Da li Srbija zaista može da uđe u EU 2030. godine, pitanje je koje se postavlja pošto je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, na Strateškom forumu na Bledu rekao da “EU mora biti spremna” da do te godine primi nove članove. Analitičari ocenjuju da je Mišelova poruka veoma značajna, ali da još nije izvesno da će se EU širiti po ranijem modelu.
Mišel je na taj način osvetlio evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i to na samitu u Sloveniji koji okuplja sve lidere regiona. Na Strateškom forumu na Bledu pored Mišela učestvuju slovenački premijer Robert Golob, premijerka Srbije Ana Brnabić, zatim premijer Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto, premijer Kosova Aljbin Kurti, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski i premijer Albanije Edi Rama.
Blic preporučuje
Na prvi pogled, prema sastavu i važnosti skupa, reklo bi se da državama kandidatima Evropska unija i nije tako daleko. Ali, da li je ta slika realna?
“Reči Mišela značajne za sve države kandidate za ulazak u EU”
Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, ističe za “Blic” da su reči Šarl Mišela izuzetno značajne za sve države kandidate za ulazak u EU.
– Nismo skoro imali slučajeve da visoki predstavnik EU izgovori tako nešto. Poslednji put je to učinio Žan Klod-Junker kada je spomenuo 2025. kao godinu proširenja ali iza te ideje nisu stale države članice. Mišel bi trebalo da predstavlja sve države članice u Evropskom savetu i pretpostavljam da ne bi mogao tako nešto da kaže da nije uvideo da to može da zaživi – ocenjuje Subotić.
Kako kaže, 2030. nije datum koji je zacementiran u EU.
– To je datum koji pliva ili klizni datum i više je pomoćno sredstvo prema kome državne administracije treba da prave planove i određuju kapacitete. Ipak, da li će se taj datum ostvariti zavisi, pre svega, od toga da li su države kandidati ispunili uslove za ulazak u EU – analizira Subotić.
“Iz perspektive EU 2030. godina je blizu”
Naš sagovornik dodaje da je pred Srbijom veoma zahtevan period ukoliko želi da do 2030. godine uđe u EU.
Foto: RAS Srbija / RAS Srbija
– Ulazak u EU 2030. znači da je buduća država članica ispunila sve uslove do 2028. godine. To je period od pet godina što znači da nemamo mnogo vremena. Iz perspektive EU 2030. godina je blizu. Mi smo zatvorili tek dva poglavlja. Ne radi se samo ovde o poglavljima već i o usklađivanju sa spoljnom politikom EU i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine – navodi Subotić.
“Rat u Ukrajini ubrzao sve procese”
Kosovsko pitanje nameće se kao glavni kamen spoticanja na putu ka EU.
– To je višedecenijsko pitanje za nas, a sad treba da ga rešimo za pet godina. Ipak, videli smo koliko je rat u Ukrajini ubrzao sve procese. Postignut je Ohridski sporazum, a godinu dana pre toga niko nije ni mogao to da zamisli. Jeste da taj sporazum nije implementiran i to pre svega zbog Prištine koja zbog toga trpi restriktivne mere EU – tvrdi Subotić.
Foto: Dmitry Lovetsky / Tanjug/AP
Programski menadžer Centra za evropske poslove smatra da je nova geopolitička realnost usled rata u Ukrajini otreznila EU.
– Brisel je uvideo da ne može samo da sedi i čeka da se države kandidati same reformišu i ispune sve uslove za ulazak u EU. Zato Zapad mora da podrži te reforme i istisne ruski uticaj u državama kandidatima, a to najbolje mogu tako što će ih primiti u EU – ocenjuje Subotić.
“Crna Gora najbliža EU”
Kako kaže, za sad je od svih država kandidata Crna Gora najbliža EU.
– Mislim da je 2030. godina najrealniji datum ulaska u EU za Crnu Goru. To je država koja nema bilateralne probleme, sva poglavlja je otvorila i sada kada je pao režim Mila Đukanovića pokazala je da ima i smenjivost vlasti – zaključuje Subotić.
Novi model proširenja za Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju?
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku deli mišljenje da je Mišelova poruka značajna Zapadnom Balkanu, Ukrajini i Moldaviji, ali uz određenu zadršku.
– Pitanje je koliko je ta poruka realna imajući u vidu da su zemlje članice EU donosioci odluka o tome da li će biti proširenja EU i kako će doći do prijema novih članica. Iz dosadašnjih izjašnjavanja na tu temu, kao i pratećih dokumenata, može se zaključiti da onakvog proširenja kakvog je nekad bilo više neće biti i da se rasprava vodi oko novih modela koji bi važili za Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i potencijalno Gruziju – navodi za “Blic” Grubješić.
Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija
Naša sagovornica smatra da je u tom pogledu značajniji intervju koji je prošle nedelje Emanuel Makron, predsednik Francuske, dao magazinu “Le Point”.
– U tom tekstu je Makron napustio tradicionalno francusko opiranje daljem širenju EU, ali i ponovio staru tezu o Evropi u tri kruga: centar u kome bi bile zemlje koje će se dublje integrisati; zatim jedinstveno tržište i konačno Evropska politička zajednica. Upravo i novi plan rasta koji je predstavila Ursula fon der Lajen predviđa postepenu integraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište. Za Srbiju bi svakako bilo dobro da se takav plan EU realizuje jer bi to dalo podsticaj ekonomskom rastu, povećanju konkurentnosti i većoj privlačnosti za nova ulaganja. U svakom slučaju, ovaj plan je korak napred u odnosu na dosadašnju zamrznutu politiku proširenja – zaključuje Grubješić.
Izvor: Link