Poput tornada koji se proteže širom sveta, duboko ekonomsko nezadovoljstvo građana dovelo je do političkih previranja i nasilja, kako u siromašnim, tako i u bogatim zemljama.
U Keniji, zemlji opterećnoj dugovima, protesti zbog predloženog povećanja poreza rezultirali su desetinama mrtvih, a doveli su i do otmice demonstranata i delimičnog spaljivanja parlamenta. U isto vreme, u Boliviji gde stanovnici stoje u redovima zbog nestašice goriva, vojni general je predvodio neuspeli pokušaj državnog udara, rekavši da predsednik mora da “prestane da osiromašuje našu zemlju”, neprosreno pre nego što je oklopni kamion krenuo ka predsedničkoj palati.
Za to vreme, u Francuskoj, nakon višemesečnih blokada puteva od strane poljoprivrednika besnih zbog niskih plata i rastućih trošova, krajnje desničarska stranka dobila je podršku u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora, čime je dovela svoj dugo marginalizovanu nacionalističku i antimigrantsku stranku do praga vlasti.
Uzroci, kontekst i uslovi koji su o osnovi ovih poremećaja uveliko se razlikuju od zemlje do zemlje, međutim postoji zajednička nit: rastuća nejednakost, smanjena kupovna moć i sve veća zabrinutost od toga da će narednoj generaciji biti još gore nego ovoj, piše Njujork tajms.
Rezultat toga je da su građani u mnogim zemljama, koje se suočavaju sa mračnim ekonomskim izgledima, izgubili poverenje u svoje vlade i njihovu sposobnost da se izbore sa nagomilanim problemima, i uzvraćaju udarac. Reakcija je često usmerena ka liberalnoj demokratiji i demokratskom kapitalizmu, uz populističke pokrete koji su nikli i na levici i na desnici.
“Ekonomska i politička slabost hrane jedna drugu”, kaže Nurijel Rubini, ekonomista sa Univerziteta u Njujorku.
Poslednjih meseci, ekonomski strahovi pokrenuli su proteste širom sveta koji su ponekad prerasli u nasilne, uključujući i zemlje sa visokim dohotkom sa stabilnim ekonomijama poput Poljske i Belgije, kao i one koje se bore sa dugom van kontrole, poput Argentine, Pakistana, Tunisa, Angole i Šri Lanke.
Predsednik Šri Lanke Ranil Vikremesinge nedavno je, ukazavši na situaciju u Keniji, upozorio: “Ako ne uspostavimo ekonomsku stabilnost u Šri Lanki, mogli bismo da se suočimo sa sličnim nemirima”.
Čak i u Sjedinjenim Državama, gde se ekonomija pokazala otpornom, ekonomske strepnje delom stoje iza potencijalnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Sve predizborne ankete pokazuju da je za najveći broj Amerikanaca ekonomija najvažnije pitanje na ovim izborima.
Sve je počelo sa pandemijom, a onda je stigao rat
Nacionalni izbori u više od 60 zemalja ove godine usmerili su pažnju na politički proces, što je izazvalo građane da izraze svoje nezadovoljstvo. Ekonomski problemi tako dovode i do političkih posledica. Ipak, ekonomisti i analitičari kažu da je lanac događaja pokrenut pandemijom korona virusa koja je dovela do akutne ekonomske krize u mnogim delovima planete, što je postavilo osnovu za građanske nemire koji sada cvetaju.
Pandemija je zaustavila trgovinu, mnoge ljude ostavila bez prihoda i stvorila haos u lancu snabdevanja koji je uzrokovao nestašice svega, od poluprovodnika do patika. Kasnije, kako se život vraito u normalu, fabrike i trgovci na malo nisu bili u stanju da ispune potražnju, što je povećalo cene.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je još jedan potres, šaljući cene nafte, gasa, đubriva i hrane u stratosferu, piše američki list, dodajući da su centralne banke pokušale da obuzdaju inflaciju povećanjem kamatnih stopa, što je zauzvrat još više stislo firme i domaćinstva.
Dok je inflacija popustila, šteta je učinjena. Cene su i dalje visoke, a na pojedinim mestima, cene hleba, jaja, jestivog ulja i grejanja su dva, tri ili čak četiri puta veće nego pre nekoliko godina.
Kao i obično, najteže su pogođene najsiromašnije i najugroženije zemlje. Vlade, koje su već “zadavljene” kreditima koje nisu mogle da priušte, osetile su cenu tog balona duga sa porastom kamatnih stopa. U Africi polovina stanovništva živi u zemljama koje troše više na otplatu kamata, nego na zdravstvo i obrazovanje. To je mnoge zemlje ostavilo očajnim u potrazi za rešenjima.
Indermit Džil, glavni ekonomista Svetske banke, kaže da zemlje koje nisu u mogućnosti da se zadužuju zbog dužničke krize, u suštini imaju dva načina da plate svoje račune: štampanje novca ili podizanje poreza.
“Jedno vodi do inflacije, drugo dovodi do nemira”, navodi Džil.
“Ne možemo da podnesemo teret naduvanih računa”
Nakon što je u junu isplatila obveznicu od dve milijarde dolara, Kenija je pokušala da poveća poreze. Međutim, onda se situacija zahuktala. Hiljade demonstranata preplavila se u parlament u Najrobiju. Najmanje 39 osoba je poginulo, a 300 je povređeno u suobima sa policijom, navode grupe za zaštitu ljudskih prava. Sledećeg dana, predsednik Vilijam Ruto povukao je predloženi zakon koji je uključivao povećanje poreza.
U Šri Lanki, zaglavljenoj ispod 37 milijardi dolara duga, “ljudi su jednostavno slomljeni”, rekla je Džajati Goš, ekonomistkinja sa Univerziteta Masačusets Amherst, nakon nedavne posete glavnom gradu Kolombu. Dodala je da porodice preskaču obroke, roditelji ne mogu da priušte školarinu ili zdravstveno osiguranje, a milion ljudi je izgubilo pristup struji tokom prošle godine zbog nepristupačnih cena i povećanja poreza. Policija je upotrebila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante.
U Pakistanu su sve veće cene brašna i struje pokrenule talas demonstracija koje su počele u Kašmiru, nakon čega su se proširile u skoro svaki veći grad. Trgovci su zatvorili svoje radnje, blokrajući puteve i paleći račune za struju.
“Ne možemo više da podnesemo teret ovih naduvanih računa za struju i povećanja poreza. Naša preduzeća trpe i nemamo drugog izbora, nego da protestujemo”, kaže Ahmad Čauhan, prodavac farmaceutskih proizvoda u Lahoru.
Pakistan je duboko u dugovima prema i želi da poveća poreske prihode za 40 odsto kako bi pokušao da dobije pomoć do osam milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda kako bi izbegao neplaćanje obaveza.
Nijedna zemlja nema veći MMF program zajma od Argentine: 44 milijarde dolara. Decenije ekonomskog lošeg upravljanja od strane niza argentinskih lidera, uključujući štampanje novca za plaćanje računa, učinile su borbu sa inflacijom konstantnom. Cene su se ove godine skoro učetvorostručile u poređenju sa 2023. godinom. Argentinci sada koriste američke dolare umesto argentinskih pezosa za velike kupovine i čuvaju novčanice od 100 dolara u jaknama ili grudnjacima.
Ekonomska previranja navela su glasače da u novembru prošle godine za predsednika izaberu Havijera Mileja, samoproglašenog “anarhokapitalistu”, koji je obećao da će smanjiti državnu potrošnju. Ukinuo je hiljade radnih mesta, smanjio plate i zamrznuo infrastrukturne projekte, nametnuvši mere štenje koje prevazilaze čak i one MMF-ove. U prvih šest meseci njegove vladavine, stopa siromaštva u Argentini je porasla.
Mnogi Argentinci “uzvraćaju udarac”. Štrajkovi širom zemlje doveli su do zatvaranja preduzeća i otkazivanja letova, a protesti su zakrčili trgove u Buenos Ajresu. Prošlog meseca, na demonstracijama ispred argentinskog Kongresa, neki demonstranti su bacali kamenje ili palili automobile. Policija je odgovorila gumenim mecima i suzavcem. U sukobima je povređeno nekoliko opozicionih poslanika.
Martin Guzman, bivši ministar ekonomije Argentine, rekao je da kada nacionalni lideri restrukturiraju državni dug, to najviše osete ljudi kojima se smanjuju penzije i povećavaju porezi. Zbog toga je 2022. godine tražio zakon koji bi zahtevao od izabranog argentinskog Kongresa da odobri sve buduće sporazume sa MMF-om.
“Postoji problem predstavljanja i nezadovoljstva. To je kombinacija koja dovodi do društvenih nemira”, kaće Guzman.
Problemi i u Evropi
Čak i najbogatije zemlje na svetu su pune frustracija. Evropski farmeri, zabrinuti za svoju budućnost, ljuti su što cena novih ekoloških propisa koji imaju za cilj da spreče klimatske promene ugrožavaju njihove prihode.
Sve u svemu, Evropljani smatraju da njihove plate ne rastu kao nekada. Inflacija je dostigla skoro 11 procenata u jednom trenutku 2022. godine. Prema nedavnom istraživanju, otprilike trećina ljudi u Evropskoj uniji veruje da će njihov životni standard opasti u narednih pet godina.
Ove godine su izbili protesti u Grčkoj, Portugaliji, Belgiji i Nemačkoj. Izvan Berlina u martu, farmeri su rasuli stajnjak po autoputu, što je dovelo do nekoliko nesreća. U Francuskoj su spalili seno, u Nici su bacili stajnjak u gradsku većnicu, a u Agenu su okačili leš divlje svinje ispred kancelarije inspekcije rada.
“To je kraj sveta protiv kraja meseca”, rekao je tada šef francuskog sindikata farmera za Njujork tajms.
Ekonomske brige doprinose podelama između ruralnih i urbanih stanovnika, nekvalifikovanih i fakultetski obrazovanih radnika, verskih tradicionalista i sekularista. U Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj, krajnje desničarski političari su iskoristili ovo nezadovoljstvo da promovišu nacionalističke, antiimigrantske agende. A rast se usporava širom sveta, što otežava pronalaženje rešenja.
“Užasne stvari se dešavaju čak i u zemljama u kojima nema protesta, ali protesti na neki način teraju sve da se probude”, kaže Džajati Goš, ekonomistkinja sa Univerziteta Masačusets Amherst.
Izvor: Link