Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa „Države u tranziciji“ četvrtu godinu za redom nije svrstana među demokratske zemlje, već u „hibridne ili tranzicione režime“ u kojima su demokratske institucije krhke, dok postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda.
Kvalitet demokratije koji se, prema izveštaju Fridom hausa, meri od 1 do 7, ove godine ocenjen kao i prošle sa 3,79, što je tada bio drugi najveći zabeležni pad.
„Srbija je sada društvo u kojem je vladavina prava jača i stigla je do tačke u kojoj će ubice novinara biti izvede pred sud, a to je svakako dostignuće“, rekao je u utorak ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil, koji se osvrnuo na slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije, za koji kaže da „danas ilustruje koliko je Srbija napredovala poslednjih godina“.
Ipak, podaci brojnih organizacija koje vrše monitoring nad pravima i slobodama širom sveta ne podupiru Hilovu ocenu o napretku Srbije u oblasti vladavine prava.
Kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, prosečna ocena Srbije na skali Fridom hausa od 1 do 7 bila je 4,36. U godišnjem izveštaju te nevladine organizacije o političkim pravima i slobodama, Srbija je tada bila označena označena kao slobodna zemlja.
Srbija je u međuvremenu izgubila status slobodne države i sada se, prema oceni Fridom hausa, nalazi među delimično slobodnim zemljama zbog sve gorih uslova pod kojima se sprovode izbori, ali i napada na nezavisne novinare.
U poslednjih osam godina, ta međunarodna organizacija nije zabeležila napredak ni u jednoj od sedam oblasti koje prati, već samo nazadovanje – Srbiji je od početka vlasti naprednjaka u tih sedam oblasti ocena revidirana čak deset puta, i to svaki put naniže.
Srbija po prvi put od 2003. nije demokratska država, zaključak je izveštaja „Zemlje u tranziciji“, dokumenta u kojem je Fridom haus istražio i opisao način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope.
Prema izveštaju za 2020. godinu Srbija i Crna Gora svrstane su u kategoriju “vlada u tranziciji ili hibridnih režima”. U takvim režimima vlast je zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Srbija je nazadovala i po pitanju slobode medija, pa je tako u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica zauzela 91. mesto, umesto prošlogodišnjeg 79. po indeksu slobode medija. Na toj listi Srbija se 2014. nalazila na 67, a godinu dana ranije na 54. mestu.
U izveštaju je navedeno da je u Srbiji zakonski okvir solidan, ali da su novinari izloženi političkim pritiscima. Konstatuje se da provladini mediji šire rusku propagandu, kao i da je Srbija zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana, za 12 poena.
Dok je pravni okvir čvrst, novinarima prete politički pritisci, a krivična dela koja su nad njima počinjena ostaju nekažnjena, navedeno je u izveštaju Reportera bez granica.
Stejt department o Srbiji: Nezavisni mediji sputavani
Da nezavisni mediji rade, ali da su sputavani jer je medijsko tržište prezasićeno vladinim i provladinim medijima, ocenio je i Stejt department u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2022. godinu. Dodaje se da su najveći distributeri plaćenog sadržaja Junajted Media i Telekom Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu. Mediji zavise od države za reklame, što pogoduje vladajućim figurama, a opozicioni lideri nemaju pristup medijima, naveo je Stejt department.
Međunarodne i domaće nevladine organizacije navele su da je sudstvo podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i narodni poslanici nastavili su da javno komentarišu otvorene istrage i rad tužilaca i sudija, navodi Stejt department. Dužina suđenja ostaje razlog za zabrinutost, dodaje se u izveštaju.
Srbija je pala i na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru – ima indeks 36 od 100 mogućih i nalazi se na 101. poziciji.
U prethodne dve godine Srbija je imala indeks percepcije korupcije (CPI) 38, i nalazila se na 94, odnosno 96. mestu liste koju objavljuje međunarodna organizacija Transparency International. Ovogodišnji skor ujedno je i najlošiji u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja.
Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka. Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 34, a Albanija deli 101. poziciju sa Srbijom.
Pogoršanje u percepciji korupcije, nakon dugogodišnje stagnacije, posredno ukazuje da nije problem samo u opažanjima, već da nema ni suštinskog napretka.
Srbija se nalazi u grupi država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina, ocenio je švedski V-Dem Institut u svom izveštaju o stanju demokratije pod nazivom „Autokratija postaje viralna“.
U izveštaju se navodi da je Srbija u kategoriji država u kojima demokratija nije napredovala u prethodnih deset godina, a država je pala dve kategorije niže – iz liberalne demokratije u izbornu autokratiju.
„U Srbiji je propadao izborni integritet uporedo sa pogoršanjem akademskih, građanskih i sloboda medija, što je između ostalog doprinelo povratku u autoritarnost 2013. godine. Kvalitet izbora se od tada pogoršava, a 2020. dodatno, kada su mnoge opozicione stranke bojkotovale parlamentarne izbore”, navedeno je u izveštaju tog instituta.
Izvor: Link
