Dvadeset dana posle dva masovna ubistva u Srbiji u kojima je stradalo 18 ljudi, mahom dece i mladih, ponavlja se talas dojava o postavljenim bombama u raznim objektima, ponajviše školama.
Nove dojave u utorak, 23. maja upućene su nekolicini škola u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Čačku i Gornjem Milanovcu.
Posle policijske kontrole, utvrđeno je da su sve dojave bile lažne, preneo je RTS.
Sredinom prethodne nedelje, više od 100 beogradskih osnovnih i srednjih škola dobilo je anonimne dojave o bombama, za koje je kasnije utvrđeno da su lažne.
Dojave o postavljenim bombama dobile su Vojno-medicinska akademija, jedna od najvećih zdravstvenih ustanova u zemlji, Kliničko-bolnički centar Zvezdara, kao i Zoološki vrt u Beogradu.
Slične pretnje dobile i obrazovne ustanove, sportske ustanove, tržni centri i fakulteti u Novom Sadu i Somboru.
Anonimne dojave o bombama nisu retkost i gotovo da su postale trend poslednjih godina, ne samo u Srbiji, već i u regionu Balkana.
Nove dojave u školama dodatno su uznemirile roditelje učenika, posebno posle nezapamćene tragedije kada je 13-godišnjak, kako je do sada objavljeno u istrazi, ušao u osnovnu školu u centru Beograda i iz očevog oružja ubio devetoro đaka i čuvara škole, i ranio još šestoro učenika i nastavnicu istorije.
Odmah posle ove tragedije, vlasti su odlučile da rasporede više od 1.000 policajaca u školama u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je uveren da će to značajno povećati bezbednost u školama, da će za 80 odsto biti smanjeno vršnjačko nasilje, i da će roditelji biti mirniji kada šalju decu na nastavu.
Nije lako utvrditi odakle je poslat mejl
Koliko će biti komplikovano da se otkriju počinioci zavisi i od umešnosti policije, ali i od načina na koji su dojave stigle.
Ako je dojava bila telefonom, jednostavno je utvrditi sa kog broja ili sa kojih baznih stanica je poziv stigao, posebno ako su domaće mreže ili operatori u pitanju, rekao je u maju 2022. Jovan Šikanja sa portala E sigurnost za BBC na srpskom.
Ako je u pitanju elektronska pošta, situacija se komplikuje.
„U slučaju mejla, teško je utvrditi jer postoje mnogi servisi za anonimizaciju mejl adresa, oni nisu savršeni, ali priča je mnogo složenija.
„Nije bitno odakle dolazi mejl, postoje servisi baš za anonimno slanje, to policiji malo znači, jer poruka može biti poslata iz Srbije, a da se vidi da je poruka poslata sa ko zna koje mejl adrese“, objašnjava Šikanja.
On se seća takvih prijava i iz perioda njegovog školovanja, mada je toga bilo znatno manje.
„Ovo nije nova stvar, ali su tehnike uznapredovale.
„Jasno je da moraju da odreaguju, ali policija bi trebalo da poboljša protokole i da pravi bolju selekciju koje prijave će uzeti u razmatranje“, kaže Šikanja.
Šta piše u Krivičnom zakonu?
Član 343: Izazivanje panike i nereda
(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: Link