Srbija je zemlja paradoksa, jer samo u državi paradoksa predsednik može da poziva na jedinstvo i pomirenje, na dijalog i kulturan razgovor između vlasti i opozicije, a da istovremeno tu istu opoziciju i učesnike građanskog protesta „Srbija protiv nasilja,, naziva – hijenama i lešinarima.
Samo u Srbiji vlast kaže da je Srbija “ekonomski tigar” dok istovremeno se hvali kako će biti snižene cene osnovnih namirnica, shvativši da je vrlo visoka inflacija, koja je veća nego u Ukrajini gde se već godinu ipo dana vodi rat.
Nema šta pravi “ekonomski tigar”…
To nije briga predsednika Srbije i celu naprednjačku vlast, jer oni ne vode državu punih jedanaest godina, već izbore.
Najvažniji je rejting, istraživanja, marketing i to obično vrlo jeftin i providan.
To apsolutno jedino zanima trenutnu vladajuću strukturu.
Vučića ne interesuje ulazak Srbije u EU, isključivo se deklarativno zalaže za ulazak, jer prosto je, radikalima ne odgovara ulazak u jedan uređen sistem gde prava i zakoni nisu samo mrtvo slovo na papiru.
Niti Vučiću odgovara bilo kakvo rešenje za Kosovo, zapravo Vučiću odgovara status kvo po svim pitanjima.
Sva priča o reformatoru ostaje u dalekoj istoriji gde je to bila jedna najobičnija radikalsko – marketinška farsa.
Farsa koja je imala za cilj da se postave temelji vladavine Aleksandra Vučića.
Ta vladavina je do sada razorila zemlju.
Vrednosno, kulturno, ekonomski, bezbednosno devastirana država u kojoj caruju bezakonje, nepotizam, kriminal i korupcija.
Zemlja gde se znanje, veštine i poštenje ne cene već partijska pripadnost.
I onda treba da se čudimo što mnogi obrazovani, čestiti i časni ljudi ne vide sebe i svoju porodicu u svojoj zemlji…
Tolike afere, toliki rastući kriminal i korupcija, toliko siromašnih i nezadovoljnih su slika naprednjačke vlasti posle jedanaest godina apsolutne vlasti.
Apsolutne vlasti jednog čoveka koji vrlo očigledno pokazuje da misli da je Srbija njegova privatna imovina.
Gde misli da može da radi šta hoće, gde svakodnevno krši zakone, pravne akte, gde ponižava i manipuliše voljom građana Srbije iako nema nikakve rezultate.
Ali, to ne treba da znači da treba dići ruke, to zapravo vlast i želi i to im nikako ne smemo dopustiti.
Srbija je i naša zemlja, moramo se suprostaviti jednoj autokratskoj vlasti, da stvorimo jedan sistem u kojem se neće pitati jedan čovek i gde će biti najzaštićeniji običan čovek.
Prva prilika su predstojeći izbori, kada god oni bili održani.
Vreme je da ih oteramo na đubrište istorije.
Ivan Milanović
Izvor: Link