Veštačka akumulacija Šumaričko jezero je višedecenijsko mesto za odmor i razonodu građana Kragujevca i okolnih šumadijskih opština. Poslednje tri godine veliki rizik je kupati se u njemu, pecati, voziti pedaline i čamce. Krajem aprila godinama su najuporniji plivali u prohladnoj jezerskoj vodi, ali koncem aprila 2024. godine niko ni ne pomišlja da pliva – u fekalijama.
Razlog je ukopana kanalizaciona cev i šaht koji se nalaze u šumi 80 metara iza betonskog keja.
Nekada pristupačna obala jezera prepustila je, nebrigom nadležnih, mesto šipražju i šumi pa se sa urbanizovane padine fekalije slivaju direktno u jezersku vodu. Na tom mestu smrad kanalizacije je intenzivan.
Dva dečaka koja pecaju ribu na samom kraju keja znaju za ovaj višegodišnji ekološki incident. Pokazuju gde je tačno šaht iz koga izlaze fekalije. Začudo, nastavljaju da pecaju… I pitaju – a gde će to biti objavljeno? Odgovaramo – na portalu N1.
Svake godine na kraju školovanja kragujevački mali i veliki maturanti dolaze na jezero Šumarice da proslave kraj jednog poglavlja u njihovim životima. Uz jaki razglas pevaju, igraju, druže se, a na kraju većina završi rashlađivanjem u jezeru. Neophodno je od nadležnih da đaci budu upozoreni da je voda u jezeru Šumarice hemijski i bakteriološki ispravna ili neispravna. Međutim, to ne biva. Za sada.
Šumaričko jezero je deo spomen parka streljanim nevinim civilima 21. oktobra 1941. godine. Decenijama je bila zabranjena gradnja u granicama spomen parka, ali se poslednih 15 godina ekspresnom gradnjom vikendica, sečom stabala, nicanjem čitavih naselja i nelegalnim proširenjem na zemljište stratišta, smanjuje površina spomen-kompleksa kome ceo svet izražava pijetet prema streljanim Kragujevčanima. Iznad parkinga na jezeru upravo se ubrzano gradi višespratnica.
Pre četiri godine kragujevačka lokalna vlast htela je da investira u gradnju sadržaja na drugoj obali jezera, nasuprot plaži. To se neslavno završilo, jer su ih nadležni za očuvanje spomenika kulture na republičkom nivou podsetili da ne smeju da se šire na teritoriju spomen-parka Šumarice i da grade zabavne sadržaje na prostoru stratišta.
Na obali jezera iza plaže, ispod terase privatnog kafića-restorana, novcem poreskih obveznika Kragujevca izgrađen je mini zabavni park za decu. Kvalitetno je urađen a vikendom je prepun dece i roditelja. Tokom izgradnje uklonjeno je ograđeno funkcionalno igralište za decu i šest betonskih stolova za stoni tenis.
Čelična sajla razapeta sa jedne na drugu obalu, takozvani zip-lajn, prvih godina je koristilo dosta posetilaca, ali je u poslednje vreme taj broj opao. Ostala je sajla koja ne doprinosi izvornoj fantastičnoj panorami nekada popularnog izletišta.
Veliki poljski toalet na ulazu u jezerski kompleks ne radi. Ulaz u muški deo wc-a je blokiran zavarenim limenim panelom, a na ženskom toaletu katanac je stavljen na čeličnu rešetku na ulazu.
Ispod poljskog toaleta su kabine za presvlačenje kupača. Izvaljene iz temelja i oborene.
Na nekada lepo uređenoj šljunkovitoj plaži trava i ostalo rastinje polako preuzimaju metar po metar mesta za sunčanje. Novi šljunak i ukljanjanje vegetacije sa plaže preduzeće koje upravlja izletištem šest godina nije uradilo.
Spasilačke kule su devastirane pre četiri godine. Skinute su sve daske sa njih, a spasilaca u sezoni nema. Osim jednog koji pokriva 300 metara plaže. Da li će leta 2024. nešto biti promenjeno zavisi od lokalne vlasti u kojoj su naprednjaci, socijalisti, udruženje 300 Kragujevčana i GG Mirko Čikiriz.
Betonska brana veštačkog akumulacionog jezera je posebna priča. Stranu prema jezerskoj vodi održava jedno gradsko preduzeće i taj deo je u visokoj travi, grmlju i drveću bagrema čije korenje sve više ulazi u fundament brane.
Strana brane iza jezera, ka Sušičkom potoku je pokošena, lepo uređena, a za taj deo zaduženo je drugo komunalno preduzeće koje je pod ingerencijom lokalne samouprave i gradonačelnika Nikole Dašića.
Decenijama ovo izletište je imalo ambulantu za kupače u sezoni. Poslednjih pet godina ostao je samo izbledela tabla na kojoj piše „Ambulanta“. Medicinske sestre i povremeno lekare zamenio je magacinski prostor u kome ima svega i svačega.
Iako je izgrađen veliki parking iznad ovog „izletišta“, nesavesni vozači parkiraju automobile gde stignu. „Pauk“ ne zalazi u ovaj deo Kragujevca. Daleko je i nerentabilno.
Postavlja se pitanje: Zašto kragujevačka lokalna vlast zanemaruje izletište Šumaričko jezero, prvenstveno nereagovanjem oko izlivanja fekalija u vodu akumulacije? Logičan odgovor: Zato što je većina ponuđanih sadržaja besplatna, a dva kilometra bliže gradu rashlađivanje u bazenima kojima gazduje grad se naplaćuje. Tamo ima svega, pa čak i brojna spasilačka služba.
Na jezeru u Šumaricama u junu, julu i avgustu, kako stvari stoje, spasilaca neće ni biti, jer nema homo sapiensa koji bi ušao da pliva u vodu ispunjenu fekalijama.
Rizik po zdravlje
Najčešći uticaj na zdravlje iz zagađenih voda su oboljenja uzrokovana mikroorganizmima –koliformnim bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima. Najčešći poremećaji su fekalno-oralne infekcije, čije su ulazno mesto usta.
„Ove infekcije su obično jako burne, često sa težom kliničkom slikom. Neke vrste virusa, kao što su enterovirusi, mogu se naći u zagađenoj vodi, a oni spadaju u najčešće uzročnike crevnih oboljenja, pogotovu u letnjem periodu. Kupanjem u ovakvoj vodi takođe može može doći do crevnih infekcija kao što su bacilarna i amebna dizenterija, ali i do hepatitisa A, gljivičnih i parazitarnih oboljenja, konjunktivitisa, infekcija ušiju, nosa, kože. Pored ovog veliki uticaj na zdravlje ima hemijsko zagađenje voda koje predstavlja najznačajniji i najobimniji izvor zagađenja”, pojasnile su “Vodene inspektorke Valjeva”.
Nema tretmana otpadnih voda
U Srbiji trenutno voda iz 70 odsto naselja i 80 odsto ukupnih otpadnih voda u kanalizaciji nemaju obezbeđen tretman, piše portal 013 info.
Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše se ispušta u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. Slična situacija je i sa rekom Savom, Zapadnom i Južnom Moravom, Nišavom, dok se odnosu na ukupne količine ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju najviše prečišćava voda koja se izliva u Tisu (80 odsto) i Veliku Moravu (67 odsto), navedeno je u nedavnoj analizi „Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode“ Državne revizorske institucije (DRI).
Prema podacima zvanične statistike tokom 2021. godine, samo 28 odsto gradova i opština imalo je obezbeđenu neku vrstu tretmana otpadnih voda pre njihovog ispuštanja u reke, dok u 105 gradova i opština nije bilo obezbeđeno prečišćavanje otpadnih voda ispuštenih u javnu kanalizaciju.
Tokom 2022. godine, 81,5 odsto ukupno ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju nije bilo podvrgnuto tretmanu prečišćavanja pre njihovog ispuštanja nazad. Prečišćavanje je bilo obezbeđeno za 18,5 odsto ukupno ispuštenih količina otpadnih voda u javnu kanalizaciju, što je 3,2 odsto više nego u 2015. godini.
