Štucanje se javlja iz više razloga, neki su fizički, a neki emocionalni.
Štucanje je obično privremeno, ali u retkim slučajevima može da traje duže vreme.To se obično dešava zbog oštećenja ili propadanja nerava povezanih sa dijafragmom, kaže dr Mineš Katri, vanredni profesor na „Long Island School of Medicine“ u Njujorku.
Jednom je smešno, dva puta je smešno, a sve više od toga je naporan posao. Svi smo imali štucanje tokom života, ali da li zaista znate odakle dolaze ti čudni mali zvuci koji vam izlaze iz usta bez upozorenja.
“U stvari, štucanje počinje mnogo niže u telu, počevši od dijafragme, mišića u obliku kupole koji se nalazi između pluća i stomaka. Normalno, dijafragma se povlači nadole kada udišete kako biste pustili vazduh u pluća, a zatim se opušta kada izdahnete tako da vazduh može da izađe iz pluća i izađe kroz nos i usta”, objašnjava dr Katri.
“On dalje kaže da „ako nešto iritira dijafragmu, može doći do grčeva, koji vas primoravaju da naglo uvučete vazduh u grlo, gde stiže do govornog sistema“. Kako dalje objašnjava „zbog toga se glasne žice naglo zbližavaju i stvaraju ‘hik’ zvuk”.
Zašto dolazi do štucanja?
Štucanje se javlja iz više razloga, neki su fizički, a neki emocionalni, što na kraju dovodi do iritacije nerva koji povezuje mozak sa dijafragmom, piše WebMD.
Neki uobičajeni uzroci štucanja su:
– prekomerna potrošnja hrane
– prebrzo jedenje
– osećaj nervoze ili uzbuđenja
– konzumiranje gaziranih pića ili previše alkohola
– stres
– iznenadna promena temperature
– gutanje vazduha tokom sisanja slatkiša ili žvakaće gume
Postoji i dugotrajno štucanje
Štucanje je obično privremeno, ali u retkim slučajevima može trajati duže vreme. Ovo se obično dešava zbog oštećenja ili propadanja nerava povezanih sa dijafragmom.
“Takođe, štucanje koje traje neko vreme može biti posledica poremećaja centralnog nervnog sistema poput encefalitisa i meningitisa ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa i otkazivanja bubrega. A neki lekovi, kao što su steroidi ili neki lekovi za smirenje, mogu izazvati dugotrajno štucanje. Čak i određene procedure, posebno one koje zahtevaju anesteziju, mogu da izazovu štucanje”, dodaje on.
Doktor je primetio da ako štucanje traje duže od dva dana ili je toliko jako da ometa jelo, disanje, spavanje ili izaziva nelagodu, svakako treba da posetite lekara.
Kako zaustaviti štucanje?
“Ne želim da vas razočaram ako se nadate da će vam štucanje prestati ako stojite naopačke ili ako vas prijatelj uplaši, nema naučnih dokaza da to funkcioniše. Međutim, neki stručnjaci veruju da zadržavanje daha ili disanje u papirnu kesu može biti od koristi. Obe tehnike izazivaju akumulaciju ugljen-dioksida u plućima, što opušta dijafragmu”, kaže dr Katri.
Izvor: Link