Stopiranje finansijske podrške kroz fondove i nenapredovanje ka Evropskoj uniji (EU) ključne su mere za kojima bi Brisel mogao da posegne u odnosu na Srbiju zbog događaja u Banjskoj, smatraju sagovornici Blica. Istina, ocenjuju da je takav scenario teško ostvariv jer bi najmanje dve zemlje članice bile protiv, ali i zbog činjenice da je “štap bez šargarepe kontraproduktivan”.
Od 24. septembra, kada se desio sukob u Banjskoj u kojem su ubijeni albanski policajac i trojica Srba, unutar EU sve glasnije se čuju predlozi da se Beograd kazni ako se pokaže njegova povezanost sa tim događajima.
Brisel, kako je nekoliko puta naglašeno, “čeka kompletnu sliku”, a Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske studije, za Blic ocenjuje da bi se sa eventualnim kaznenim merama išlo na dva fronta.
– Ono što je važno, na meniju nije paket sankcija, već paket mera, jer je za prvi slučaj potrebna jednoglasnost svih članica EU. Pre mislim da bi, kada bi se odlučili za neku reakciju, bilo reči o zahtevu da se ne odobravaju dodatni fondovi, da nema novih projekata i da ne napredujemo ka EU. Ali mi ionako stojimo u mestu, ne otvaraju se poglavlja zbog Rusije – kaže Strahinja Subotić.
Sa tom procenom saglasan je i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
– Pretpostavljam da se misli na mere ograničenja vezane za politički dijalog i pitanje procesa EU integracija, možda nešto i vezano za projekte koje finansira Brisel – ocenjuje Novaković.
Pročitajte još
Poslednja koja ih je spomenula je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo i poslanica Zelenih Viola fon Kramon. Ona je rekla da je za Srbiju pripremljen paket mera kao “odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj”.
– Ne bih ih nazvala sankcijama, jer ih mora odobriti Savet, ali govorimo o političkim i finansijskim merama, koje će naravno naneti štetu Vladi Srbije – rekla je Fon Kramon za albanski Juronjuz.
“Štap bez šargarepe bi bio kontraproduktivan”
Što se tiče procedure za pokretanje tih mera, Subotić kaže da, kada je reč o finansijama, Evropska komisija predlaže projekat, a onda odbori odlučuju da li će ili ne ići na saradnju.
– Ta odluka se usvaja kvalifikovanom većinom, ali mislim da ni to nije opcija. Nisu nam ukinuli finansijska sredstva ni kada smo se oduprli uvođenju sankcija Rusiji, čak su nam povećali iznose. Zato mislim da bi sada taj scenario bio kontraintuitivan jer smatraju da postoji mogućnost da nas time gurnu u ruke Rusiji – smatra Subotić.
I Novaković kaže da nije siguran da će do tog poteza EU doći, a svakako ni vraćanja viza.
– Pre svega što te mere treba jednoglasno da odobri savet EU. A tu ima najmanje dve države koje bi sigurno bile protiv. Bilo koje sankcije su kontraproduktivne, bez neke šargarepe – zaključuje Novaković.
Kurti: Kaznite Srbiju
EU je u julu usvojila paket restriktivnih i reverzibilnih mera prema vladi u Prištini zbog nekooperativnosti u smirivanju tenzija na severu Kosmeta.
Podrazumevaju suspenziju poseta na visokom političkom nivou, kontakata i učešća kosovskih predstavnika na događajima i regionalnim samitima koje organizuje EU, kao i finansijske saradnje EU i Kosova.
Foto: TANJUG/ DOPISNIK KiM / Tanjug
Na sličan scenario juče je pozvao kosovski premijer Aljbin Kurti. Optužio je Srbiju da je direktno umešana u događaje u Banjskoj i istakao da Beograd za to mora biti međunarodno sankcionisan.
Šta unutar EU kažu o sankcijama za Srbiju?
Da je Mađarska decidno protiv sankcija, rekao je mađarski premijer Viktor Orban i ocenio da je ideja – smešna.
– Morate da razumete kako se Kosovo ponaša. Ne treba da provociraju Srbe – rekao je Orban.
Foto: Villar Lopez / EPA;
I šef rumunske diplomatije Adrian Davidou istakao je da se protivi uvođenju sankcija Srbiji, na koje je, kako je rekao, EU spremna ako bude dovoljno dokaza.
Portparol EU Peter Stano je rekao da je Brisel spreman da razmotri mere u odnosu na Srbiju ako zemlje članice procene da je to potrebno.
– Odluku o tome zemlje članice će doneti ako ocene da imaju dovoljno informacija i dokaza. Kada ocene da je trenutak za to, zemlje članice će se odrediti prema događajima na Kosovu i daljim koracima – rekao je Stano.
Izvor: Link