U Srbiji između jedne i dve i po milijarde evra opranog novca

Druge države Balkana, poput Bosne i Hercegovine i Albanije, još su daleko od usvajanja neophodnih mera, zbog čega u Sarajevu rizikuju da se ubrzo nađu na listi zemalja visokog rizika kada je u pitanju pranja novca i finansiranje terorizma.

Pranje novca i rizik od finansiranja terorizma biće pod lupom u nekoliko balkanskih država u narednih nekoliko meseci. Posete ili evaluacije stručnjaka komiteta eksperata Saveta Evrope za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma – Moneyval, očekuju se do kraja godine BiH i Srbiji.

Srbija bi svoj izveštaj o napretku trebalo da podnese ove godine. Država je na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), organizacije koja postavlja globalne standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, bila od februara 2018. do juna 2019.

U poslednjem objavljenom izveštaju Moneyval za Srbiju iz novembra 2021. godine, navodi se da su propisi neophodni za borbu protiv pranja novca “usaglašeni” sa pet od 40 preporuka FATF, “uglavnom usaglašeni” sa 34 preporuke i “delimično usaglašeni” sa jednom koja se odnosi na međunarodne standarde o virtualnoj imovini koji pokrivaju, između ostalog, kriptovalute.

U izveštaju se navodi da je Srbija izmenila zakone i usvojila neophodne propise o radu notara i advokata kojim se, između ostalog, oni obavezuju da proveravaju krajnje primaoce transakcija, kao i propise o licenciranju računovođa i agenata za prodaju nekretnina, finansijskom nadzoru i međunarodnoj saradnji, ali se navodi da Moneyval ne ocenjuje da li i koliko se propisi zaista primenjuju u praksi.

Koordinator za Srbiju i Crnu Goru Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević smatra da je “političarima u Srbiji stalo da se ova zemlja ne nađe ponovo na sivoj listi, naročito ako se zna da je trebalo pet godina da se isprave nedostaci koje je FATF utvrdio”.

“Trenutno ne postoji sveobuhvatna analiza, pa je teško proceniti koliko se 40 preporuka zaista sprovode u praksi. Tu je potrebna spoljna evaluacija koju bi podržali javni, privatni i civilni sektor. Ono što je moguće – utvrditi sektore koji se nalaze u riziku od pranja novca. Postoji saglasnost da je to sektor nekretnina, a posebno nelegalna gradnja, koja je višedecenijski problem u Srbiji“, kaže Đorđević.