Iako se u drugoj polovini godine očekuje određeno ubrzanje ekonomske aktivnosti, rezultati iz prvog polugodišta ukazuju na to da će godišnji rast BDP u Srbiji u 2023. iznositi oko dva osto, navela je Svetska banka. Kada je reč o rizicima koji mogu da ugroze osnovne makroekonomske izglede Srbije u ovoj godini, u njih se ubraja visoka inflacija, ali i visok nivo javnog duga zbog kojih treba oskudna sredstva dostupna za javna ulaganja usmeriti u projekte sa visokim ekonomskim i socijalnim prinosom.
„Stopa inflacije je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi. Očekuje se povratak inflacije u ciljani raspon NBS polovinom 2024“, navodi se u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
Fiskalne performanse su bolje od očekivanih, pri čemu je deficit niži nego što je bilo predviđeno, i to zahvaljujući dobrim rezultatima na prihodnoj strani, dok se javni dug stabilizovao na nivo od oko 56 odsto BDP, ocenjuje Svetska banka.
„Deficit tekućeg računa (DTR) biće niži od očekivanog u 2023. i iznosiće oko 2,5 odsto BDP, dok se snažni prilivi stranih direktnih investicija (SDI) nastavljaju. Devizne rezerve su iz tog razloga dostigle rekordno visok nivo“, navodi se u izveštaju.
Svetska banka ističe da, iako su projekcije rasta na srednji rok (2024-2026) nepromenjene, stope tog rasta su i dalje niže od potencijalnih. To, kako se navodi – naglašava značaj strukturnih reformi radi ubrzanja rasta potencijalnog ekonomije.
„Nov izvor rasta mogle bi predstavljati SDI u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, ali se javljaju i rizici, naročito u pogledu javnih preduzeća (JP) i njihovog uticaja na javne finansije i tržišnu konkurenciju“, ističe Svetska banka.
Usporavanje ekonomije
U izveštaju se ukazuje da je ekonomija Srbije počela da usporava u drugoj polovini 2022, a isti trend nastavljen je i u prvom polugođu 2023.
„Međutim, sredinom 2023. započeo je oporavak građevinarstva, a pojedini sektori poljoprivrede (i to naročito proizvodnja žita i kukuruza) zabeležili su rezultate bolje od očekivanih. Uzevši u obzir uticaj ovih činilaca, očekuje se da će se rast ubrzati u drugoj polovini 2023, tako da će stopa rasta za celu godinu iznositi dva odsto. U narednom periodu i na srednji rok, očekuje se rast od oko tri do četiri odsto. Te stope su daleko niže od onoga što Srbija potencijalno može da ostvari, a eventualno ubrzanje rasta zavisiće od strukturnih reformi“, navodi se u izveštaju.
Ambiciozniji plan domaćih reformi i njegovo sprovođenje mogli bi, ocenjuje se, otkloniti prepreke za rast.
„Nedavna kriza u domaćem sektoru energetike ponovo je naglasila hitnu potrebu za unapređenjem načina upravljanja javnim preduzećima. Shodno tome, država bi trebalo da se upusti u još odlučniju, sveobuhvatniju i temeljniju reformu javnih preduzeća kako bi ona postala finansijski i poslovno održiva“, ističe Svetska banka.
U izveštaju se navodi da postoje i druge reforme vezane za vladavinu prava, prosvetu, saobraćaj, lokalna javna komunalna preduzeća, finansijski sektor i druge oblasti koje bi mogle pomoći Srbiji da ostvari daleko brži rast.
„Osnovne makroekonomske izglede u 2023. i u narednom periodu mogu ugroziti brojni rizici. Kao prvo, visoka inflacija mogla bi da ostane prisutna neočekivano dugo, te može biti potreban bolje koordinisan pristup fiskalne i monetarne politike da se ona svede na ciljani nivo. Visoka inflacija negativno utiče na rast i umanjuje uspehe ostvarene u povećanju životnog standarda, i to naročito za siromašnije građane. Kao drugo, imajući u vidu visok nivo javnog duga Srbije, od presudnog je značaja usmeriti oskudna sredstva dostupna za javna ulaganja u projekte sa visokim ekonomskim i socijalnim prinosom i ostvariti ravnotežu između njih i fiskalnih rizika na srednji i duži rok“, ukazuje Svetska banka.
Izvor: Link
