofilije“, koja Ukrajince čini nespokojnim.

On je ocenio da Srbija nikada neće pristati na široku autonomiju Vojvodine i rekao da je važno nastaviti negovati „regionalni lokalpatriotizam“.

Tribina je počela intoniranjem vojvođanske pesme „Hej, salaši“, za koju je moderator tribine Dinko Gruhonjić rekao da je „možda utopijska, a možda i futuristička himna Vojvodine“, a prisutni su je odslušali stojeći, dok su neki od njih držali desnu ruku na srcu.